Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то во вјеки вјеков заборавити. Е, Аркадија, — рече поп Спира дигнувши зодовољно обрве, — ти си, ти си... формални штрањгов! — вели и тапка га задовољно по рамену. — Хе, хе!
Црњански, Милош - Сеобе 1
угледа звонике вароши, последњи пут повика слугама, које су биле заспале седећи, и коњима што су били упропашћени. Дигнувши се у колима, погледа далеке кровове и воденице на реци, сасвим равнодушно.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Ух! — Чекај! — И пођох к теби. Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко. На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу. Да је раније па да свратите, али је већ мрак... Гојко се трже и готово одскочи корак натраг. — Како...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну: Да знаш, дико, да знаш, дико, Како венем за те.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Мир — и на мјесто!“ загрми Владика дигнувши високо крст. „Проклет да је ко ме данас у свачем не послуша!“ Величанствен бијаше старац у томе часу.
Она му се примаче. „Јанко! Ја знам да ти је тешко, да...“ „Ти не знаш како ми је!“ прекиде је он, дигнувши се и погледавши је чудно. Бјеше то очајнички поглед.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Тако! — вели фра-Брне дигнувши чашу вина према оку. — Је ли ово старо вино, или је ново, а, Јеролиме? — Јест, старо... није, него ново...
— А шта кајели, шта кајели, губо пијана? — прекиде га Кушмељ и спопаде ватраљ. Али стаде међу њих Шунда и зашунда дигнувши руку високо: — Ајан! Овдин нен понмаже страншити! И мин монжемо слонмити коме ребра! И јонш канко! Алвундандра!!!
Двојица само бјеху мршави људи. — А је ли ти то синовац? — запитаће понајстарији, дигнувши наочаре с носа на чело. — Јето јест... Ајд’ учини своју дужност!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
« — помисли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли. — Откуд теби, момче, ове ствари? — запита полицајац, дигнувши на једном прсту дуге ниске старинских новаца. — Не знам ја.
Него, хоћете ли ви мене чувати, то ми кажите? Сви луди оборише главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече му: — Хајдемо—дер малко доле, на пут. — Ви сви седите ту. Да се нисте макли с места!
Ћипико, Иво - Пауци
И махне руком, као да се нечега брани. — Дакле, што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар. —Чудо тражиш! —Своје, брате. —Нека је и твоје... али чудо!! —Чудо — не чудо...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И онесвешћен паде. Пробуђен у пустом трему, Дигнувши над главом факљу, роб један прилете к њему, А одмах, за робом својим, и син се Катонов трже, И журно дошавши оцу,
Јер она и није знала Да је владањем својим повода за битку дала. Дигнувши напитог кмета, под орах гранати оде, Скиде му одећу горњу и онда донесе воде И хладном водом га поли.
“ И после кретоше оба у тихе божије дворе; Напред је ишао Амор, дигнувши буктињу горе, А кмет лагано за њим. А у сутону бледом Дах рâног прозорја духну и звезде гаснуше редом. 4.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Тек што сунце величествено зарну своју главу из недра Ауроре дигнувши, великољепни своји зраци све поверхности земне предмете озари, и животворну силу на цвеће и усеве, и на пестреновидне
Док је овог мача у рукама, неће то бити!« Со тим скочи на своју Розинанту, гурне је жестоко у бокове, која дигнувши реп трубногласно своју ватру покаже, и тако се обоје у пуној совести о храбрости својој на непријатеље устреме.