Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
И на ови начин, уверени будите да ћете бити дика и слава нашега рода и имена, и тада биће вам пред богом и пред светом светли и пресветли образ, и бићете управ
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Расли у љубави, па се запазили; расли у добру, па одрасли ојачани, вити и стасити. Дика ти је било погледати!... Станко црномањаст, Лазар риђ; Станко благ као млеко материно - Лазар бујан као пролетна
Па се упути лагано... Иза оног шушњара гледао је Лазара... Млад, здрав, могао би бити дика и понос свима, а овамо, ето, постао издајник. — Да га убијем?... — премишљаше Дева. — Али, не!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
и лаковане ципеле, а косу очешљао онако, што кажу, »на ларму«, па би се шетао по селу, певуцао »Седам шори, седам дика моји’« и погледом унесрећавао све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од
Жалиће ме моја мила нáна, И жалиће још милија дика; Нана жали за годину дана, Диса жали за недељу дана — Еј, та милија је дикина недеља, Нег’ нанини’ сто година дана!
А господин што гођ боље плати, то све боље и за њега; припада му већа почест. А дика, што кажу, и риђи у таљигама, нек’мо л’ газди!
Па му дика што му сна лепа. »Лепе коње и лепе жене, каже он; е, ако ни по чем, по том ћеш о’ма’ познати Бирцлијине!« — Знам Бирцл
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Шта ћемо, кад све по срећи иде! Сирота Алка иде у башту да тражи љубичице. Почетак ускршњег поста. Цвет љубичице, дика мирисног пролећа! Алка бере љубичице, кити се крином њеним и уздише.
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер ако хоћеш да узмеш крст Христов, онда те молимо да седиш у својему манастиру, да нас присуство твога часнога дика теши. Јер каква ти је похвала да као један од туђинаца у туђини живот свој скончаш, и то у пустињи?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Њихова је дика и забава била одавати се севдаху или нарочитом босанско-оријенталском љубавном заносу, певати познате босанске
Матавуљ, Симо - УСКОК
једно — настави Мргуд — а друго је: ево ти у кући госта, о коме ће се гракнути кроза сву Црну Гору и Брда, па ће нам дика бити, ако се у народу рашчује: „Кнез Драго, да би дочекао госта како ваља, прекинуо је домаћу жалост.
— Не помињи то, Драго! Она је моја голубица, наша срећа и дика! Гдје ли се, јадница, скрила, да је потражим! — Потражи је — рече кнез спремајући се да легне.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А ти жуљеви на рукама његовим, већи су украс и дика за њега него све драго камење на господском прстењу, на рукама њиховим.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Час умрли њега је помео, Место данка спустила се тама, Место славе тебе има сама, Ти си понос, ти си цела дика, Ти му слава можда свеколика.
Чудо, селе, дивно чудо, Ала би се млађан грудô !“ Коло, коло, наша дика, Пушка пуца: цика, цика! Па све тако пуцај, бери, Певај, играј до вечери, А кад сунце веће седа, Бесна момчад још
Продера се она врећа света, Испадоше брда свеколика, Начини се једина гомила, Начини се она српска дика, Дика српска, Црна Гора мила.
Продера се она врећа света, Испадоше брда свеколика, Начини се једина гомила, Начини се она српска дика, Дика српска, Црна Гора мила.
“ Црногорци кољу кано вуци. Па кад војна ту погоди зрно, Плаче л' љуба што се није врнô? Не, не плаче црногорска дика, Већ потера војнова крвника: „Стан', да т' кажем шта је Црногорка!
Оде сова, брате, најстарија, Најстарија и најглаватија, Дика, понос свој и другарица, А царица свију кукавица, Она паде, друге с' уплашише, Па на крила лака поскочише: „Куку,
штифла и пуна штифлета, И шешира бечки и фракова, Панталона и крути кроглова, И чивуцки они оченаша, И мантила, дика бечки снаша, И кецова, забава јуначки, И ти страшни купа карловачки, Рукољуба па још курација, И шпацира, да све
38. Твоја слава, твоја дика, Ти тад Србу срце врну. „За мном, за мном!“ ти завика, И за тобом све нагрну. Пред злотвора све поврви, Дочека
сад престаде, Бели с' опет, али саде Би ањина и нестаде, И венчића неколика Вијући се нада њоме, Као урес, као дика На венчању јађаноме. Но и они с' већ згубише, Кô да и то би сувише.
сумраче, И нојца се већ примаче, Па у таму милостиво Зави мртво кâ и живо; Зави рпу несретника, Што некада свету дика, Негда људи божа чуда, А сад само рана уда Гладном вуку, гладном керу Приправљена за вечеру.
млада, Споменем се доба од некада, Споменем се своји млади дана, Де имадо једнога пријана, Као јунак беше нам он дика, А истога као ти облика. Зато кажи што је моја жеља: Кога ми ти кажу родитеља?
Ко ли икад таки дим пуштао? Та све венац за венцем навали, Кад год ага лулицу запали! Ти си, аго, био турска дика, Ал' земљица теби неприлика, Зато Србин ватру ти укреса, Па те посла горе на небеса, Та да пушиш украј Муамеда,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сад постане чудо још веће. Они су мислили да ће то за говедара бити највећа срећа и дика што му царски син узима кћер, а он пита какав занат зна царев син!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Она кучка милостива И на срцу жалостива, Пак му даде и обадва. 208. Дика каже: “Љуби ме, умрећу!“ Нисам камен да му кажем: “Нећу!“ 209.
255. Дико моја, високи јаблане, Ја ћу теби саломити гране! 256. Нисам знала, зелене ми траве, Да мој дика има очи плаве. 257. Овим шором шаке блата нема, све швалери на чизма разнели. 258.
Да је мени што ми срце жели: Лепу дику и кућу велику. 265. Срце моје проспи се к’о проја, Скупиће те стара дика моја. 266. Добро ми је и бољем се надам, У чем’ идем у томе и спавам. 267.
266. Добро ми је и бољем се надам, У чем’ идем у томе и спавам. 267. Бога моли моја мила дика Да се облак на месец навуче, Да се луче кроз пенџер провуче.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нисам патриотска трибина. Нит марим за славу Поетика. Нећу да прескочим Крлежу, ни Ћурчина, нити да будем народна дика. Судбина ми је стара, а стихови мало нови.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица! Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Ти лијепо знаш што си ти нама, наша перјаница и наша дика, а што смо ми теби, твоја крв! Бог драги зна, а и ти, јесу ли твоји јади и наши јади! Ама нећемо тако!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— А како ће ваша деца? — Нек’ се она брину. 3 Питао хаџи-Мују Кара-Мустафа: — Кажи ми, хаџија, дика ти, може ли Влах у рај уљести? — Може онда кад вјерно Турчина служи дванаест година, па тринаесте да га ага посијече.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Сад постане чудо још веће. Они су мислили да ће то | за говедара бити највећа срећа и дика што му царски син узима кћер, а он пита какав занат зна царев син!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Чудо, селе, дивно чудо, Ала бих се млађан груд'о!“... Коло, коло, наша дика, Пушка пуца, цика, цика, Па све тако, пуцај, бери, Певај, играј, до вечери.
Ј. Јовановић Змај XXВ* МЛАДОЖЕЊИ Моја је дика јабука златна, Што у врх куле на сунцу блиста: Сунашце зађе - светило зађе! Јабука ћути ка' нојца иста...
Јабука ћути ка' нојца иста... Твоја је дика звездица мала, Што тихо, лако небом се њија; Нојца наиђе - злато се мрачи Ал' твоја звезда све љупче сија! М.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
науке, за коју има, како ми његови професори саопштавају, све способности, пењаће, се он све више и више и постати дика и понос наше породице. Дижем ову чашу, драги наш Исаче, у твоје здравље“.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
То је био рад чувеног прекоморског мајстора-декоратера, једна од умјетничких дика нашег мјеста. Мајстор се звао Спавента.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Сваки колеџ у Кембриџу имао је бар једно велико име којеје било дика тог Колеџа. То су били, да их тако назовемо, свеци-заштитници Кембриџа.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Стармали« 1884. ДЕМОСТЕНОВА СМРТ (Уз слику) Дика својег рода, Увек душом смелом; Борац за слободу И реч’ма и делом.
је радо у некоме цирку Проводила време уз добош и свирку; Највише је ишла ради једног лава, Што ј’ укротитељу био дика права. Укротитељ беше по дужности тиран, А лав у кавезу беше здраво миран. Мислио је ваљда: „А што да се љутим?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Присуствија твога на ме сила је толика, К'о матери свега, земљи, сунце, неба дика. Како холми у Данице взигравају жару, Тако у твог ја погледа восијавам дару.
Он рече. Уста Милош, духа Храброшћу, душе красотом, дика Свег серпског рода; прси му с' волнују, У духу расте намера гигантска. Јунак не трпи подлу љагу. Одлази.
Српски роде, прекидај Грозне сузе проливати: Мртва лежи твоја мати, Твоја слава, твоја дика. Црни слови неизгладни На гробу јој натпис режи: „Овде Српства мајка лежи, Од синова убијена. 14.
Вражда сеје љуто семе, Вера с зове невером, Вук се диже, Милош пада, Милош, дика роду свом. Бурно свиће Видов данак, Да оправда прошлу ноћ, Ал’ је слаба рука људска Гди с’ противи виша моћ.
се моћи, И фурије, кад страшном слутњом дрежде, К’о грације за срећу света доћи, Нег’ што ће Милош, витезова дика, Називати се авет одметника!” „То може бити, — али лаж кад стече Вид истине, о!
Моја дијецеза мене милује, почитује, има повјереније к мени, и моја је сва радост, утјеха и дика у њој! С њом ћу ја и мени и народу паметник учинити.” (В. Преписку ИИ, 283). КЛЕВЕТНИКУ (стр. 142).
Ћипико, Иво - Пауци
— А земље си питио? — Пустио! — Па ће живље: — Ваља рећ' право, је сотона! Ма липо рали земље; дика је погледат' како је уредио оно моје сиромаштине! — Пошао си, брате, надуго, — рече Иво нестрпљиво.
— Сиромашни смо! вели дум Фране умиљатим гласом. — А, ако ћемо право рећи, за једно је село дика лијепа и богата црква! Могли би помоћи, пресвијетли... — Видим ...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Прво реци, оче седи, Колико ти владар вреди, Кад на мојој глави сја, Освећена круна та? „Кад је продан неба дика, За тридесет сребрника Наш побожни, светли цар, Дваесдевет вреди бар!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
сребрних гроша, велика свота Тодор од Задра — (можда) Тодор Кладнић, јунак из друге половине XВИИ века, (по Качићу) „дика Задра бијелога“ токе — врста сребрног (и месинганог) оклопа који је као украс спреда прикопчан; врста дугуљастих
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« Та из тога ваљаше да га они и врло пазе и почитују га, заштоно за велико поштење њихову дому и свему им роду дика из тога кћаше бити (како јест допосле то било). Али што да се чини? Ето, видите каква је завист безочна!
То к томе многа мућња и смућња, гарез, вада, преречивање, туга, брига, слављење, тафра, дика, цифрасто ношење, у нос духање, пркоси, немирост, жеља светска и беда туштена свега те опколила.
Голема је то грехота и безочство. Прилично је то свадби, а не тужењу плачном. Празна дика штоно неке студена срдца жене за мужем запевајући стењу тобоже плачући с мунитвом на очиглед пред људма, ал' суза
Мој је јарам гладак И товар ми је лагак. На мејданском харцу не може се нико одмарати. Од туђе хвале и њему је дика. Да ђаво своју кошару с човека не чини ... Ко што чини, све себи чини. Ђаво не спава удиљ.
се с памећу, каје се за своје царовање и за намет људскога многа данка, најпаче за крвопроливање, чудећи се где царска дика проходи и у ништо се стаје, камо ли господи земљоздржање и поноство тафрено!
вели (којено он те речи му о другоме приводи а не само за ту ствар): »Друга је слава сунцу, а друга месецу и обашка је дика звездама.« Звезда је од звезде разлика са својим сјањем.
Девојка је од женидбе рођена и корен је она женидби и сватовска дика. ЖЕНИК ЛЕПОТУ НЕВЕСТЕ У ОЧИМА ДРЖИ Напред је стала царица о десне ти руке у лепих пазлатастих хаљина одевена и врло
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И оне се одазваше и дођоше. Дође и тетка Дика, и тетка Кара, и стрина Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није
Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке: Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока. Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је,
А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине. Њекња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска и Ленче оно Кубеџијско.
Похватале се до ње све њене вршњакиње: Тимка Калтагџијска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџијско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону омиљену Зонину