Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
народа него кад необуздана злоба отме мах и кад развраштенонаравни и зли не само што се не стиде и не боје, него јоште дижу главу и поносе се у својим преступљенијам.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ја не кажем одма њима, да сам оставио на вису са Јаковом 700 људи, јер рад сам био да видим хоће ли и они да се дижу. Петар Јерић беше убио једног Турчина чамџију;1 и ја га почнем карати говорећи: „Зашто, Петре, замећеш кавгу с Турцима?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Многога је невољника у своја недра примила. Тај ужасни хук, то је јаук њихов... Они га дижу богу правде и истине, те се смртном створу диже коса увис... Станко је тражио воденицу. И нађе је.
Ноћаја, прота Смиљанић из Белотића, Катић из Глоговца, Илија Срдан из Прњавора и још многи, многи данас договорише да дижу устанак у овоме крају.
Харамбаша ме дозва — настави Ногић — и подели дружину; нас, Мачване, посла за тобом, а половину одведе у њихов крај да дижу људе на оружје.
Станко је био у Парашници. Дружина му је с дана у дан расла... Сваки новајлија причаше како се људи дижу, остављају куће и плугове, па се крећу или Чупићу, или Катићу, или проти Смиљанићу, или Илији Срдану...
У сну ја гледам она брижна чела што дижу очи к небу, и на оним збораним лицима видим како се моле, а не надају се ничему ни од бога ни од неба!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Очи јој затворене, лице као у неког тешког болесника, а груди јој се немирно дижу. Више ње стоји мој отац. Упро поглед у њу и не миче се. Мало после приђе нашем кревету.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— ’Ајде, куп’те перје, па да се полеже! И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером. Остаје соба с укућанима само.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
XX Почетак ослобођења. Пред рат. Цркву почели и по други пут да дижу. Први пут је разорили Арнаути и остали Турци кад видели колика висока и велелепна црква почела да се диже.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А онај срам осети он још више кад угледа, како два мршава, слабуњава младића дижу носила са његовим тешким телом, мучећи се да га изнесу из вагона; и кад га ту, на том излазу, опколи његова бројна
Африка
Где год сусретнемо ситну црначку стоку, са њених леђа дижу се испред нас танке беле птице, налик на мајушне чапље. Хране се искључиво инсектима који иду на стоку.
Зачас смо у средини чврстога круга. Издвајају се тројица, и дижу увис велике дрвене рогове покривене кожом; високи, симетрични, они пиште у ноћ и престају одједном не завршивши своју
Кад бацим црну хартију којом је обавијен филм, старци, је, са устезањем али ипак грамзиво, дижу за себе. У манастиру иначе ничега нема; ниједне стварчице, ниједне тканине.
Његово једино богатство је дивна визија са крова на црначко село и на велике камене масиве који се дижу одмах иза села.
Они у ствари не могу да одоле својој похлепности и лагано се дижу, један по један, за свој оброк. На завист разних тумача, кувара и бојева, који једу што остане за нама (и сувише),
Тако бисмо остали усред пута, изгубивши свакако неколико дана у испетљавању из неприлика. Носачи се дижу, дремљиви, неми, и не изашавши још сасвим из сна. Узимају ствари које су им прве под руком.
— Моа тле бел (ја сам врло лепа)! Ујутру, лаке измаглице које се дижу изнад Бобо Ђуласа. На мојој тераси као и на свим осталим буде се лешинари и лете шумним, тешким, масивним крилима пут
Свој врели и тамни поглед они не дижу никако са земље. Изгледа невероватно да ти људи, као овај Абдулаи из што долазе са пустара иза Тамбуктуа, нису браћа
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он је децу носио, као да су то медведчићи. Ћерчицу своју дизао је рукама, као што се дижу јагањци, главачке. У соби, у којој је Ђурђе становао, није било гоблена, нити су на зидовима били анђели рококоа.
Не зна фортификацију. Изазвао би само узбуну. Био би убијен, већ на првом мосту а мостови се, уосталом, ноћу, дижу. Већ у првој авлији тврђаве, запао би у унакрсну ватру.
Да науче да јашу, да пуцају из пиштоља, и да дижу, у галопу, шепут од велура, сабљом, шпадом, са тла. Собарице су – у то доба, сиромашне девојке, са села – служиле, ако
транспорт састављен од младих, нагизданих, уредних, коњаника, који штеде коње, који нити певају, нит се смеју, нити дижу грају. Иду тихо. Не улазе међу људе. Нису ушли ни у Токај. Вуич је одбио да му представи жену.
Од липовог дрвета. Коју тамо, целу, тесле, израђују, тако, да, после, само балване састављају и кров на њу дижу. Па готово. Као голубарник. Укшумович му се куне да ће га, кућа, чекати, идућег месеца.
Орао у кавезу, просјакиње, које пролазе Вијеном певајући, у гомили, па иду од места до места просити, мостови, које дижу чекрци, све то су, и Исаковичи, били начули, и видели.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Јако утичу на динарске људе старе велике шуме и поједина дрвета или групе дрвета која се дижу на брежуљцима, са хумки и међу рушевинама, нарочито групе старих храстова; жмарци подилазе и стрепи се од старина и
Изнад обеју се дижу кршевити одсеци и планине Старе Црне Горе преко којих води један друм од Котора на Цетиње, а остало су постопице и
Дна ових котлина и старе језерске терасе, које се ступњевито дижу по њиховим странама, особито су повољни за земљорадњу.
Македонија, битољска област са великим језерима, ограничена са источне стране бедемима Бабуне и Јакупице, које се дижу изнад десне обале Вардара; јужна Македонија, права Македонија, јужно од вардарске клисуре која се зове Циганска
После Ђурђевдана се дижу на бачила где подижу привремене станове, праве сиреве и масло и продају вуну и овце. Пред зиму слазе у јегејско
И сама језерска површина је велике висине, око 900 м, а брежуљци око Ресна и Јанковца дижу се још 50—60 м изнад језера.
Простире се од села Грађана на северу па поред дебра у дебарску жупу, у којој се сужава и где се из ње дижу брегови и брда од старијих стена, нарочито око Коџаџика, код којег су развалине од града, вероватно Светиграда
На северу се дижу ниже пречаге са дримским сутескама, као код села Грађана, али се широка тераса и после тих пречага јавља све до
Око села Баништа су целе стране брда обрасле жалфијом. С леве стране Црнога Дрима се непосредно изнад њега дижу високе, шумовите и мрачне планине средње Арбаније, нарочито Мали Прот, Црно камење и Јабланица.
Из ове се заравни дижу мали, усамљени масиви, поглавито од кристалних шкриљаца: Фрушка гора (539 м), Било (288 м), Папук (865 м) и Мославачка
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
) АНТА: Ау, ала су крупни наслови. СПАСОЈЕ (чита један наслов): Чујте само, молим вас: „Мртви се дижу”. АНТА (чита): „А кад дође суђени дан смрти, мртви ће се дићи из гробова”.
У тамницу или у изгнанство, да би ви на мојој тековини могли живети? Је л' те... је л' те? (Погледа их, али они не дижу поглед. Са горчином и болом.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Је ли потребно да га пољубимо? - дижу очи према Тимотију, а ја кажем да није. Нека мирно задрже пољупце за себе, додајем нечим ван свести, запажајући како
Видех порушене немачке градове Волфганга Борхерта и видех их наново изграђене, фабричке димњаке како се дижу као стиснуте људске песнице у небо, затим шине како иду још даље, до Холандије и Данске, до Норвешке и Шведске, у
Мочвара се нагло испаравала на сунцу, тако нагло да сте могли да видите како се увис дижу праменови водене паре обавијајући врхове трски нежном, беличастом измаглицом.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“ Тај новац је својина детета. За време даривања, све званице редом дижу дете увис да би добро напредовало и порасло велико.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Тамо гдје сви у фамилији вичу и кућу на главу дижу, провиче се најзад и најменик. Ако су чељад гладних очију и брза на кашици, прохитриће се и туњав најменик, јер ваља
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Зар мислите да се тако лако купује слобода? О, мој Гавриловићу, куће падају и дижу се, а народност живи. ГАВРИЛОВИЋ: Да сте видили како је једна мати за сином плакала, и опет једна жена за мужем.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Срба, »рацких шизматика«, »присталица ђавола«: Срби су нагоњени да празнују, католичке празнике, сметано им да дижу своје цркве и врше своје обреде; православно свештенство излагано је кињењима и гоњењима; српске цркве се руше, а
Они дижу прве српске школе и изводе прву просветну организацију српску; они су издавачи и претплатници српских књига, мецене срп
Кроз цео XВИИИ век из грађанства и народа дижу се жалбе против злоупотреба црквених људи, истиче се потреба да се њихова власт ограничи, њихови приходи одреде и
Из Беча се нерадо гледало на подизање просвете код Срба, и уколико је и чињено покушаја да се дижу школе по српским крајевима, то је било из разлога католичке пропаганде. Прва просветна помоћ Србима дошла је из Русије.
митрополити и народни сабори у свима својим молбама и представкама царској власти тражили су право да у својој средини дижу једну ћириловску штампарију.
Ликурге, Демостене, Аристотеле, Страбоне, Омире, Виргилије и проче«, да у Шумадији, где се само за гусле знало, дижу »олтаре музама«. У »наставленију« од 1845.
Два песника првог реда, Змај Јован Јовановић и Ђура Јакшић, дижу српску лирику на висину на каквој дотле није била, за њима се јавља знатан број песника другога и трећега реда, који
Милићевић, Вук - Беспуће
гдје улазе у кавану стално вријеме, гдје сједају на своја мјеста, читају исте новине, и опет, у сталан час, крећу се, дижу и излазе.
Већ су могли да спазе мноштво људи који дижу грају, усијецајући пут у брдо; једни ваљају камење и слажу га на путу, други ударају гвожђе у тврду стијену и ударци
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И све се више њему прса дижу, А врело срце све му већма куца, Јер онде лежи њег'вог срца рај. „Ал' ди је анђô, да ме онде чека? Милева ди је?“..
Лете коњи и с њима јунаци, Ал' су бржи орли и облаци: Оро гласа разнео по гора, Е се дижу Српчад на злотвора. Куд пролази витешка дружина, Свуд је чека која десетина.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тамо гдје сви у фамилији вичу и кућу на главу дижу, провиче се најзад и најменик. Ако су чељад гладних очију и брза на кашици, прохитриће се и туњав најменик, јер ваља
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
појаси се откаче и вуку за њим те дижу прашину... Само шајкача и коса остаје онако како их намести. А и други су га накарађивали.
Само јој се темењача бели. Жене, плачући, теше је, дижу и уносе у ону другу собу. А она, освешћујући се од тог пада, почне да им се одупире, моли их: „да је пусте, само још
Са свију страна почело да се расклапа и разграњује. Око Анице, из баштâ, почеле тице, бубе да се дижу, шуште, мичу. Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
траје, побратим кама, од смрти живећ, од јада сама, огромним грањем у небо ниче, кô преклињући свет-мучениче дижу му с' руке, огранци голи, рекô би вишњег преклиње, моли, ил' ветар само сухим грањем јечи, јауком дугим кô да збори
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Библиотека: словни пород - дела. Под слабим светлом душе дижу поклоп. Мирише кафа - дељен топли оброк. Октóбар пали брегове Баната.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Преко дана што нанижу, обноћ опет крадом дижу. На крају ми дечко кличе: „Ето целе моје приче! Верујеш ли у њу, стриче?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Жене седе у вратницама; младе над ручним радом. — Добро вече. — Добро вече. Престају да раде један тренутак. Дижу главе са веза. Један старац, између неколико сасвим старих жена, посматра свој повређени палац на нози. — Добро вече.
ниједан људски глас унеле у себе, моје су уши сад испуњене само тамним ноћним ваздухом и влажним испарењима која се дижу са језера. Уста су ми такође пуна свеже и горке влаге.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Тамо, где се ласта спрема, Нема зиме, мраза нема. Ал' кад лето сијне само, Доћи ћемо и ми амо, ЗАДОЦЊЕНИ ПУТНИК Не дижу се више са шарених поља Лагани лепири и свилена стада; Све обави јесен магловитим велом, И увело лисје на земљицу пада.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
И без речи моје притужбе он треба да је презрен а блажен ја, ипак храмове дижу где он покаже и душе му своје у шаке предају, он је тај. А мене пред црквом држе да смирујем божјаке.
Зову ме опет у хору, ја одлазим нагло, песме ко прашина дижу се за петама, бичем се звука од речи сад браним, мир!
целоноћне на Букуљи гневни сабор и бесне свађе братске неко тражи на зајам соли со која мисли со која боли и деца дижу бивољу главу у небеса крене удар по читавој крајини прво један па други и мртви се јаве на вест бодру велика је
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Добро, рећи ћу вам, али узмите најпре кофере. (Сви дижу кофере.) Ево у чему је ствар: најпречи сам јој род, па ме је замолила да останем. ГИНА: Зар ванбрачна девојка па род?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
“ Људи се пренуше. Обазриво се дижу и унезверено погледају около себе, питајући се очима: шта се ово зби! На супротној обали музика свира: „Напред“.
Окрећу се у правцу непријатељских ровова... чујемо жагор, као да им отуда нешто говоре, наређују... Неки се већ дижу и неодлучно прилазе топовима. Онда се одмичу, као да некога траже. Ево... једнога воде, нешто разговарају...
Мрзовољно се дижу, као да се нуде ко ће први. А кад пунилац Рајко искочи, онда хитро за њим поскакаше и остали и заузеше своја места.
Док гађамо на једној страни, на другој се дижу и у скоковима претрчавају брисане просторе, кријући се иза плотова и живих ограда и имана.
“, цео строј трчећим кораком наступа, послуга митраљеза пада, неки дижу руке и наши дохватише митраљез. Дрен је био у нашим рукама...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
села се, тамо у даљини, подигла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој
тамо хеј, где се савија свод небесни, видите, у густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови. Под њима тече моја шумна Морава... — А, ви сте Моравац?
Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких кукова. И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Та три синтетичара – кажу да је и Реноар то – дижу се још увек, као резултати између романтика, импресиониста итд. Све баш није јасно.
Љуљамо се, између стења, са острвима, у море, што се спушта све ниже, на ртове, који се дижу све више. Једна модра широка пруга, испод обале, све је дубља.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Пред тобом заблистају милијарде светлосребрних капљица бисерне росе, а тамо, по речним дољама, дижу се облаци сиве магле, које у путу пресецају први зраци сјајнога сунца, што се иза планина већ помолило и мало затим
Камара се развршује; велико, тешко снопље пада на гумно, одакле га дижу снажне руке и носе на ред око стожера. Шире се кругови снопља све више и више и најзад метут је последњи сноп на гумно.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
И остала острва, са њиховим живописним вулканским бреговима и усправним обалама што се дижу из мора на велику висину, са дубоким кратерима, речицама, потоцима и врло плодном земљом, где расту палме, еукалипте,
Острво је врло плодно, пуно бујне вегетације, воћњака и зелених ливада. Обале су му стрме и дижу се високо изнад морске површине. Најнижа је јужна страна острва.
Мреже су простране кесе од јаке пређе, коју разјапљену вуку два рибарска брода која плове упоредо и с времена на време дижу мрежу из воде. − Риба се купује за консерве.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Старински витез, пун вере и наде! Шуми, о ноћи прохујалог доба! У срцу носим некадање људе. Поворке беле дижу се из гроба, И са мном, љубе, чезну, стрепе, жуде! Шуми, о ноћи прохујалог доба, Страсно и жудно!
лише: Увек имаш млада срца и све младе Парове што живот тек снивају сада, И безбројне куле од карата граде И вечито дижу што вечито пада. Остави се мене. Ја прошлости хоћу, Хоћу да спокојство сиђе на све стране.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
КНЕЗ РОГАН (шапти кнезу Јанку) Не питај га, аманати, за такве ствари, док се није што изблејâ. ЗОРА ЈЕ; БУДЕ СЕ И ДИЖУ. ОБРАД Да ви причам што ми се приснило.
СВИ ПОСПАШЕ, А ИГУМАН СЈЕДИ УЗ ОГАЊ, БРОЈИ БРОЈАНИЦЕ И СВУ НОЋ ЧИТА МОЛИТВЕ МЕЂУ ЊИМА. ЗОРА ЈЕ, ДИЖУ СЕ, ПРИПАШУЈУ ОРУЖЈЕ ДА КРЕЋУ ДОМА. ЧУДЕ СЕ ГЛЕДАЈУЋИ СТАРОГА ИГУМАНА ЂЕ СЈЕДИ УЗ ВАТРУ.
Тежа би ми била но плакање; плакање је пјесна са сузама! Иду да спавају. ДИЖУ СЕ ПРЕД ЗОРУ И ИДУ У ЦРКВУ. СВРШИЛА СЕ ЛЕТУРЂИЈА, ИЗЛАЗЕ. ЂАЧЕ ПРИЧА ИГУМНУ СТЕФАНУ ПРЕД ЦРКВОМ.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
С напором се дижу поцрнеле плоче! То је буна мртвих, то је уздах свега Што је некад могло да води, да блиста; То је протест оног што
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Пропаде православије!” — и да дижу руке на архијереје своје? Србљи, којима је бог дао здрав ум и поштено срце! Та живим те богом заклињем, буди
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
у стајама се говеда дижу и лупају роговима о празне јасле, коњи ржу и топћу, овце се разблејале, кокошке пре времена слећу са седала, пси
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Онамо, 'намо, за брда она, Казују да је зелени гај Под ким се дижу дечани свети; Молитва у њих присваја рај. Онамо, 'намо!
Шуми, о ноћи прохујалог доба! У срцу носим некадање људе; Поворке беле дижу се из гроба И са мном љубе, чезну, стрепе, жуде! Шуми, о ноћи прохујалог доба, Страсно и жудно!
Стубови Капитола, и горди Пантеон с њима, К'о црне огромне масе дижу се у небо горе, И Тибар јасније шуми. Но близу форума самог, У храму Изиде бледе, звуци се весели хоре: То Хелагабала
В. Илић ЦВ ВЕСЕЛО ЈЕ... Весело је младо јутро, Птице дижу грају, Шума листа, трава гори У сунчаном сјају. На мом крилу започета Тужна песма стоји; С белог листа гледају
и покој, и мирис од цвећа, И кад ме с небеса месечина заспе, И врели дах ноћи што ме тебе сећа, У мојој се души шумно дижу с нова Некадање жуди; и кличући гласно, К'о весело јато белих голубова, Полећу у небо звездано и јасно, И тамо се
Ноћ пролази мирно. Тишина и покој, и мирис од цвећа, И врели дах ноћи што ме тебе сећа, Полако се дижу у небо прозирно.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
„Хранитељу, превјечнога сине, шта шарићи они мали значе у пламеном овом поднебију те се дижу, спуштају правилно, тмасти ничу к небу свештеноме, а св'јетли се к низу спуштавају?
„Они шари што се к небу дижу, те се виде у свијетлој сфери како лопте тмасте и безрачне, то су сунца, вожди созвјездијах: избјежају из мрачнога
на велика јата, дигнутијех над пучином главах; тамо мрске без броја ехидне из простране и жедне утробе дижу мукле и плачевне гласе; химере су тамо и дракони на велика стада разасути, са ужасом лете по пучини дуг природе
Попа, Васко - КОРА
длановима Грејао сам улицу Којом си се вратила Глас ти је по крововима Заборавио белину Часови са којима сам самовао Дижу се пред тобом Са снежних столица 28 Под очним капцима Спавају ти љубичице Претварам се сав у сунце Над твојим ружним
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
је да се на источном небу хоризонта, тамо где се небески свод и површина Јонског Мора међусобно додирују, из тога мора дижу и пењу на небо без престанка нове звезде, док је на западном небу обрнут случај; онде оне залазе за брегове Брутије.
Но са њом се не дижеш у висине. Интуиција су крила која те дижу до небеса“. „Ви сте их, Сер, раширили и одлетели на њима до краја васионе!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ти си једна ствар, једна клада, један буздован, разумеш! Гледаш ове балавце како дижу павиљон на главу, и ништа: ћутиш, кезиш се и бленеш у њих као идиот.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Куршум је прошао кроз ребра, али с краја. — Е, па онда га је Ђорђе казао, сигурно. Шта Има још? — Сутра ће да дижу потеру. Синоћ одјурише сви пандури са наредбама у села. — Зна ли Радисав на који ће крај ?
И с мокрих камених плоча опет се дижу облаци суре мокре магле, квасећи успут људе, куће, дрвеће, све... Као да цела природа плаче за изгубљеним добром у
— Шта ће ми бити? — Како, море... дигоше на тебе сав свијет. — Да није потера ? — Ноћас се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао... Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Животом драга, док нас не саране, Грех и кајање руше нас и дижу, И мира нема, црне мисли стижу, Није к'о гробом. О, ал' ја ћу сада Будућност своју, јаву стару, бону, Заклонит тобом
Плету се венци за јунаке многе, Дижу се ситни, устају незвани; Али ви, дивни, без руке и ноге, Бићете наши јунаци незнани.
1911. ПРВИ ПОЉУБАЦ Тако у доба кад се мртви дижу И кад часовник, по фабули, живим Обзнану даје да авети стижу, Да коло воде по плочама сивим, Кад поноћ дође, и он
Ћипико, Иво - Приповетке
И над том складном питомином дижу се високе голети, крцате поточина, шпиља и гудура, чији се врси љубе с натуштеним небом оловасте боје, које је боје и
За то вријеме обоје гледа у силне валове што се дижу као огромне куле, прате их погледом док се дижу и падају, ослушкује фијук удара вјетра о јарболе и конопе и тешко
За то вријеме обоје гледа у силне валове што се дижу као огромне куле, прате их погледом док се дижу и падају, ослушкује фијук удара вјетра о јарболе и конопе и тешко дихање и цвиљење нападнутога брода.
али, опазивши на његову лицу гњев, одврати поглед и сврне га на меке, понизне пламичке што се на великоме олтару дижу увис, као да хоће да цјелују свето отајство, обасуто обилатом свјетлошћу и облацима мирисава тамјана.
Једи—Кула! Град од седам кула. Пусто, високим коровом зарасло двориште, око којега се дижу старе суре зидине, низ које зевају посрнуле куле, у којему су растурени комади остатака колона, старе плоче са разним
Зидови нове цркве наочиглед дижу се. Жега даномице попушта и настају јесењи кишљиви дани. Илија једнако побољева, — дан ради, два настајна губи и,
Почетком зиме нови Христов храм подиже се; мраморни ступови поносито се дижу и позлаћени крст у сунцу се свечано одбљескује. Наступио је дан освештења.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
КАЛЕНИЋ: Е, онда, дозволите да вам кажем збогом, јер смо вас исувише задржали. (Љуби јој руке и сви се дижу.) ЖИВКА (сети се): Чекај да вам дам моје визиткарте за успомену. (Узме са стола кутију и дели сваком редом.) Ево, ево.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Али је занимљиво да и Вук и остали ликови Милоша Црњанског доста често дижу поглед према небеском своду изнад себе и појачано опажају промене на њему.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Јавор« 1892. У ГРОЗНИЦИ... Размаштô ми чудан санак Огањ, студ. Из пепела свога Костури се дижу — Страшни суд. Нема више храма У граду, у селу, Ни зелена грана, Ни тичјег певања — Све је у пепелу.
(Глас је овај само тренут бола кренô — Ал’ то не би било српски ни поштено). На Хрвата с’ дижу лажи и клевети, А то само зато да му с’ лакше прети; На Хрвата дижу вериге и мрежу, Ил’ да га улове или да га вежу,
На Хрвата с’ дижу лажи и клевети, А то само зато да му с’ лакше прети; На Хрвата дижу вериге и мрежу, Ил’ да га улове или да га вежу, Јуче била претња, а хајка већ данас, А при овој хајци рачунају на
Таласи се дижу, утолежу, Те бродара пеном запљускују, Све то јаче, све страшније дува; Пропаст зија, црна провалија.
Клете руке на њ се дижу, Ено камен на њег’ лети — Дуго ће га тако мучит’, П’ онда ће га разапети. Тешко ј’ добром међу злима!
Краков, Станислав - КРИЛА
Узнемиреност овде је све већа. — Пресећи ће нам одступницу, чују се војнички гласови, н њине главе се дижу изнад камених заклона. — Шта је то тамо? Шта је то тамо?... очајно пита мајор и себе и друге.
Петровић, Растко - АФРИКА
Где год сусретнемо ситну црначку стоку, са њених леђа дижу се испред нас танке беле птице, налик на мајушне чапље. Хране се искључиво инсектима који иду на стоку.
Зачас смо у средини чврстога круга. Издвајају се тројица, и дижу увис велике дрвене рогове покривене кожом; високи, симетрични, они пиште у ноћ и престају одједном не завршивши своју
Кад бацим црну хартију којом је обавијен филм, старци, је, са устезањем али ипак грамзиво, дижу за себе. У манастиру иначе ничега нема; ниједне стварчице, ниједне тканине.
Његово једино богатство је дивна визија са крова на црначко село и на велике камене масиве који се дижу одмах иза села.
Они у ствари не могу да одоле својој похлепности и лагано се дижу, један по један, за свој оброк. На завист разних тумача, кувара и бојева, који једу што остане за нама (и сувише),
Тако бисмо остали усред пута, изгубивши свакако неколико дана у испетљавању из неприлика. Носачи се дижу, дремљиви, неми, и не изашавши још сасвим из сна. Узимају ствари које су им прве под руком.
— Моа тле бел (ја сам врло лепа)! Ујутру, лаке измаглице које се дижу изнад Бобо Ђуласа. На мојој тераси као и на свим осталим буде се лешинари и лете шумним, тешким, масивним крилима пут
Свој врели и тамни поглед они не дижу никако са земље. Изгледа невероватно да ти људи, као овај Абдулаи из што долазе са пустара иза Тамбуктуа, нису браћа
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Бар да сам знао. РАДАК: Бар да си знао?... Кô да не видиш Да Турци дижу хајку пустошну Против живота сваког Србина И да их гоне као зверове По планинама земље несрећне?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
На подножју шуматовачког виса видех где војНици дижу три четири крвава трупа. — Ко је то? — Добровољци. — Ко их поби? — Наши војници. — Зашто? — Рекао им ђенерал.
Наша це бојница растегла најмање на четири сата хода. Од Рсаваца па чак тамо до преко Мораве дижу се куле и млазеви пушчаног и топовског дима.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Живео наш собни старешина! — Живео! — прихватају остали, и дижу се са кревета. Брана „Махер“ прилази своме командиру и као да му рапортира: — Господине капетане, јављам вам се на
Ови лупише леђима о земљу. Али они се не дижу, већ млатарају ногама по ваздуху, док их „Кица“ шкропи вином. Фјодор и Пера погледаше један другога и почеше се
Утонусмо у крваву свакидашњицу. Све је сиво, безоблично, бесконачно, као и они сури облаци, који се дижу из јаруга и прелазе преко планинских врхова. Душа се скупља, а тело грчи.
Окрећем се у месту, и нервозно парам ноктом о длан. — Пст! — учини овај у рову. — Прешли су... Дижу се. Ослоњен на зид, раширених очију, бленуо сам у ноћ... Ништа се није чуло.
Војник остаде. — Силази доле! — опоменух га. — Извлаче се... Дижу се... Трче десно... Скупљају се. Опет ме обузе немир. Као да осећам неки кобни дах, нешто ме гуши.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Аустрије и потајних сањарења о Мишару; има и корелат историјске неминовности који то игнорише: народе освешћују, дижу и буне, у значењу и дословном и пренесеном, само они који говоре јасно, и речи бритке, без два, произвољно схватљива
танког из Облачка дивно, сјајна к’о зеница, Трепћеш одозгор, пут блистањем Зрачка светлаш му кроз магле мутне! Дижу се жара из чистијег силе Земника умног тамо куд ји мило Позива поглед твој; дижу се, Ал’ бадава! Све више летиш ти.
Дижу се жара из чистијег силе Земника умног тамо куд ји мило Позива поглед твој; дижу се, Ал’ бадава! Све више летиш ти. Земном се руком ником додирнути Не даш. И сам дух ретко те домаше.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
сиње неутјешене утјехом благом, па се буни у љутој срџби и божје и људско срце, и мртва се тијела у мртвачкој одори дижу из неоплаканих гробова и оглашавају се језивим јауком и лелеком да душа у човјеку протрне и премрзне.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И ватре се гасе тихо или с праском И нове се дижу кô химна раздања А сав стари блесак у пепелу сања, Разочаран таштом гордошћу и ласком.
О, како јуре, стижу, Стегове дижу, Вију, Рију, Крв се пенуша, Груша, Комеша. Леш до леша. Циктај стреса Сложене 'рпе меса.
Ћипико, Иво - Пауци
Сунце нагиње ка западу и планини, узмиче у долима, драгама и испод греда, испред модричастих сјена које неосјетљиво дижу се све више и више.
мјесечева свјетлост косимице разасипље се и лелуја по морској пучини; чини се к'о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пламенчићи, који негдје у висини ишчезавају. Валићи запљускују обалу, море жамори...
Гледа њих и њу. Је ли то она? Изгледа да је преполовљена; и сви су у дворани једнаки... Они се дижу. Пролазе мимо њ, а музика свира и свира. Изиђоше; он им се наклонио, и они му одвратише. Плати и оде.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јелена Лауш хрче. Рутаве груди му се дижу и спуштају тако равномерно као да осим спавања, коме се тако здушно предао, на овом свету ничега другог нема.
опустио крај себе, оклембешену главу у јастук уронио, ништа на мени се не покреће осим што ми се груди једва приметно дижу и спуштају и што ми се очни капци отварају и затварају.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
) 280 УСАМЉЕНИ ГРОБОВИ 281 АМОР НА СЕЛУ 291 И ЗАДОЦЊЕНИ ПУТНИК Не дижу се више са шарених поља Лагани лепири и свилена стада; Све обави јесен магловитим велом, И увело лисје на земљицу пада.
сунце у плавој пучини тоне; С далеких обала морских безбројне галије стижу, Над њима галеби лете, вију се, и журно дижу. На њима богате робе с далеког долазе Понта, Из бујне Провансе, Смирне и тиха Хелеспонта.
Париз је окићен сјајно, Заставе свуда се дижу, А депутати разни Из целе Француске стижу. И Сарду, Зола и Феље Јутрос су код њега били, После је и Греви дошô И
Стубови Капитола и горди Пантеон с њима Кô црне огромне масе дижу се у небо горе, И Тибар јасније шуми. Но близу форума самог, У храму Изиде бледе, звуци се весели хоре: То Хелагабала
Са лађа, с обала, с кула из близа и далека Шарени фењери светле и рујне машале с њима, А са жртвених места дижу се стубови дима. На песку обала морских војинство пије и једе, А Азок и мудре раџе на хуму травноме седе.
Из разваљених уста потмули ропот се хори, И груди широко дижу и коса њихова гори... Страшно је беснео Азок, гледећи погибао своју, И призва господње име у љутом овоме боју.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Они перу своје тело, облаче своје одеће, и дижу у молитви руке када се ти рађаш. Стада се одмарају на паши, дрвље и биље зелени, тице излећу из својих гнезда, а
Ево видите, овај врх кратера Њутн висок је 7264 метра. Ови брегови око јужног пола Месечева дижу се до изнад осам хиљада метара.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Завесе се никако не дижу! Сунца нема! Чак ни чекрк на бунару не крцка, пошто се ни вода из бунара не вади! Као да се хоће и сама вода да
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тврде четвороугаоне столице без наслона с којих се они сатима не дижу, и које им кости стружу и бутине пресецају, па сироти само одлажу ногама. Главе вечито погнуте.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
не би ли му спазили медаљу на грудима, коју је, ни сам не зна зашто, добио и сви други и многи други, зар сви они не дижу ногу увис и не казују вам: „Ја имам нове пипе!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Морали смо застати да видимо куда ћемо. Читави блокови стења наваљени су, степеничасто падају, затим се наједном дижу купасти врхови један преко другога. Онда наваљено камење као у речном кориту и при најмањем додиру осипа се као бујица.
Војници их с муком извлаче и дижу ствари из блата. Неки се коњи увалили у мочвару, и услед изнемоглости не могу више да се дигну.
Онда се с напором дижу и тешком муком ослањају на рањаве ноге. Окружени овако плаветнилом мора и гледајући румене и снажне морнаре у чистим
Таласи је дочепаше и као да је нечије руке дижу, спуштају, вуку у дубину, затим накрећу лево и десно. Један талас лупи и праменови воде сунуше преко крова.
Када се команданти вратише, саопштише да се шатори одмах дижу и ствари пакују. Потпуковник Петар нам рече да ће после подне отпочети укрцавање.
— Кипислцауф! — Ја, богати, кажу... три дана и три ноћи — већ се забринуо Душан. У логорима је узаврело. Војници дижу шаторе, пале заосталу сламу, пакују. Около се искупили Грци и тужно нас посматрају.
А трептава јара подрхтава са земље... Онда се нагло дижу планине и висином својом заклањају небо. Преплићу се, укрштају, надвишавају, као изгужвана гомила, испресецана
А над свима овим планинама, тамо у даљини, огроман планински масив Добро Поље, обавијен облацима, који се лагано дижу и спуштају. Пред овим природним бедемом зауставила се српска војска.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
му кожу спирају таласи пристижућ' из далека, Као мека длака ил' руно, алга по њему леже; Са дна језера ловцу дижу се испарења: Отрован њима ловац малаксава, усамљен, без лека; Кроз душу отичу ми песме у поља предалека, Кроз душу,
Који те проклиње. СУНЧАНЕ ЛЕСТВИЦЕ И Видећу опет оне Лествице Сунчане По којима се сва Сунца дижу и спуштају, Свих светова где у чашу крв ће да присване, Видећу опет јутра из њих да играју, Грдна усамљена Сунца белих
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Но док се они лију, Падају и дижу, Уза њих, озго с високих скела, стижу И бију, Кô звона друга, Удари чекића многих.
И сви пију, пију, И види се како дамари им бију Испод знојна грла у набреклој жили. Сморне очи дижу и нагињу ведра, Просипа се вода и на гола недра, Почађала, цури...
Већ грабље грабе и дижу се виле — Са навиљцима злата изнад чела Ступају цуре. Радосне и миле, Плодове жетве, слатку храну села, У стоге
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Волим с тобом часно погинути нег' љубити на срамоту Турке. Нек су живе све јуначке главе које дижу чете на крајину! Рани сина, пак шаљи на војску: Србија се умирит не може!
’Ваку прву прилику вргоше: од Трипуна до Светога Ђурђа сваку ноћцу мјесец се ваташе, да се Србљи на оружје дижу, ал’ се Србљи дигнут не смједоше.
прилику: од Ђурђева Ао Дмитрова дана све барјаци крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, да се Србљи на оружје дижу, ал’ се Србљи дигнут не смједоше.
Саву, усред зиме, кад му време није, сину муња на Часне вериге, потресе се земља од истока, да се Србљи на оружје дижу, ал’ се Србљи дигнут не смејдоше.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ветрови вијући свакад с водами њихају, голем талас дижу и квар пловцем чине. Ал' иде овај, којино са својом прећњом зауставља ветар и воду, на воду јорданску, видети која се
толико високо расту дрва, како но њена душа, ка финикс и високи бор Богу се узвисиваше својом мишљу; не тако се у вис дижу летуште птице, колико је високо у небо летила њена памет; нити су онолико јелени женили планинскога извора
И још они супроћ нас дижу се и устају, свему нашему завичају ругају се и коре. Зовући злочестнике и неваљаоце с вером и са законом, скори су на
за свашто, немирост, војске, људи гину, дан на дан мру, господа слугами остају, бољари сиромаше, једни падају, гори се дижу, друг друга обеђује, млађи старијега не почитује, брат рођени свога брата вара.
И сад пјанице доста злочестих послова послују ако кавгу, сваду то они дижу и започињу, те и остале људе немире. Ко се ваља по блату, поводи се нахеро, ходи с моста, с коња спада? — Пјаница!