Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Би још дуго спавао да се Јулка над њим не разраколи: »Еј, Симо, Симице! Устај, море, дижи се!« Он се само окрене на другу страну, прогунђа: »Не дирај се!« па зашиче опет. Зва она, зва, аја, неће да устане!
Јер чим се Живан прихвати каквог крупнијег посла, онда — дижи руке! Онда ти он не зна шта ради ни шта говори; онда обично учини ма какву лудорију.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
”, ја опет заспах. Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: — Хеј ти, ленштино! дижи се! Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. Одмах се дигнем. Кака је била мама!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Прођоше покрај њиховог стола и не погледавши га. —Хајде, мала, дижи се! Време је... —Време за шта? — прошапута Нина бледим уснама. —Видећеш! Крвник и његова жртва.
Нина му даде напојницу, презирући се као никада у животу. — Дижи се! — просикта момак. А можда је ово само стравичан сан из кога ће се пробудити у чистој постељи и исплазити језик
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Сад ми није до другога него до моје бриге. Да ми је да се девојка отисне, канда би се родила. ОТАЦ: Само је ти дижи нависоко, па ћеш добро. МАТИ: Забога, ти знаш да је девојка под фелером, па се мора мало више око ње.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Хајде, камарате мој, дижи се да се проходамо по селу. Није ме требало двапут звати, за скитњу сам био увијек спреман.
— чуди се стражар и прилази рампи. — Дај, болан, да те још једном загрлим. Зар ја свога кума ... — Па дај онда дижи ту рампу. — Куме, без легитимације нико не може проћи, такво је наређење. Ево, да ти покажем.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Немам намеру да вепра чекам у кориту! Није мене мој покојни отац неком вепру за вечеру спремо! Дижи се одатле, па д идемо!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад мало посустане, и врећа му се низ леђа пониско обеси, онда побратим из вреће повиче: — Дижи, побратиме, уједоше ме пси! Кад овај то чује, а он баци врећу на земљу.
Ћоса ђипи, дохвати секиру, па у ону кладу тант, тант, па у оном страху брже дижи бабу и жену и децу, па напоље, запрече врата, кућу запале, волове упрегну, па са стварима крену у воденицу, и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Можда нам је ово последња безбрижна ноћ... Ко зна? После поноћи чуло се кратко: „Устај!... Дижи се!“ Свици на хоризонту, тамо према Сави, били су све чешћи. Војници за моменат застану, погледају на ту страну...
НА ПАДИНАМА ЦЕРА Било је то шестога августа, око поноћи, када се кроз бивак пронесе глас: „Дижи се!“ „Устај одмах!
Око десет часова зачу се однекуд испред села жагор и гласови допреше и до нас: „Дижи се, устај.“ Буновни људи товаре своју, спрему.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Нека, жудно среће, човечанство прене У чекању страсном. Буди права мати, Дижи, стварај, руши, ко да нема мене, И дај срећу коју ја не могох дати'', — Ја бих тужна срца и погнута чела Рек̓о болну
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Какав ускок?“ упиташе браственици зачуђени. „Ево га, ми га и сметосмо с ума! Дижи се, братко, дижи. Ходи, сједи да пијеш!“ рече Ивана љубазно, повукавши га за кабаницу. „Та то је солдат!
“ „Какав ускок?“ упиташе браственици зачуђени. „Ево га, ми га и сметосмо с ума! Дижи се, братко, дижи. Ходи, сједи да пијеш!“ рече Ивана љубазно, повукавши га за кабаницу. „Та то је солдат!
„Иво!“ зовну старац. „Чујем Господару!“ озва се крупни неки глас из оближње собе. „Дижи се, разданило се већ, реци Стевану нека звони на јутрењу!“ „Одмах, Господару!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад мало посустане, и врећа му се низ леђа пониско обеси, онда побратим из вреће повиче: „Дижи, побратиме, уједоше ме пси!” Кад овај то чује, а он баци врећу на земљу.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Покиснућемо као мишеви! Што лије! Почело и низ леђа да ми цури! Дижи ту корпу, мајку му, није ти дрвена! И пожури!
ТАНАСКО: Само се џабе потресате и сецате! Оћемо ли кретати, или нећемо? МАНОЈЛО: Ајде, дижи се! Устај, кад говорим! Идемо! ПРОСЈАК: А куда идемо?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
не може да их стигне, и баш кад хоћаху да зађу за њеки румени облак, разбуди Бакоњу треска у соби и стричев глас: — Дижи се, магарчино! Јеси ли се у Зврљеву навикâ да спаваш до ово доба, магаре од магарета!
Заиста Букар хркаше како не би двојица да саставе заједно. — Зовните га! — рече Лис. Говедар га гурну ногом. — Дижи се! — Је ли ја? — пита Букар. — Ти, магарчино, а да ко је други у твојој кожи? Зову те дијаци!
Фра-Брни не оста друго, но да легне и он. У сумрачак пробуди се Наћвар њешто вољнији. — Дижи се, Иве!... Устани, моје дите, и донеси воде! — рече благо. Бакоња, јако зачуђен, пође.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ викнуо је Лазар. Сви погледаше у њега и хукнуше. Василије пребаци мараму преко рамена, устаде, приђе Лазару: „Дижи се!“ — „Бежи!“ повикаше остали. Само што је Лазар исправио колена, зачуше се два праска, и сви му видеше чађаве образе.
А ти, Ђорђе, зови Толу, кољите стоку за веселе. — Неколико суза сакри се у браду; он младићки скочи из седла. — дижи се, Ђорђе, данас се не седи! — додаде и пожури у своју собу.
Народ јурну у странке. Сељаци нањушили мрс, јер од свих каса, државна је најдубља. дођеш ли на власт, дижи! Биће нешто и за сељачки свет. Брже од књажева, поче власт да се мења. Људи ни овамо, ни онамо. А негде се мора.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Сви спавају — усудио се неко да одговори. — Лажеш! Сви сте били будни и све сте чули. Устај, дижи се, стани у строј, у потиљак, брзо!!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Хо-хо-хо... — продужи писар. — Чича, ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте. — Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. Апотекар нађе осмицу пик и подели...
Жива ми деца!... Браћо моја!... — Дижи то! — викну Пантовац. Он подиже новчаник и опет га пружи унапред. Ђурица за све то време гледаше, у чуду и страху,
Остави то! — викну Ђурица гневно. У том истрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа. — Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву жену.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад мало посустане, а врећа му се низ леђа пониско обеси, онда побратим из вреће повиче: — Дижи, побратиме, уједоше ме пси! Кад овај то чује, а он баци врећу на земљу.
Краков, Станислав - КРИЛА
Други дечко са масном кецељом гледао је уплашено у малог поручника Луку, и његове жуте очи питале су: — А паре? – Дижи се! Ознојена тела дизала се лено, и забацивала гунђајући на уморна плећа сав терет ранаца и спреме.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Командант ми беше послао смену, те се вратим у бивак. Али таман што сам стигао, кад повикаше: — Дижи шаторе! — Ја, богати, сто пута пресекла ме је та команда — вели Мишић. — То „Дижи шаторе!
— Ја, богати, сто пута пресекла ме је та команда — вели Мишић. — То „Дижи шаторе!“ — подсећа ме као кад би неко усред ноћи лупио на прозор и викнуо: „Гори кућа!
Долиј мотору бензина, и терај даље. Ми смо примили по хлеб, и шта има ту даље да размишљамо. Дижи шаторе, пушку на леђа, па хајд узбрдо. Тежак је био овај пут. А уза све напоре још је и ноћ.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
На народне славе попришту Дижи име и чест, делима, рода милог. И на твоме ће стајати гробу потомака нога, Гроб нек’ ти заслужном споменик сјајан
Склониште је овде цигло за ме — Сива магло, ти не падај на ме! Већ се дижи небу у висине, Пусти сунце нек’ ми једном сине!
Душа жуди мира који чара, Жели да се с небом разговара, За тобом ће кад је терет мине — Па се дижи небу у висине! Никанор Грујић МОЈ ГРОБ Биће па ће проћи све то кано сан, И суђени једном освануће дан.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
(Хор:) Јехова, дођи нам, Јехова, дођи нам. Јер Јехова беше мој штит И рука његова мој вођ. Дижи се, Јехова, разгнај зле у бег. Јехова, дођи нам, Јехова. Славни Боже, дођи нам сад.