Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
261. Марамица свилена па шушка, Мој драгане убила те пушка. 262. Синоћ сам се с диком руковала, Три ми дана рука мирисала. 263. Престајаћу боса на сокаку, Дико моја, на твојем опанку. 264.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћим ће ме надживети. Симки, врата су тесна. Лош им је живот. Опипа недра: дукати му се јавише сипљивим диком. Узе пушку и стави је на колена. — Толе, нек ти је пушка у приправности! Чујеш ли шта ти кажем?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Београд је данас срећан, Рукујућ’ се српском диком, И открива срце своје Пред Србином велебником. Ну ти мораш опет натраг — Састанак нам кратко траја — Ал’ топлоту
Ти нам шириш крила нади, Оче Срба млади’! Ко те не би диком звао, Славу ти одавô! Ко се не би заносио Блеском духа твога, Текелијо Саво!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У Тријесту вјековати, шта би драже било Развје Драго, ког' се име диком преузвило? Вејрујете ми — ја знам да су вами гнусне лажи —, Врсника вам међу Србљи дангуби ко тражи.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СТАНА Хм, хм! И момци већ однеше ручак аргатима на њиву. А како је леп дан и биће врућина, децу сам послала с Диком у башту да се тамо играју и у реци брчкају. ТАШАНА (уплашена): А вода, да није дубока? СТАНА Како »дубока«?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А од Израиља нико ни коленом не штукну: одоше с големим дојинлуком весели с диком натраг у своје градове. Со тога посла на голему и честиту гласу оста Гедеон.
Те врло јуначки се с браником држаше, сам их краљ о тому с диком хваљаше. И Максиму за жену даде своју суродицу именом Самбелу, ал' дотле не кте се венчати ш њоме нудећи је док еда би