Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И поздрав’те моју слатку нáну: Да не пије Тису воду ’ладну, Попиће ми моје очи чарне! И поздрав’те мога милог дику: Да не броди Тисом водом ’ладном, Поломиће моје беле русе, Натруниће моје очи чарне!« — То изрече, у Тису утече!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Но чујеш, Чамчо, ако ти будеш код куће што говорио, тешко теби. — Не бој се ништа, то ти је на дику служило. Сви су на тебе лепо гледали, а нас у „трајдроту” преко рамена. Донекле се тако разговарају, па онда легну.
газдарица по типару господара Софре, да иде у дућан, да у механи служи, али кући није шкодила, него служила јој на дику. Сваки странац, који је за њу чуо и овуд пропутовао, ишао је посетити и видети то дивно створење.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
за њега »најпросвештенији у Европи народ«; они »од свију народа европејских најслободније мисле, но на велику славу и дику и благополученије человјеческаго рода, и најразумније...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
27. Ја дева види витке, танке стасе, Умилни, снежни видио сам лица И лепе пливати по зраку власе, Румену дику јоште усничица, Очију виде неизмерне красе, Кâ што је красна росна љубичица, Кô сунце биле су те очи сјајне, — А
опомене У груди вашој нек се дене, — О када вина пуну чашу У руку драгу примте вашу О каж'те само бар у души: „Он дику с нама тако суши.“ Вишега жеља није м' вољна, Са тим је она задовољна.
Боже силни, то на твоју дику, Ал' помози Милети јаднику! Милета је мокар ћа до коже, Ал' је јунак, те поднети може: „Да је лепше, било би ми
злобу доче, Ваљда неће тако страшна бити, Па и њега теби уграбити, Њега, њега, материну слику, И за мало једину ти дику, А једини спомен бољег века — Неће, неће, још ти има лека, Опет ће се он теби прибрати, Дивном снагом опет
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
је у недељи дана, Сви су дани од сребра сковани, А субота од сувога злата — Субота је недељу донела, А недеља дику са салаша. 198.
259. Боже, спари ко за кога мари, А распари ко за ког не мари. 260. Волим дику ал’ се не одајем, Мени драже кад он први каже. 261. Марамица свилена па шушка, Мој драгане убила те пушка. 262.
263. Престајаћу боса на сокаку, Дико моја, на твојем опанку. 264. Да је мени што ми срце жели: Лепу дику и кућу велику. 265. Срце моје проспи се к’о проја, Скупиће те стара дика моја. 266.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Слушала је дику под леђима, и било је страх и од дуката и од њега побеснелог и први пут јаког. Симки хитро промакоше сећања на то
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
конференцији у Паризу, могу вам улити те нове наде, па је тако потекао и овај “Вилсонов дан”, који њему служи на дику, а вама на част. Славећи њега, славите и идеализам америчког народа, и на томе вам се ја најтоплије захваљујем.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
суди; Не шаље им меке дане Да их строше и стамане; Не шаље им мазне ноћи Да их слашћу онемоћи: Патње грле српску дику Да не заспи на бранику. »Невен« 1882.
тако волемо, И зато ти ево сада ћутати не смемо: Здрав нам био, увек вољан сатиром и шалом, На утеху нама свима, на дику „Стармалом!“ »Стармали« 1883.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ја пристројим нове струне, согласим самвику, Начнем Марка Краљевића, храброг вјека дику, Душанову величати станем силу рубов, Но самвика возглашаше опет само — љубов. Збогом, дакле, витезови!
1810. певао тако вешто, и тако чистим српским језиком, да би то и години 1880-ој на дику служило”; па даље, хвалећи непрестано језик Лукин: „Овако певати године 1810, кад наши неродни песама није било
Ћипико, Иво - Пауци
Мајка га дочека дрхтећи од узбуђења, а отац, кад помисли да ће му син бити на дику, заборави на трошкове издржавања. Подзимњи промјенљиви дани пролазе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
у уређење Музеја и увидели колика је дарежљивост владајуће краљевске породице, Ератостен нас уводи у библиотеку, дику и понос александриског Музеума.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
код садашњег света задобио кад би књигу једну овог истог предмета за оне сочинио који у чепљењу и комплиментирању неку дику траже.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Из Шабачке родом је нахије Из питома села Свилеуве, Отац Тодор, мајка Јевросима Родише га, дику рода свога, У хиљаду и седам стотина Седамдесет четвртој години. — Тако је, Живко!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Деде справи себи у памети двоколице, те упрегни да је вуку правду своју и дику ти, и грех твој са склоњивањем худим, — и видећеш грешну двоколицу да претиче сву правицу; не од своје снаге него од
Чим ли се дичи да је бољи собом од других људи? Та то је само натура скотска, није то да је за коју дику такав живот, него јоште укор и покор, ништожитак својевољни.
из срдца кроз ове изречене му речи сказујући чудеса к Марији Богородици с похваљивањем уједно, те ангелске беседе на дику јој и ја се принудом затичем проговарати ово поздрављење хубаво к њојзи данас: Гаврил Радуј се прерадована, храме
А кратки у том је живот, с висине стрмо падање. Пак за коју је то дику, за коју ли хвалу што уништо промиче? И нејма никаква опорња ни стојишта, с временом што дође пак скоро и прохуји кано
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
! — умеша се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа Споменуше још неколико њих. Споменуше дику Грнчарску, Ленче Кубеџијско, Доне Чешменџијско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.
Тимку Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава, — „како мечка“, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом,