Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
РУЧАК У КУЈНИ ЗА СЕЗОНСКЕ РАДНИКЕ НА ПОЉОПРИВРЕДНОМ ДОБРУ У ТУРИЦИ Заслепљен, дигох поглед с тањира, преко стола: из жетве, кроз врата нагло отворена, сукну сунце, светлост у вратима полако
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја се дигох. Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом. Опростим се с девојком: —
Африка
Чуо сам лаки шум око зидова, али не обраћах на њега пажњу. Тренутак доцније дигох поглед и видех животињу, сасвим шарену, налик на пантера, али много мању, како ме мирно посматра са прага.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Помислих на мамино лице док слуша друга директора како се боји да од мене неће бити ништа и дигох два прста. - Прилог времена прошлог од писат, то је, на пример: писавшиј!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ја први дигох руку. — Ево га, Бранко ће нам казати. — Вук је зелен! — окидох ја поносито. Учитељица се трже и зачуђено подиже
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Нисам знао како сам вечерао. Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени. После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток. Влага потока још више ме дирну.
— питах се уплашено јер се бојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас. Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати. — Седи. Видиш да нема никога!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ПЕСМЕ МЕСТО ПРОГОВОРА МЕЂУ ЗВЕЗДАМА (Вилованка) У по ноћи превесељке, са нетренке теревенке, загрејан се дигох дома. На улици нема света, само што по снегу шета једна мома.
У заносу и у жару, ја подиђох твом удару, у жестоком, у загрлу, грудима те дигох, врлу — обамрлу. Ја подиђох том удару, ал' од жешћег од удара, од очију, од недара, оста рана без видара!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пред зору престаде сасвим паљба и зачу се жагор људи. Потпоручник Алекса се пробуди те се и ја дигох и изиђох из рупе. Запахну ме задах амонијака и влажне земље...
Пошто ми одржаше два до три говора, увиђам, онако мало загрејан ракијом, да и ја треба нешто да кажем. Дигох се, па ми се учини као да летим. А пред очима ми све ружичасто и насмејано. — Чујмо, чујмо! — виче народ. — Браћо...
Чисто се тргох од те помисли И нагло се дигох, те приђох прозору. — Страшан је рат — говорила је моја мајка бришући сузе. — Докле ће људи да буду тако безумни!...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Причеках још мало, па кад видех да ме нико не зове, а време се раду примиче, дигох се и, док би ударио длан о длан, обукох се и изађох из куће.
Нада мном се чујаше непрестано неко пиштање, налик на писак локомотиве. Дигох главу и још више се пренеразих. По плаву небу сноваху тамо и амо, невероватном брзином, неки велики непознати ми
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
своје коловрате од вида ми стрмоглав скакале; но њенијем мртвијем правилом чешће би се путах извлачиле, докле дигох круну над престолом. Удар ови први и најсјајни њихово је раздробио царство.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Она ми пружи руку, коју пољубих. Онда се дигох да пођем, но она ме задржа. „Останите, молим Вас, још овде. Сигурно ће Вас занимати шта се догодило и са осталим
поћи у заточење на Свету Јелену, а Монж, отпуштен из државне службе и избачен из Академије, умре јула 1818 године. Дигох се са свога седишта.
Како сам већ подуже седео код њега, дигох се да пођем, но он ме задржа. Одједном расположен, тај хладни човек сасвим се раскрави.
“ „Бог ју је, у безграничној својој милости и свемоћи, населио новим једним светом, различитим од претходног“. Дигох поглед к небу, и прекрстих се побожно.
“, почех да га тешим. Он се доброћудно насмеши и рече: „Не осуђуј ближњег свог када тражи истину!“ „Тако је!“ Дигох се да пођем. Он ме погледа уплашено. „Зар хоћете већ да идете?“”, упита ме. „Морам.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја се потом дигох да прошетам танком, змијастом „стазом уздаха“, како се тамо називаху оне уске путањице што су служиле за шетњу у
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Нисмо знали за живот и звона. Дочека нас смех костура бурно, Ветар греха, мирис земље: и ја Дигох главу, лице покри она.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Хоћу одмах, старче мој! — потапкавши га по рамену одговори Антица и погледа на ме, па се насмија. Ја се дигох, па пођох за њима. Стари Андрија остаде код своје кућице, а она ме испрати до у увалу.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Занело ме што у њему Тако живо сја, — (Опије ме мања чаша Камо л’ не би та!) Дигох руку да загрлим Младог надника, Што из душе тако красну Слику наслика. Дигох руку па рукавом Збрисах посô цео.
) Дигох руку да загрлим Младог надника, Што из душе тако красну Слику наслика. Дигох руку па рукавом Збрисах посô цео. „Опрости ми, млади брате, Веруј, нисам хтео.
Петровић, Растко - АФРИКА
Чуо сам лаки шум око зидова, али не обраћах на њега пажњу. Тренутак доцније дигох поглед и видех животињу, сасвим шарену, налик на пантера, али много мању, како ме мирно посматра са прага.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Болове оне, И јаде големе, Које си ми дао, За часак један Под ноге сам мето, На њих сам стао. Тако се дигох И — до тебе стигох.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али наиђе магла. Онај је вероватно настрадао. Бугари имају нарочите стрелце, који вребају. Ја се дигох да тражим Грују. — Наћи ће га она двојица. Не брините. А ако се магла дигне, не може му ни Бог помоћи.
— А то ли тебе мучи! — заграјаше остали и почеше да задиркују чича Данила. Било је прошло подне те се дигох. При поласку сазнао сам још од коморџија како се на на шем фронту нешто припрема. Довлаче се тешки енглески топови.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
“ И сада сам се решио да их на своју одговорност водим у нову батерију. Моја команда је одмакла далеко, те се дигох. Војници приђоше да се поздравимо. Запитах за Танасија, јер га не видим међу живима.
Не беше ми право што сад морам да газим блато. Али се ипак дигох. — Благо теби! — дира ме Душан. — Види се, да те они из пука много уважавају. Штаб пука налазио се на суседном брегу.
Стотинама свакога дана!... А сутра ће и онај. Као да чека на ред. Зачух детињи плач, те се дигох. Мића се заценуо, а један му ставио пред уста кришку хлеба.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ВУК ИИ Око поноћи се дигох малаксао сном, Замочих главу у воду, дуго остадох нем, Замочих руке надуте, и не погледах у дом: Свежина једина тада
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Каде се и тадар велика фортуна холујаста бијаше подигла и кћаше да вас потопи, дигох се ја те ветровом запретих да се не бесе.
Плачући ми се на том месту и стрмо гледећи где сам стајала, мало дигох очи и смотрих преда мном икону пресветој Богородици.
« А луди дурма унутра врве; једни излазе, други пак улазе. Дигох се опет с онога ми места, примешах се с људма, пођох тамо слободно и мирно.