Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
6. КРУШКА РАДИ Прођоше три месеца. Насташе дани позне јесени. Сури облаци више се и не дизаху с неба; дрва оголела, једва овде-онде видиш по који жут листак како лелуја тужан и усамљен...
године само је пушка пуцала... Ту ниси могао дахнути чиста ваздуха од барутног дима и прашине што је дизаху копите коњске... И борило се, тукло се на све стране; оживеше честе и жбунови; иза сваког трна пушка је пуцала...
Попи се учини да се коче и устаклаисавају. Баци поглед на груди које се једва дизаху. Он приђе ближе и смотри како доња усна модри и пада... — Дајте свећу!... — рече и нехотице. Све се ужурба.
Копање је нагло напредовало. Благословене ручице превртаху мајку земљу и дизаху град који ће им главе чувати... И подигоше шанац као град, шанац који и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и много
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се право тамо звездама.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Из беспрекидних низина, слатина и жбуњем обраслих бара, дизаху се воћњаци и брдашца, у која беху укопани топови. Варош, сва трептава од јаре и топлоте, видела се као да лебди, док
Матавуљ, Симо - УСКОК
Из свијех кровова дизаху се димови, а не чујаше се ниједнога гласа; стока сита, пси сити, одмараху се. Јанку с лијеве стране дизаше се кршевито
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
брегови и била планинска, одударајући од тамнорујна неба, на коме требаше да изиђе месец; а испред ње, по реци и путу, дизаху се високе тополе и густе врбе, те у овој тамној ноћи са својим шуштањем и нијањем изгледаху као жива, људска бића...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
човека с пушком судници, паде на ледину, нит' пусти од себе гласа, нит' мрдну руком ил' ногом, само се груди и трбух дизаху и спуштаху тако јако и брзо, те мишљасмо да ће крепати до зоре. Пре сванућа бесмо под великим растом.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
По небу се погâњаху облаци а по земљи вјетрови. Облаци пуштаху громове и даждеве, а вјетрови дизаху прашину и прољетње магле.
Но ето тврдо спавају. Тло под њима бијаше, готово, пепео од људскијех костију. С њега се не дизаху утваре одрубљенијех глава, ни окљуванијех тјелеса, да им се у сну призиру.
А и моје жели то исто... Грабићемо се око оног... лац-ма-нина!“ рече јој на ухо. X Иза Ловћена, с мора се дизаху облаци, као војске, па летијаху небом.
Ћипико, Иво - Пауци
По селу никоше удобније и бјеље кућице, превраћа чистија и вртови уреднији. У паљу претресаху се међе, дизаху срушени зилови и рашириваху путови. „Бог је да, па је добро чагод и сарчит“, говораху имућнији људи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Што ја љубих Туркиње ђевојке: кад удари цвијет у планину, кад порасте ружа на божуру, дизаху се призренске ђевојке, беријаху цвијет по планини, вјешаху га за моје оруже; и сам би се, пашо, преварио, а некмоли