Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ти си ми рекао да их морам пронаћи, и ја сам их нашао!... Па, показав руком на дим што се лагано дизаше, додаде: — Ту су! — Опколите! — заповедаше Крушка. Чета опколи.
Нешто му се дизаше и спушташе у грудима; он је осећао у својој души неку светињу, нешто налик на мирис запаљење измирне...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ми је прихватисмо и приведосмо кревету. — Још ближе! — шапну поп. Она на кољенима приђе још ближе, али не дизаше главе ни руку с очију. Поп јој метну руку на главу и нешто шапуташе. Послије јој потури руку под уста.
Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем. Талас страсти (ѕіт веніа вербо) све ми јаче дизаше груди. Ја се нагох њојзи. У исти пар сину ми као муња кроз главу: Швабица, сирота, моја мати, Србија.
Свећа беше сасвим изгорела, и она хартија, којом је на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ дим који дохваташе чак до гредице, јер је било тако тихо да ништа није сметало његову путу к небу.
Теодосије - ЖИТИЈА
После престављења светога старца, дизаше се на све начине наносећи непријатељство и зло брату својему Стефану самодршцу, и узимајући у помоћ многе иноплемене
Матавуљ, Симо - УСКОК
Јанку с лијеве стране дизаше се кршевито брдо, које заклањаше браство од сјевера; с десне стране бјеше дугачак хумак, који заклањаше видик на поље;
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Густу плаву косу никад не могаше добро очешљати већ се увек она дизаше испод марамице и у нереду покриваше јој цео врат и мале, ситне, припијене уши.
Сунце је сијало, чист је зрак бљештао и ударао га по очима засењивајући их, а прашина која се дизаше од његових распасаних појасева и одвезаних опанака, свога га обузимаше и лепљаше се по његовом, крвљу и знојем,
Жагор се све више дизаше. Смех, клицање, угушен прекор услед јака стиска, слатко, страсно кикотање и тихо шапутање — све се то дизаше, брујаше
Смех, клицање, угушен прекор услед јака стиска, слатко, страсно кикотање и тихо шапутање — све се то дизаше, брујаше и губљаше у светлом, жарком дану, чија јара трепераше у ваздуху.
и ноћ која беше топла, мирна, а и месечину која изгреваше и која се весело, поигравајући на млаком, пролетњем небу, дизаше и све осветљаваше. На прагу, до ногу Митиних, седела му је мати.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Стојан се дизаше, стењући: — Еј, братићу јадни... обојица страдасмо!... Ја зле напасти, мајко моја !... Писар, како се био залетео за
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. Чуло се за ово бурно весеље надалеко!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Јер некад су туда, оборене главе, Пролазили стари силници до места Где минаре холо у висине плаве Дизаше месец којег давно неста.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Кроз сунчану свјетлост вијаше прашина, што се дизаше са испреметанијех платненијех труба и другог еспапа из дућана. Калфе поспремаху хитно; ћепенци и врата на некијем
Али се ршум дизаше на махове, јер зимњи здухачи непопуштаху лако прољетнијема. По небу се погâњаху облаци а по земљи вјетрови.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Писар одиста хотијаше да покаже како је размажен, те је ситно јео и сркутао, а дизаше чашу двама прстима. Говор је најпре текао о похарама.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
И Турци би се и чаршилије дивили И чудили згоди и богатству Рељином, а у његовој души дизаше се сласт и топлина, свијетла и мека као незнана пјесма без ријечи што се диже од загријане земље, и миришући веже се
Реља напреже сву снагу и јурну преко сметова према пламену који се високо у небо дизаше, повијајући се под ударцима вјетрова сад на једну, сад на другу страну.
Ћипико, Иво - Пауци
Али јој бијаше све утаман! И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна. И једнога дана, не рекавши никоме ни ријечи, одбјегне га.
Враћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним својим крајем. Мисао дизаше га у плаветне висине, и он је тражио морску пучину што се спаја с пошљедњом свјетлошћу.
Доље наниже. у цунцу и осјену иза , виших стабала, су кућице. Из њих избијаше дим; над кућама дизаше се, ниско, повлачећи се између грања зелено заодјевених стабала...
Из земље, из пијеска и из самога мора дизаше се врућина, да ни ноћу не попусти, цијели околиш одисао је задахом прогорјелих ствари.
Гоњачи га почешће стизаху. Бахат мазга, весела пјесма и дозивање одјекиваху звонко селом. И веселије дизаше се дим поврх кућа, провлачећи се између смокових грана. У јаматви живот и рад живље се јављаху.