Употреба речи дизгин у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Пред реком заријем мамуз и ошинем корбачем, коњ покуша да скрене, али ја повукох дизгин, да му готово искривих главу. Још једном ошинух, коњ се пропе, и сручисмо се заједно у речицу.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И пусти му дизгин. Алат појури гризући узду и измахујући њом, а пазећи да своје задње ноге много не избацује у страну, да не би Марка

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Требало је успети се. Случајно сам био на челу. Да се прво испењем ја, па онда да повучем и коња? Али, кратак је дизгин. Одлучим да у неколико скокова устрчим, водећи и коња за собом...

— рече Груја. — Ех, кад бих могао... Приђе још један војник, и са великим напором га подигосмо. Предадох дизгин Груји, а ја продужих пешице. На једном застанку приведе ми Груја кона. 3апитах га, где је пешак.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

“ дизген, дизгин — вођице диздар — градски запаведник, заповедник или вратар код тврђаве, куле дизђен — в. дизген дилбер — леп, мио

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности