Употреба речи дикла у књижевним делима


Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

(Вук, бр. 1623) — Младо се дрво савија. (Вук, бр. 3043) — Прут док је млад ваља га савијати. (Вук, бр. 4554) — Што дикла навикла, то невјеста не одвиче (што чоек у младости научи, оно једнако чини). (Вук, бр.

човекову неспособност за крупније промене када он већ зађе у године, односно када прође „критична фаза“ учења („Што дикла навикла, то невјеста не одвиче“, „Стар се Влах потурчити не може“).

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Ионако те мерка у деколте! ЦМИЉА: Нисам ја мала! ИКОНИЈА: Ако су га и пустили, неће дуго! Што дикла — навикла, брзо ће он опе дупе на киблу! По затворима тринес месеци годишње!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Што је опоро оно се с клинови цепа. Што дикла навикла, то и свикла. Тамнице нису за говеда праљене, него за наук људски. Ко што тражи, то ће и наћи.

— Но што јоште од мене зактеваш да ти по вољи учиним? — Ето, то ти јоште заказујем: што си год ти од пре дикла и навикла, оно све од сеј доби да имаш оставити и у бољу се руку окретати.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности