Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— ’Ајд’-’ајд’, — продужи Нића више за себе. — Носи те ђаво, а и тражиш ђавола! Само немој после дрéкати кад те тако дигођ у бријању укебају, па ти вилама натрукују на леђи слово »шча«! Хе-хе!
! — О, жено, жено, часни те!... А како... ха-ха-ха! — Срећа те ми тај малер није дигођ у другој кући... или на сокаку пасир’о... ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!... Но, лепа парада! — Бо’ме!