Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЗАВЕТ Рече ми мој Творац у велико јутро: Човече, дигни се и јави у плоти. И у свој таштој и пустој наготи, Иди кобном стазом коју будеш утро.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
А моја сестра — ех, побратиме! Ти ме питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни још једном поносно главу! — Покушавао сам.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Их, их, их! Што ми не кажиш, да ти пишам у новину? Какво елинско мудрост! Кад чуи Грку у Мореа, оћи да ти дигни у штатуа, како једна Питија. Ех, славно Греција! Једно зрно како си нађи од твога дух, тећи ето памет.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Таки моли за опроштење! СУЛТАНА: Ах, ово је велико искушеније. (Клекне.) СРЕТА: Дигни руке. Тако, сад говори: слатки Срето. СУЛТАНА: Ах! СРЕТА: Нећеш? СУЛТАНА: Слатки Срето.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Скорих нам дана лађицу стеши поклопац Дигни, уже одреши. Скинијо, свадбуј свадбено бела: с дванаест бројки, женских облина, Тројичким светлом точи, с одела
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али у часовник није гледао. — Богами, Јело, срце ти јако удара... Него, да те прегледам, дигни се... — Како? — Па тако, дигни се. Не могу ја да видим шта ти „фали“ кад лежиш.
— Богами, Јело, срце ти јако удара... Него, да те прегледам, дигни се... — Како? — Па тако, дигни се. Не могу ја да видим шта ти „фали“ кад лежиш. Она се полако придиже, и оста седећи на кревету.
А сутра, по дану, чим видиш команданта из далека, онда дигни руку, покажи му правац и онда настави касом до мене. Кретали смо се сеоским путем и коњи су нам се непрестано
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 39. Ој вишњо, вишњице, Дигни горе гране! Испод тебе виле Дивно коло воде. Пред њима Радиша Бичем росу тресе; До две виле води, А трећој
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Па зар нисте сви на броју? — процеди вођа не дижући главе. — Како то питаш? Дигни главу, погледај, преброј колико нас остаде на овом несрећном путу! Погледај какви смо и ми што остадосмо.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
МРТВО ДОБА НОЋИ, СВЕ СПАВА. НЕКО ЗБОРИ КРОЗА САН. ДИГНИ СЕ КНЕЗ ЈАНКО И КНЕЗ РОГАН ДА ВИДЕ КО ЈЕ, КАД ОНАМО АЛ' ВУК МАНДУШИЋ ГОВОРИ КАО НА ЈАВИ.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Дваред греши ко се грехом хвали. — Чији греси, тога и кајање. — Стари грех нова покора. — Дигни узрок, дигнут’ ћеш и гријех. О ЛАЖИ — Лаж је мајка преваре. — У лажи је пуно побратима.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
испод камена толико дубине колико је он висок, па ће ти се отворити обла једна џара са златнијем заклопом пуна аспри, дигни заклоп и онђе остави а аспре носи, и никому се вјешт не чини да те љута гуја не увједе.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Окрете главу навише и погледа Митра... Све му је сад јасно... — Дигни ме — вели му загушеним гласом. Подигоше га. Стаде на ноге...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
уз пут „Фикус“ даје савете Пери и Сими: — Уз-дигни се, „жажмури“... полегни и кидиши. Онда су каменом превукли преко прашине да означе старт.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
САРОШ Ох, бре, Ташана, колико си добра! Ох, шта ћу, куда? Па добро: куда? »Дигни се!« »Стани!« На шта? Да се дигнем, да станем? Треба да има на нешто да се ослоним. Да имам бар занат.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Чекај! ПОЛИЦАЈА (са осталима се повлачи). МИТКА (диже Коштану, расвешћује је): Ајде, Коштан! Дигни се, расвести! Ајде, сватови те чекав, младожења те чека. Дигни се! Не плачи! Слузу не пуштај! Стегни срце и трпи!
МИТКА (диже Коштану, расвешћује је): Ајде, Коштан! Дигни се, расвести! Ајде, сватови те чекав, младожења те чека. Дигни се! Не плачи! Слузу не пуштај! Стегни срце и трпи! Бидни човек; а човек је само за жал и за муку здаден!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Оживи мене, ноћи богом дана! Ступи, и тихо преко мојих рана Положи твоје меко, топло крило! Узми ме, дигни, и са мном одброди Негдје далеко, незнаној слободи, Гдје нигда није ових људи било! 1908.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
је дланом ошинула, ошину га по десном образу, ошину га, па му проговара: „Господаре, силан Влах-Алија, ну се дигни, главу не дигао!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
се и дичиш, мислиш да ћеш тако сит и накићен у рај отити, штоно би ти повише од оних ваљало о спасењу знојити се. Дигни де се једанпут, те отиди у Свету Гору, или тамо у који руски велики манастир да видиш њихан начин какав је и научи се
Молим те, не чини тога чуда подсмешна, него дигни горе своју главу ти, свима поглавар. Нама теби се стоји преклањати главе своје, а не теби човеку.