Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Слатки Миливоје, дико моја! — Прости ми сагрешенија, Алка, није могло друкчије бити! Нек се извињавају, мире, отсад ће све то друкчије
Матавуљ, Симо - УСКОК
— прекиде је отац, више молећиво него оштро. А тада удовица настави: Куку, бане, мој ђевере, Братска дико! Је си л’ браћу окупио, Бане Јоко! Кâ што си се научио, Перјаницо! Да душманске с’јечеш главе, Мегданџио!...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
У Бечу, 18 (6) дек. 1847. ПЕТРУ ПЕТРОВИЋУ ЊЕГОШУ, ВЛАДИЦИ ЦРНОГОРСКОМ Ој владико, Црној Гори главо, Наша дико, наша веља славо!
Коси својој тио проговара: „Косо моја, негда дико моја, Докле драгог на свету бијаше! Њега неста, моје дике с њиме — Ајде, косо, ајд' и ти за њиме!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Хајде, Василије, хајде, дико моја, учини роду глас, пођи с друговима. Лијепо ће ти тамо бити, обучен, обувен, сссс ...
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
На Сербију бедну, и на Босну Које трпе работу несносну. Буди подобан неба, Господару, Дико света, ПРЕСВЕТЛИ ЦЕСАРУ!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
СИНОЋ (Одломак) Синоћ, Дико, жељо жива, синоћке те очекива'! Силних жеља полетело јато да с висине изгледује злато, о небо се жеље
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Шта ћу ђеци каживати, ђеци леле! Кад ме сретну ђеца у пут, срећо моја! Е су ђеца мила тебе, дико мила? Често плачу, споро расту, чест мој јаде! 96. Мој Јоване, орломане, А камо те, не било те!
БЕЋАРЦИ 253. Ваздан ведро а увече тама, Дико моја, не смем ићи сама. 254. Савио се рузмарин до страже, — Лоло враже, џандари те траже! 255.
254. Савио се рузмарин до страже, — Лоло враже, џандари те траже! 255. Дико моја, високи јаблане, Ја ћу теби саломити гране! 256. Нисам знала, зелене ми траве, Да мој дика има очи плаве.
262. Синоћ сам се с диком руковала, Три ми дана рука мирисала. 263. Престајаћу боса на сокаку, Дико моја, на твојем опанку. 264. Да је мени што ми срце жели: Лепу дику и кућу велику. 265.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала. А био је сила онда. Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Седам снахах што ошиша? њима празно! Што не чува младу главу, људска вило; што крвника њом наслади, братска дико? На вјеру те посјекоше, невјерници! Дивно л' Травник окитише, то платили! са лијепом главом твојом, куку, леле!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: Жали, дико, и ја ћу жалити. Одмах све прихватише. И жене око Софке дигоше се. И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама.
овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну: Да знаш, дико, да знаш, дико, Како венем за те.
код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну: Да знаш, дико, да знаш, дико, Како венем за те.
Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче: Јао, јао, јел’те, дико, жао, Јел’те жао, што се растајемо. — Тето, хајде! Софка се диже. Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући.
Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева. Пева заносно из свег грла. Амам звечи: | Јао, јао, јел’те, дико, жао? Јел’те жао, што се растајемо Растајемо, а... И немогући више од севдаха, баци тас од себе.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Дусо материна, сице материно, дико наша!... — Па онда: цмок! цмок! цмок! ижљуби га и љуљушкај докле не заспи. — Бог ће све на добро управити!
Зар се тако улази, зар оћете да ме овако немоћна загњавите... А, Исусе, увик ли ми неприлике чините, увикарце... — Дико наша — поче Кушмељ — кад је бог да, дâ си таке главе! Богу вала, милостивом богу и Дивици, а ми мислили... а ми чули...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Јовановић 3мај XX Кажи ми, кажи, Како да те зовем; Кажи ми, какво Име да ти дам, Хоћу ли рећи: „Дико“, или „снаго“, Или ћу „лане“, Или „моје благо“; Хоћу ли „душо“, Или „моје драго“ Кажи ми, какво Име да ти дам!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
жестоко корачају, и као да хоће ону земљу ногама да улегну, преобрази се и крв му понова у лице појури: „А јао, вели, дико наша, узданице наша, пламене живи, прво чедо нашег ослобођења.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ружичаста уста Са осмејком благим — Благо ли срећнику Ког назову дрâгим. Гледô сам те често, Женског рода дико; Ти једном упита: „Што ме гледаш, чико?“ На то ти се песма Истом сад одзива: То ти нисам рекô, Док си била жива.
— Дође дома млада мома, На лицу јој сунчев жар, „Где си, дико, за толико?“ Дочека је мајчин кар. „Немој, мајко, карат’ тако, Нисам крива, није ред...
Звона звоне, а из њина жалостива јека Чујем гласе: „Слава теби, дико нашег века!“ Слава теби, ти узоре грађанских врлина, — Отаџбина т’ губи данас најдичнијег сина.
ВИСОЧАНСТВУ КНЕГИЊИ СТАНИ кад је даровала милион рубаља Црногорцима глађу паћеним Ој, кнегињо Стано, целог Српства дико, Ој, кнегињо Стано, црногорска храно, Ти анђелски створе, врли добротворе, Ти га умеш дати — поклон обилати!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Видиш, видим, све већ знадеш, Издају те сјајне очи, Издаје те ова румен, Ова суза то сведочи. ХИИИ Дико моја, Где си поникнула — Међу смиљем Или међ босиљем. Уз љубицу, или уз ружицу, Међу крином, Ил’ међ рузмарином?
XВИИ Кажи ми, кажи, Како да те зовем, Кажи ми какво Име да ти дам, — Хоћу ли рећи: Дико, или снаго, Или ћу: лане, Или: моје благо, Хоћу ли: душо, Или: моје драго — Кажи ми какво Име да ти дам Све су
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1856. Јован Суботић ВИ ХЕКСАМЕТЕР Дивни хексаметру, дико Хомерова, римска челенко! Дирнуо сам ти у част, али се љуто кајем.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Па опет хвала му!... Какви смо ми, Могао нас је и поклонити. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Вас видет, браћо, Жеља ми беше, — Вас, дико српска, седи главари! Сердари, капетани, војводе! Слободе свете тврди стубови! Пропалог царства руко челична!
Ах, побеђени!... (Плаче.) Богдане! Бошко! Децо, устан’те!... Устани, моја надо крвава, Смрвљена славо! Дико! Поносе! Старости ломне ледна потпоро! Столетног старца јадни породе! Устани!... (Јелисавета Долази.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
продавао сита и папуче, давао часове, кобајаги, а овамо их сам узимао и још се за то наплаћивао, стекао, и сад збогом дико!... Нисам волела никада да имам деце, али сад ми је, верујте, жао што нисам имала сина, па да се види шта је за Париз!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
(Женидба Максима Црнојевића) Јô Кајица, моје чедо драго! Дико моја свагда на дивану! Сабљо бритка свагда на мајдану! И крепости међу војводама! Сува злата смедеревски кључи!
“ А краљ Ђурађ заче беседити: „О Кајица, моје чедо драго, мој пернати од сунашца штите, дико моја свагда на дивану, сабљо бритка свагда на мејдану, а крепости међу војводама!
“ Скочи краљу на ноге лагале, па Кајицу узима на крило, па Кајицу и грли и љуби: „Мој пернати од сунашца штите, дико моја свагда на дивану, бритка сабљо свагда на мејдану, а крепости међу војводама!
Кука краљу кано кукавица: „Јô Кајица, моје чедо драго! Дико моја свагда на дивану! Сабљо бритка свагда на мејдану! И крепости међу војводама! Сува злата смедеревски кључи!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Није падао у меланхолију и сентименталност, него је одмахнуо руком и рекао: „Успут, дико, успут, перунико“, и мало по мало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на