Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— С ким ћемо ми? — Ево Ногића и Катића, нека поведу вас. Ја још нисам свршио свој посао... Пођите ви, у име бога, па дижите људе по свима селима... — А ти?... Зар ти нећеш с нама? — Ја сам осветник. Заклетва ми је на души па гори!...
— повикаше они. — Добро! ... Катићу!... Поведи ову браћу... Нађи проту Смиљанића, газда-Стојана из Ноћаја, па дижите народ. Кад вам помоћи затреба — ми смо ту; Дева ће нас наћи!... А сад збогом!...
Африка
Знајте, нема ни десет минута више, ни један минут. Одмах, одмах на ноге! Виче: „Напред! Овде су бели, не црни. Дижите се!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Видите л’ ову штрангу? Отац ћути не миче се. Пера се разљути. — Та што ћу ја ту с тобом млого, дижите га! Приправни бећари шчепају старца, дигну га и понесу к дувару где је ударен био велики клин, на ком је пре сланина
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Само њему једином, било је дано да буде просветни песник: био је први, позван и прозван. Узвик Дижите школе, деца вас моле!” песнички је танушан, али смешан и бесмислен није.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Она начини покрет да се дигне. — Останите још мало. Не дижите се. — Треба да пођем. — Јесам ли вас наљутио? — Не. Зашто? — Не можете да останете још који тренутак?
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ПРОЛЕТЊА ЗОРА На истоку плавом рујна зора руди; Дижите се, децо, дижите се, људи. Устале су пчеле, подигло се цвеће, Са далеких гора поветарац леће; У мирису цвећа, у
ПРОЛЕТЊА ЗОРА На истоку плавом рујна зора руди; Дижите се, децо, дижите се, људи. Устале су пчеле, подигло се цвеће, Са далеких гора поветарац леће; У мирису цвећа, у бисерној роси Он вам
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ПРОКА: Па зар не нађе макар једну реч за коју би могао да се закачи? АГАТОН: Не, него вели: „Дижите руке!” ПРОКА: Ух, побогу, људи, баш нас покојник посече, просто нас посече! ТАНАСИЈЕ: Мене и посече и сахрани.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ГРОТЕСКА Зидајте храм бео ко манастир. Нек шеће у њему Месец сам и плаче ноћ и мир. А на храм дижите црну сфингу народа мог. Нек се све звезде што језде осврну за смех чудовишта тог. Зидајте храм бео ко манастир.
О само је тужан човек чист, слободан, нежан и драг, ко звоно у пољу, и благ ко цвркут тица, и увео лист. Дижите очи мрачне, ко бунтовне буктиње зрачне пободене у дубоке црне колутове. Ви сте моја буна.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Баш да одем!“ — Бакоња остави суд, пак отрча пред мађупницу. — Ковачу, млинару, дижите се! Сунце је грануло! Шкељо, устај и пробуди Букара! Слуге промрмољише њешто изнутра.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Видите ли, месец је златан! Небо је пуно дуката! Берите божје воће и цркве дижите!“ Настаде отварање црквица. Све свеце из календара обележише гомилицама камења.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Јовановић 3мај XЛИИИ ДИЖИМО ШКОЛЕ! Дижите школе, Деца вас моле! Јер има л' гора срама и стида Нег' своме чеду не дати вида!
Јер ево светлост свету се спрема, А ваш да пород очију нема! дижите школе, Деца вас моле! Посејте њиву будућих дана, Радите на њој са свију страна; Не жал'те труда - сећајте с' плода Ил'
Рани нам треба брзога лека, Отвор'те извор сретнија века! Дижите школе, Деца вас моле! Јер брза река поред нас тече, А ми на брегу наше несреће; Ко има свести, отуд се клони; Окати
Градимо брода, нема се часа, Сутра смо жртва бурних таласа. Дижите школе, Деца вас моле! Ил' нека зине то наше гробље; А народ наш ће остати робље, Слепо ће поћи у тај свет бели, И
ће поћи у тај свет бели, И молит' мрве да му удели, А кад се нашег немара сети, Само ће знати неоце клети. дижите школе, Деца вас моле! „Скини ми, бабо, с чела облаке; Не дај ме, бабо, у просијаке!
“ Дижите школе, Деца вас моле! Ј. Јовановић 3мај XЛИВ* НЕГДАШЊЕМ ПРИЈАТЕЉУ Да ти Бог да много лета, А што више с отим боље, И
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
је славољубје сл'јепо и пламена слава брана дигла с согласијем мојим војевати на својега свемогућег творца, не дижите гласа против мене!
Петровић, Растко - АФРИКА
Знајте, нема ни десет минута више, ни један минут. Одмах, одмах на ноге! Виче: „Напред! Овде су бели, не црни. Дижите се!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
гледи, Прекосавским царским Србма плачевно беседи: „Примите ми у загрље моју децу драгу, Хлебом, вином и љубављу дижите им снагу. Брат вам се вије, Нек’ срце бије Србину.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Еј, чујеш ли ти оно?! — престрашено ђипи Мачак. — Ехеј ви тамо, дижите увис ову димчину! — закрекета некаква љутита старачка гласина.