Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
29. Са неголеми ту се стена слива Умилно његов жуборећи пад, На брежићи му дикоји почива Зефирима љуљан њежни цветић млад; Мложина липа тебе ту покрива, На тебе шиљућ благодатни лад, А поред тебе
Да пре нег што ће ноћца доћи, Ја оком могу место проћи, Ди мајски часак моји лета Дикоји блажено прошета. То је почетак. Сад иде кратко мотрење предмета наоколо, и ћут при томе.
Певач после другога, узимајући све скупа моли4 за опроштај: Опросте, ако дикоји ред Ја вами сам нанесо вред, То никад ја не чиња рад, Мада и чиња кадикад.