Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Пламен је по небу лизао. Није се видело звезда ни месеца. Густи облаци дима скриваху та небеска кандила да се тим боље покаже дивљи елеменат, који у бесу своме све прождираше што је сиротиња
онда се тек осврте и с пакосним смехом гледаше издалека како се пламен Николине колибе, вијући се кроз густе облаке дима, по ноћноме зраку вијуга... Кроз ноћну тишину слушао је како диреци прште; чуо је јаук и писку жена и деце.
Кадикад се накашље, али тако крупно, да сиромах парник сав претрне, а на прозорима се залелуја од дима пожутела пенџерлија; дебели трбух, који је чак на прекрштеним негама нашао ослонац, само брекће, и треба му по четврт
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Кад све догори, ми изађемо из дима, краљица пада у несвест, а краљ трља очи и гледа нас запрепашћен: Сунце вам ваше, па ви опет живи!
Доћи ће хладно време снега и дима, кад ће ти ђаво бити бог, гавран побратим, а гуја посестрима, док ти ураста крило, а расте рог.
руку у Дунав, држим у руци све поноре, све воде, али и све ведрине, и све олује, и све висине, мрачне од звезданог дима, које се огледају у њима! 9.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” рекао им после Карађорђе. Сад они из куће и из пламена изађу, црни као Арапи, које од дима а које од барута. Одонда мене Пљакић прозове побратимом. То је било 9. маја, лицем на летњег Св. Николу 1804. године.
нема да дува, но из доље дигао се пламен у ведро небо, и кад високо дим као дебео столљ изађе, онда се рашири облак од дима на подобије амбреле, и озго ̓лад начини. — То је било лицем на Св. пророка Илију, 20. дне јулија 1805.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Страхиња уздахну, распали боље лулу, одби два-три густа дима, па опучи путем наниже, а почесто се осврташе за Радојком — догод није већ замакла горе у воћњак.
Страхиња уздахну, опет га љуто стеже у грлу; опет повуче два-три густа дима, па похита наниже к зарошком хатару. Пресамари преко Голога брда.
— Па ето ћеш и у Посавину — рече чича Мирко. — Нећу... предомислио сам се! — одговори Страхиња и одби два дима узастопце. — Баш сам рад да вам чувам воденицу макар само једну ноћ.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Стигоше пред хан. Он беше празан. Нигде живе душе, ниједног повесма дима да се с баџе уздигне. — Пустош! — рече Алекса. То Станка трже из његових сањарија.
године само је пушка пуцала... Ту ниси могао дахнути чиста ваздуха од барутног дима и прашине што је дизаху копите коњске...
Рикну топ, а синџир ђуле покоси турске редове... Осу ватра. Пушка учестала као јаглица. Диже се облак од дима. Затутњи, забруја, запишташе уши, заиграше рибићи, запали се месо на телесима... То беше страшан окршај.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Сув поток крај ког мртво ћути, Без гласа и без прама дима, Сеоце; само златом жути Тиква по врелим вртовима. Све жега мори као чума; Долина пуна немог страха; У пољу
Хероји покрета, номади, над неким Брегом тако зуре у видик пун дима, У мутној и страшној жеђи за далеким, И у вечном своме боју с просторима...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Чвркну вода, а дим се склупча. У соби се ништа више не виђаше од дима. Опет као да се чује попов глас, али је загушен и не разбирају се ријечи.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И све ће те красне слике домало, за тренут један, нестати и ишчезнути! Нестаће их као дима и пепела од трафике, кад га ча-Нића духне са луле; продераће се наскоро лепа и шарена слика та, као танка паучина што
Из које ће читаоци видети да је и у овој прилици потврђена она стара пословица која вели: »Где има ватре, мора и дима бити«; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Знате, читала сам много ноћас. — А шта то читате, фрајлице? — Читала сам од Дима „Драј Мускетире“. — Шта су то ти мушкетари? — О, то је врло лепа немецка књига, један врло леп роман!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јест, увек ти стојиш у оној твојој белој свиленој блузи и усред дима и тако ће бити кад се будем вратио. А тамо сви знају да сам ја од скоро ожењен и онда не би било лепо да ја...
А пуно дима дуванског у оној соби где ми конферишемо па се давимо у оном диму, и сви говоримо у глас и кашљемо; прави обор божији!
Африка
Из шуме над селом, где се не види више ништа до густо зеленило, из тесних круна палми диже се узбудљива перјаница дима, и трепераво разилази у ваздуху.
За време дана загушни афрички ветар доносио ми је само мирис дима са простора које урођеници спаљују ради лова; сада, у ноћи, поља су мирисала на најнежнији мирис цикламе, толико силан
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Сочинитељ ЛИЦА: КИР ЈАЊА ЈУЦА, његова супруга КАТИЦА, Јањина кћи од прве жене МИШИЋ, нотарош КИР ДИМА ПЕТАР, кућевни слуга ДЈЕЈСТВО ПРВО ПОЗОРИЈЕ 1. КИР ЈАЊА (разгледа аљину), ЈУЦА (шије).
ПЕТАР: Таки. ЈАЊА (продере се): Гајдарос! Ко е посло ову писму? ПЕТАР: Шта вичеш тако, нисам ја глув! Ћир Дима је казао да му таки одговор однесем. ЈАЊА: Кир Дима је моју пријатељ. (Чита.) О, дулос сас, кир Димо! Е, е, е, кала!..
Ко е посло ову писму? ПЕТАР: Шта вичеш тако, нисам ја глув! Ћир Дима је казао да му таки одговор однесем. ЈАЊА: Кир Дима је моју пријатељ. (Чита.) О, дулос сас, кир Димо! Е, е, е, кала!... Тим, тим, тим!... Поштен човек! Кала, кала.
ПЕТАР: А? ЈАЊА: У, што ми једиш, једили ти пси!... Ама графа ј’ од кир Дима, му познаим слово. (Гледи у писмо.) десет хиљада форинти, триа пер мезо, на четири месец, за едно право трго вац, и
Анев идротос ће поно уден: ко нећи да пробира, нећи да профитира, каже елинско мудрос! ПОЗОРИЈЕ 9. КИР ДИМА, ПРЕЂАШЊИ ЈАЊА: О, кала илтете, кир Димо! ДИМА (тихим гласом, лагано): Дулос сас!... Пос пигени и дуља?
ПОЗОРИЈЕ 9. КИР ДИМА, ПРЕЂАШЊИ ЈАЊА: О, кала илтете, кир Димо! ДИМА (тихим гласом, лагано): Дулос сас!... Пос пигени и дуља? ЈАЊА: А’хара! Оћимо да паднимо свију преко нос.
ДИМА (тихим гласом, лагано): Дулос сас!... Пос пигени и дуља? ЈАЊА: А’хара! Оћимо да паднимо свију преко нос. ДИМА: Пистево! (Маја руком.) Какос керос!
Китакси, аделфе, оћи шешир, проклето широко високо, оћи свилена пантљика! ДИМА: Пиос? Богами! ЈАЊА: Јуцо. Е де! Оћим да купим, оћим да си осиромашим; нећим да купим, оћи да иди проклето на
Знајте садашње свету. ДИМА: Тифлуте то филун пери то филуменом ЈАЊА: Што? На ову кугу од време? О теос, филакси! Пропаднимо, пропаднимо!
На ову кугу од време? О теос, филакси! Пропаднимо, пропаднимо! Ахара, ахара, ахамна! ДИМА: Аделфе, оћим да ти речим на сербско слово. Знаиш што сум дошао? ЈАЊА: За десет хиљада форинта. ДИМА: Малиста!
ДИМА: Аделфе, оћим да ти речим на сербско слово. Знаиш што сум дошао? ЈАЊА: За десет хиљада форинта. ДИМА: Малиста! Тој едно... Дај го.
Тој едно... Дај го. ЈАЊА: Ис калин кардјан, аделфе; ама знаиш греческо мудрост: То данион фронтидон анаплеон. ДИМА: Не си брини, де! Ја, то Рошилдову писму. (Пружи му.) ЈАЊА: Е, кала. (Извади новце, пак му броји.) Ине кала?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Није скидао ока са Грка, али је ћутао. Имао је ледене, плаве очи, које су гледале кроз густе облаке дима из камиша. Енгелсхофен је био дужи од шест стопа. Кад је јахао, ноге су му допирале коњу до колена.
Смирио се кад га угледа, како већ седи иза њега, у колутовима густог дима. Павиљон су, сапери, били украсили сунцокретима и гомила се беше стиснула све до те леје цвећа.
– појавила би се, врло примамљивог стаса, лепих покрета, а нарочито лепих, тамних, очију, на којима је тама имала боју дима и облака.
Са мутним, уморним, воденим, очима. Трифун, међутим, не рече ни речи, духну ковитлац дима, и поче да чачка свој чибук, као неки чибукџија. Била му је досадила. Трифун помисли: како се та жена променила!
Привиђале су му се те ноздре које једва дишу А нарочито те очи тамне, црне, мутне, као неке звезде из црног дима. Њена је ћерка била рано зрела, лепо израсла, али је та лепота била једног веселог ждребета, кошуте, срнчета.
– унутра је владала, за тренутак, помрчина, која се затим, кад се очи навикну на њу, претварала у плаветнило као неког дима. Кроз полутаму, Исакович је спазио неколико коњских глава. Пружали су вратове из боксова.
убио, из пиштоља, који је можда и друге убио, вртећи се, око њих, у седлу, на коњу, у вејавици и снегу, у облаку дима, пуцњаве, коња, у сумрачју – који је имао две ране – стајао је сад, пред братом и братучедом, као занемео.
Није више седео у облаку дима. Него је и он, бурмут, шмркао, и громко кијао. А кад би кихнуо, додао би, пред госпожама, уљудно: „Но! Извињат.
И Павле је сад био стално у друштву својих чибука и видео се само у облаку дима. И кућа се била око њега стишала и нико му није долазио, док је проводио дане са камишем у руци.
Костјуриновом штабу, Павле је, уз Витковича, присуствовао и неколиком театру напада трупа, у читавим облацима пушчаног дима, на Ингулу, на притокама Дњепра, Глубочици и Љубеду.
Убојним мецима. У облацима дима, барута, који је мирисао. Рано у зору, Исакович се, тог септембра, будио, прао и пиркао, сјахао до скела, прелазио
Пошто је то било невидљиво, и у фамилији, његову жену, њен примамљив стас, њене лепе очи, са тамом неког дима на себи, сви су, полако, чак и Варвара, заборављали.
Теодосије - ЖИТИЈА
и ветрима шибани, сунцем и врућином паљени, зимом И мразом мрзли, убоги беху и ништи, без икакве удобности и пушења дима, немајући ништа што би крадљивци могли украсти осим потребног власеног рубља.
Бесхлебан — мало речено — као да је бестелесан без икаквог јела и паљења дима преби ваше, јер се задовољаваше као храном сабирући изданке дивљега биља и горки букови жир, ако се и то храном
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Људи су мршави, витки и јако мускулозни. Црте су им врло изразите, лице каткад поцрнело од дима у кућама недовољно проветреним. Даље су печене коже, с познатим црвенилом људи које шиба ветар и непогода.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
На насипу је земља почињала да подрхтава. Видели смо како Рашидин отац спушта рампу и, издалека, ружичасту перјаницу дима.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Био је у стању да чека сатима, ма под каквим изговором, да је види како полази да спава, уморна од дима и каве. Тада се она исправљала, стегнула у пасу, високих, правих рамена, да извади два крупна бисера из ушију.
Чекао је да се смркне у логору, удишући мирис дима запаљених трава, међу шаторима војника. Уз лавеж паса, спуштао се и мрак по пољани.
Војници који су дотрчавали до њега, нашавши га најпосле, сагнути, згурени у пуцњави, јављаху му ко све погибе. Од дима, једва је могао у дну улице, међу кућама, да разликује војнике који се пушкараху плотунима, на одстојању од свега
Под мутним и кишовитим, облачним небом, што се пушило као од неког дима, у блатним и мокрим данима, у којима су трске и врбе, све дубље стајале у води, у мрачним ноћима у којима се, због
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
вредности, дело где вредности има, за убоге исмеваче крај којих симплони среће мину окрзнув их само перјаницама свога дима.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
пред зору, кад су сви покрети умртвљени, оловно успорен и, а лица унезверена и бледа од неких непознатих кривица, дима и дроге. Мимоилазим се са малом дактилографкињом, а између нас су векови. — Стигао сам! — кажем.
Њена кћи има мајчине очи боје дима. У исто време, из супротног смера, сваке недеље долази један млади човек водећи за руку сина, који се клатари у ходу
Матавуљ, Симо - УСКОК
Једанак загрмје осам пушака, а за праском диже се страшна вика и јаукање, па Никшићи неједнако запуцаше у гору. Од дима се на први мах не распознаде ништа, па четници видјеше на путу изваљена коња и под њим Мушовића, кога двојица стадоше
Милићевић, Вук - Беспуће
И та сва граја још је више повећавала спарину у кавани, пуној дима који је правио маглицу, дизао се према стропу и гушио у грудима.
у ували; види се четица људи како се распрши у трен ока на све стране, полијегајући по земљи; дигне се облачић дима, грмне и одјекне неколико пута потмуо пуцањ с кишом камења које пада, прштећи и рушећи се низ брдо.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
1 70 Неста дима и јуначке вике, И нестаде цике од пушака, Само кашто још по нож сијевне: Турци рубе мртве српске главе.
већ и стаде вика, Стаде веља ти пушака цика, Посукташе из корица мачи, Над пољем се зачас наоблачи, Та од пуста дима из пушака И од паре коња и јунака. Сунце грану, ал' облак легао, Нико кроза њ сунца не згледао.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
БОМБАШИ ПРЕД МУЗЕЈОМ Над градом који се тресе у тутњу битке, кроз перјанице дима већ се пробија руменило предвечерја. Чађаво сунце, преморено и равнодушно, чучи на мрком рубу планине.
подскочи упропањ несигурна мајка земља, а из оближњег воћњака суну увис мрка лепеза и разрасте се у грдан тумбас дима. — Охо-хо, алај нагарише наши! — опет се џлитну Хусо као да је сјео на осињак.
МАГАРАЦ С ЧЕЉАДЕЋИМ НОГАМА Истутња се рат у грдном треску гвожђарије, ватре и дима, а онда по читавом свијету паде гар и тишина невеселе пустиње.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Уђох право тамо. У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског. Тек после видех пуну собу људи и жена. Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
“ да нема мира. (Међутим је запалио лулу, повукао два дима, па онда остави, узме један ћилим, простре и извали се пушећи.) Ох, ох, ох, права бошча!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
После прва три дима постаје ми јасно да ћу да тркељишем углавном о свом сопственом случају. На мом примеру наиме, најбоље ћете видети
па да после лепо пада киша и да се она Светлана онесвети на спроводу, док се ја будем церекала као луда у облику дима с роштиља. Али то ничему не води! — А чему би, као, требало уопште да води?
пепељаре се још пуше као бивши вулкани, а високо горе, под самом таваницом, лењо се вуку праменови плавичастог дима. На тепиху догорева последњи опушак. Велико спремање заказано је за следеће јутро.
високој или на веома ниској температури, он неће доћи све док лице које га чека не запали најзад цигарету и повуче два дима.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ех, чудна млина, шта да ти причам, стотину лета и више има, брвана белих, а крова сива, завијен маглом брашна и дима. Поваздан тутњи, пљуска и лупа: уклето место ђавољег скупа.
“ ПРИЧА ПИЈАНОГ ВОДЕНИЧАРА Стуб се дима следио од зиме, синоћ сам се сударио с њиме. Моја баба из Паткова Села од магле ми чарапе оплела.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
и сељаке, дуго већ ходим и смишљам писмо о томе шта се види овде изнад земље па до неба, корак по корак уз степене дима: лебде ту главе и црквице ко цвеће без струка, а доле само снег, снег, снег и преко воде, те осим мог трага с
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Несвесно смо притискивали ушне шкољке. Огромни комади земље су одлетали у ваздух, напослетку оста црн стуб дима као надгробни споменик.
Сва околина запурња од прашине и дима. Плаве блузе бежале су у паничном страху на све стране. — Удрите шрапнелом! — викну неко.
Огромни комади земље летели су у висину и напослетку остаде црн и густ стуб дима. За овом је следовала друга... трећа... четврта.
Огромни комади земље летели су у висину и напослетку остадоше четири црна стуба дима. — Хаубица! — По три разорном! — виче Танасије.
Кад је једнога момента убрзао, батерија се није видела од дима и прашине... Али после кроз дим почеше да свиткају топови...
Тамо горе запурња земља, батерију обави таман облак од дима и прашине, док из једне каре сукну страшна експлозија и црн, густ дим посукља навише. — Ура, ура!
Застадох и онда запалих цигарету. Али после другог дима очи моје почеше да се затварају, те цигарету испустих. Тргох се и протрљах очи...
А ватрени талас се ваљао... Таман да отворимо паљбу испред онога дима, када далеко испред нас букти ватра и мали пешаци гамижу као ројеви уз неку косу.
Људи се беху склонили у заклон. Позади батерије сукнуше из земље четири црна стуба дима, разбацујући огромно комађе земље. Од страховите експлозије осећамо како нас запахну ваздушни талас. Дах нам застаде.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Поручује загоркиња вила: “Сна’о моја, Латинко дјевојко! Мети дворе, да праха нејмаде, Ложи ватру, да дима нејмаде, Носи воду, да труња нејмаде, Јер ја нејмам сина нег’ једнога, Немој лудо изгубити главу.
Пошаљи ми дрво шимширово, Шимшир дрво дима не имаде, Пошаљи ми перо пауново, Мешћу дворе, праха бити неће, Пошаљи ми од злата маштрафу, Кад донесем студене
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Чучећи на четвороугаоним сандуцима за рибу, изгледају као угљари, црни од дима петролеја, а не као неки хероји таласа и бура.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
ХРИСТОС У КРЧМИ У крчми је пуно дима од јефтина дувана, пуно срамотних речи и безбожне псовке. Кроз маглу се виде црвена, пијана лица, закрвављене очи:
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
КУПУШЊАЦИ КРАЈ РЕКЕ Кад јесен, у брдима, Развије барјак од дима, Па по васцели дан Дрвета хвата сан — Дођу ми, попут тајне И старе језе неке, Из даљине бескрајне Купушњаци крај
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Мемљиво свуда, свуда гуши. Осећам неку чудну злобу И мрак у мојој тужној души. С кровова ниских облак дима, Влажан и густ, на земљу пада.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Најсветије небесне храмове што је земља небу подигнула ја сам редом сваки полазио, насркâ се дима с жертвениках. Пењâ сам се на свештену гору са које је страшно предсказање своје судбе Јерусалим чуо.
дим на Божић, великога чуда! Како ће се свенародња жертва без облаках дима учинити? ЧУЈЕ СЕ ГРМЉАВА ПУШАКАХ НИЗ ПОЉЕ.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
к’о мајци, Јединој што за нас још утехе има У данашњој грубој, беспоштедној хајци Живота, у борби сред праха и дима.
што од свега прошлог у моме духу има, То је жалосна срећа да будем пуст и дрзак И сагорелих снóва да гледам прамен дима.
Кад све подједнако мало смисла има, Јер све брзо прође: и љубав и нада; Очајање, срећа — као прамен дима; Живот као празна, шумна кавалкада; — Зар ти није често изгледало, друже, Да је недостојно плакати и клети; И да
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Врх огњишта висаше много овчијех и свињећих бутина и ребара. Поткровља није било, но сламени кров, поцрњели од дима. Према другој ластавици, виђаше се дрвени пребој са затвореним вратима; ваљда је била клијет за млађе женске и дјецу.
не иде, о коме се свашта причало — како очима може устријељити и марвинче и човјека, како нико му никада није видио дима из димњака но га храни ђаво итд.
Чини ми се да је то било, да се догодило прије но што би оком тренуо... Кад се освијестих, облак дима пливаше преда мном, а он лежаше пред мојим ногама...“ „А да како! Ко би се могао уздржати, кад се тако у образ такне!
За њим сви се обредише, па напунише чибуке и задимише да се големи котур дима, као велика чалма, повијао око глава им. „Причајде што, попе Марко!“ рећи ће Петар Цеклињанин. „А што?...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Прегаоцу бог даје махове. — Тко пуно снује, мало ткаје. — Ко се врабаца боји, просо нек’ не сеје. — Ко се дима не надими, тај се ватре не нагреја. — Гвожђе се кује док је вруће. — Ко ради, не боји се глади.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Кад око себе лупаш печатом као буздованом, можеш да купиш пријатеља за кило дима! Кажи шта ћеш да попијеш! Брате рођени, пропо ми пут под ногама! Нико и ништа, а каква је то била каријера!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
| ПОЧЕТАК ГРЕЧЕСКЕ КЊИГЕ На[х]ођаше се у то доба у Чакову неки старац Дима, Грк. Никад довека јутрења, вечерња и све што се год у цркви послује не би могло без њега бити; млого би пута чредни
Спавајући сањало ми се не само као да грчки савршено читам и тање и лепше него старац Дима изговарам, него јоште као да сам и у грчке [х]аљине и широке димлије обучен; пробудивши се, толмачио сам мој сан на
” То јест: „Море, калуђеру, да пођеш; тако ми бота, имаш шта гледати! — одговори ми Дима Дука, један од први[х] старешина.
„Добро“, | одговори Дима Дука, „кад сте ви таки, и ми ћемо знати како ћемо вас отпустити кад од нас пођете.” У то исто време чује се по свој
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
О, да ми га је почешати по леђима. Љекар испири дугачак млаз дима, па им поче објашњавати што је капља. — Да оће бог дати да се освисти, те да га причестимо — вели Блитвар.
Даклен, Иве, у памет се! Сићај се оне: „Ко се дима не надими, тај се ватре не нагрија!“ Трпи и буди покоран још за николико, па ће ти добро бити.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Испод: одлази река, сама, удовички, боје дима. НА МАЛОМ ТРГУ На малом тргу — никог, чак ни трга. Ни сенку чак да баци синагога.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Симит се пуши белим, љутим димом. Тада би се сећао белог дима дувана Туркиње у црним шалварама која у јагодинској механи седи увек у углу лево од врата, испод слике — Руси прелазе
Глава му оста у бари ракије. Цигла споро пије. У тишини смрдљивој од ракије, дима и лампе, задаха и повраћања, Ђорђе застења и главом, тежом од врећице песка, клону на сто, главом пуном дроњака мутних
Од Мораве, из кукуруза, пукот и врева и клобуци дима као да је сваки струк кукуруза Турчин што пућка на чибук; срдито фркћући, ђуле тресну у шиљато коле, трбусима
“ Људи су занемело слушали. Аћимове речи су тупо одјекивале у ТИШИНИ прљавој од дуванског дима и испаравања снега што се топио на опанцима и гуњевима.
И чело им порасте. Коса се измиче ка темену, чело се продужи. Све је сумњиво. Од дрхтања руке млаз дима се упредао и завезивао. Па и нос. Није моја крв. Да се убијем, није моја крв.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Није гледала ни у кога, али је осећала, после много недеља, Милошево присуство а прамење дима, што је разносило мирис његовог дувана, пробијало се кроз ћутање.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
лице Лица дивна, лица сјајна, Милостива, жалостива, Поносита, сетна, бајна; Па се смеше бајна лица Из оквира мутна дима, Дркће, стрепи стар Лем-Едим, Мутно му је пред очима.
“ Па уздахну стар Лем-Едим Распршта се игра дима Сунце сину, сунце спази Мртва старца Лем-Едима. Ј. Јовановић Змај XXXВ СЕЛИМ-БЕГ Нема таке луле, Нема таке буле У
Под танким велом плавкастога дима У пећи ватра пламти пуним жаром, И сјајне пруге по ћилиму старом Весело баца и трепери њима.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
к престолу му св'јетломе мирови из мрачнога царства изницаху, ка у ноћи од страшног пожара кроз облаке од густога дима што ројима избјежају искре к своду дивну неба плаветнога, презирући несносну стихију.
воде заузео, која кипи с ужасном љутошћу, пружајући блиједе пламове, смртне страве и вида пунане, с пламовима кола дима смрадна, те мијеша мраке са бљедношћу.
гадна океана хиљаду се надимљу волканах, изригају с муклијем јечањем над поврхност дубоке пучине страшне витле дима и пламена, о тучном их своду разбијају.
Кад волкани смрадљиво дихање у утробу распаљену врате, за њима се ужасне пропасти, пуне дима и плама, отворе. Сви брегови кипеће пучине брдима су честим засијати, но голијем, вида плачевнога; из њих бију
гадном смјесом океана, и опет је на мрачну пучину океана истога мрскога бљују с јеком крупном и ужасном у облаке дима и пламена.
Попа, Васко - КОРА
се равница Незадржива равница Разливени догађаји Расуте увеле речи Изравнана лица Овде онде Понека рука од дима Уздаси без весала Мисли без крила Бескућни погледи Овде онде Понеки цвет од магле Раседлане сенке Све тише
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Е сад, Стеване! Па се слушаоци испружају и протежу, док Стеван вуче, један за другим, два дубока дима из цигарете од влажног дувана. — А напољу ветар бесан, луд.
Тамо доле, две лојане свећице дрхтавим пламичцима осветљавале су чађави, тајанствени собичак пун дима од дувана. На столу около кога је седело десетак официра, велике гомиле новца премештале су се од играча до играча
Чинило ми се, поред тога, како се усред дима воштаних свећа, уз ужас чудних шумова, неке тешке а невидљиве гвоздене полуге равномерно, и једна за другом, спуштају
оно разгољено развратно уживање, оргије разголићених жена у мушким крилима, усред музике, вриштања, алкохола, дима од дувана и пољубаца, оне рашчупављене косе, они разблудни покрети, онај дивљи пламен страсти у лудачкој граји
А кавана се све више пуни, измешао се мирис и смрад од покислог сукна, обојака, ракије, дима и прашине, од кујне, од штале, од покисле псеће коже.
Знам, валах, да ти је тешко причати, али причај ради господина. Стари повуче много дима из своје цигаре, па вртећи главом и чинећи устима као да срче чорбу, одговори: — По, по, по.
Мали бели облаци који подсећају на густе облачке дуванског дима и који се често појављују над главама непријатељских стрелаца, то су наши шрапнели, што леде крв у њиховом жилама, и
накићен, ратнички измучен, опаљен, испијен и бронзан, прави српски поилу у шлему, унутра у ону „Српску кујну“, пуну дима и задаха од анасонлије, у којој се могу добити сва права српска јела, ђувечи и сарме, па му пуне очи оних дивљих
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Плафон је био поцрнио од деценијског духанског дима и од људских испаривања, и зато је та просторија била некако топлија, интимнија од осталих.
Облаци духанског дима скупљали су се и лебдјели под стропом, с плавичастим опалским преливима. Одувијек ми је било драго то шимерично
Имао сам осјећај да у тај свој потпроизвод, у те облаке дима, издахњују најбољи дио себе; своје аспирације, своје уздахе, саму своју душу. И био сам зато у неку руку захвалан.
су те побуне и заноси, протести и индигнације умирали међу зидовима те наше благоваонице, под капом плавичастих облака дима — уколико нису могли да се преточе у текст једне брзојавке, било поздравне било протестне.
Пушили су и пушили, неуморно претварали килограме шкије у облаке дима, и кад би тако намирили извјестан број — тад би умрли.
пјене, да час касније глатко клизне танким кљуном у сутон, повијајући по ниском јесењем небу своју кудраву перјаницу дима.
Ох, заваљеност у фотељи, витице и колути и прстенови плавичастог дима који се увијају, распредају, рашчијавају, и мисао која, сасвим слободна од сваке присиле, за њима пустопашицом лута.
Прешао је и посљедње чађаве фабричице у предграђу, оставио за собом смрад њиховог дима, њихове на катран мирисаве тарабе, њихове ране сијалице што кроз жичане нагупце лију жуту свјетлост на гњецави сутон.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А Ђурица стајаше над њима са пушком, из које још излажаше по мало дима, гледаше их зачуђено, не могући појмити шта то би.
Груну још јачи ударац... врата излетеше, обртоше се и падоше... Грунуше пушке на врата, на прозоре, соба пуна дима... Ври, трешти, пуши се... као у паклу!...
Ђурица обрте пушку на прозор, али га одједном дохватише и стегоше две снажне руке... Само испаде из онога дима нека прилика, паде на њега, стеже га и притисну целим телом... — Овамо !...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Осећам студен са поспалог цвећа, Велики корак од те споре пратње, Облаке дима невидљивих свећа, Скупљене сузе за невине патње.
Ћипико, Иво - Приповетке
Одједном застану. Уочише мало даље пред собом провалу светлости и дима што је сукљао из једне куће тик до мора. Часом им се пред очи представи домаће огњиште с веселом ватром.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
После првога дима, који је повукла, закашље се страховито, тако да свиче целу кућу. Из разних врата... са разних страна дојуре ДАРА,
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
покретом: „Био је у стању да чека сатима, ма под каквим изговором, да је види како полази да спава, уморна од дима и каве. Тада се она исправљала, стегнута у пасу, високих, правих рамена, да извади два крупна бисера из ушију.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
са сунцем у руци Све што лети увећава празнину То значи далеко од себе водити живот пун опасности У ватри без дима у песми без речи Изгубити знање част и снагу Тако ћемо без горчине лепше љубити земљу И шуму која се не усуђује
шума Реци ми нешто што је море Ко зна шта је то што треба рећи Бос и горак потуцаш се од речи до речи Ватра горча од дима Под челом ти гори Она ће ти прибавити многе почасти Ако не сагориш пре времена Али ако будеш хтео Да учиниш стварним
Краков, Станислав - КРИЛА
Погледајте. Али они бар тужно мучу. На вијугастом путу који се пео уз планину, дизали се црвени колутови дима. Безбројни волови вукли су шарене топове уз страшну дреку гонилаца. — Топови су звона за побуне...
Гарава мањерка лагано је врила, и из ње се дизала увис пара. Војници се примакли ватри. Очи су сузиле од дима. Мршави батаљонски писар сео је на баквицу са вином за официре. — Наше јеванђеље једно само убијање дозвољава...
Шуме су поружњале и постариле. Из њих су излетале дуге перјанице дима. Секире су летеле и лупале по кори. Грмљава је поломила сенке, и оне су лежале рањене и искидане.
За њима се још вукла по зраку танка завеса од дима. Онда су гониоци победоносно кружили над спасеним градом, и плашили својом хуком скривене по подрумима Јевреје, који
Куршуми почеше све бржи, чешћи, а горе на врху као наљућени цветали су у зраку један за другим бели облачци дима. Сева ватра у зраку и тутњи. Клобуча се дим све брже. Облаци су туђи, смртоносни. Горе неко колебање.
Падали су аероплани кроз румене облаке у пламенима над Изонцом, и за њима су стајале у зраку дуга права повесма дима као над жртвеницима праведника.
апарат се затресе као смртно погођена тица, занија, и полете право ка земљи остављајући дугу заставу пламена и црног дима за собом. Горе се смејали крстоносни аероплани.
— Грам—грам, рикнула је грозно граната и бацила земљу и густ дим на њега. Парчад су звонила по стени, а он сред дима седео је блед, неповређен и држао револвер у рукама. По бради и коси му је било земље.
Душко је веровао да је то што осећа чежња за боровима и смрекама изнад којих излећу језици дима, а испод којих увек понеко погине. Зажелео је опојности када се погурен јури у фијуку зрна. Хтео је покрета.
Можда су због тога његове очи биле пуне суза. Душку су очи сузиле због дима. Свугде је висило суво месо, којим је Марџукић одмах понудио госта. У једном куту је била гомила конзерви.
Крај реке су биле кујне н стене су поцрнеле од дима. На другој обали су била оборена стабла. Вода је хучала и пенушала. То је била весела зимска песма.
Нешто је зашуштало брзо и кобно. Стресла се земља. Огроман стуб земље и дима избио је увис. Грозно су запевала парчад. На порушеном рову заљуљао се официр и подигао немоћно руку.
Петровић, Растко - АФРИКА
Из шуме над селом, где се не види више ништа до густо зеленило, из тесних круна палми диже се узбудљива перјаница дима, и трепераво разилази у ваздуху.
За време дана загушни афрички ветар доносио ми је само мирис дима са простора које урођеници спаљују ради лова; сада, у ноћи, поља су мирисала на најнежнији мирис цикламе, толико силан
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
) Ха, добро!... Ено их!... Видим их још!... Поред онога бора минуше, А мало даље модре висове Колути плави дима шарају; То је колиба... О, хо! Знам ти сад Јазбину мрачну, вуче грабљиви!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Дим се у грдним стубовима извијао под ведро небо, ту се разилазио и као магла притискао цео предео. Местимице облаци дима су тако густи да су јасне сунчане зраке једва пробијале кроз њих.
Но наскоро све постаде јасно. Из Тешице почеше избијати у вис црна клупчад густога дима — дакле наши одступају! И док их Турци гоне плотунском ватром, Черкези већ пале села...
Дим! Виктор Иго вели о диму на једном месту отприлике овако: »Нема ништа пријатније и ништа страшније од дима. Има мирнога дима, и дима који те доводи у ужас.
Виктор Иго вели о диму на једном месту отприлике овако: »Нема ништа пријатније и ништа страшније од дима. Има мирнога дима, и дима који те доводи у ужас.
Има мирнога дима, и дима који те доводи у ужас. Његова боја, његова густина, то је — мир или рат, љубав или мржња, гостољубље или погибија,
Овај одблесак спочетка се силом пробијао кроз густину дима, после је бивао цве јачи и светлији, док напослетку није избио под небо, као грдан пламен.
То је ту близу, на 200 корака пред шанцем, али од пушчаног и топовског дима, од прашине што су је дигли коњи, од брзога трка не могаше се распознати каква је то коњица.
Спасени смо! После бојне хуке наста свечан мир, после жарка дана тија, блага ноћ; прорешетани, изнурени и од дима поцрнели батаљони враћали су се на своја ноћишта, по логоришту се загореше огњеви, по болницама попалише фењери, бојно
Она увек иде као авангарда пред главном турском војском, а траг јој се познаје по рекама дима које за собом оставља, јеп успут све пали. 3 августа стадоше се димити села око светога Аранђела и Пирковца.
Од Рсаваца па чак тамо до преко Мораве дижу се куле и млазеви пушчаног и топовског дима. Сунце на заранцима позлатило им врхове, а лака вечерња замаглица већ им застире темеље.
Вршине им се једнако губе: прамичак по прамичак дима откида се од сјајних врхова и полако плови у даљни недоглед; а темељи им се једнако обнављају све новим и новим
врхова и полако плови у даљни недоглед; а темељи им се једнако обнављају све новим и новим клупчадима и смотуљцима дима што без престанка избијају из пушака и топова. — Шта је с оном батеријом?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Никад застанка... У даљини, изнад Чегањских планина, према плавом хоризонту видела се сива измаглица од прашине и дима. Одатле су баш и допирали пуцњи. Повремено се извије у висину таман стуб дима, од неке разорне.
Одатле су баш и допирали пуцњи. Повремено се извије у висину таман стуб дима, од неке разорне. По томе смо закључили да је тамо ситуација опасна. А и где би могли да нас на друго место упуте.
Иако је нисам посматрао, осећао сам њен продирући поглед. Било ми је неугодно. Повукао сам дватри дима из цигарете, и онда сам се дигао. — Вама је непријатно? — запита ме. — О, ни најмање...
Читаво комађе одлетало је у висину, жице су разношене као паучинаста мрежа, и над Добрим Пољем изви се облак дима и прашине, као да горе цистерне петролеума.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
вољно квасио Тврди остатак царства пропалог; Тако ми оног сивог Ловћена, Са којега сам некад кидисô У тавну маглу дима пушчаног; Тако ми бога, господару, смем! Ил’ мислиш не смем ни запитати: Шта се то ради?... Какви савези?...
Није једанпут љута Крајина Бленула чудом у јуначину Што копљем својим бесно продире У густу маглу дима пушчаног. Ал’ сад је стар... (Један крајишник улази и ћути.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Што ћутиш?... Говори шта је?...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Туђ поглед као сен преклизи њима, Жуди се распу у колуте дима. Очи, ја у вас тонем препун снова, Мир пружате ми, докле из даљине, Преко гробова, кроз светост тишине, Кô позив
Треба да се вене. XXИX Ходите опет, моје ноћи миле, Ноћи лутања и винскога дима, Презрео сам вас, кô боце од лима Кад њене руке о врат ми се свиле. Тад друго вино усне су ми пиле Зенице њене.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
стреса, Вихор диже урнебеса, Риче страшно, јечи, стење, Ломи дрвље и камење; А са крова запаљена Пуно гара, дима, жара Повијајући, сила њена Често сипа из недара А у недро граничара. „На бајонет!... На ножеве!...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Непогода је прошла брзо, ветар се потпуно утишао и глува тишина је заменила буку. Танко прамење дима на догоретинама звонаре, крш поломљеног грања, шиндре и одваљених плоча, рупе на крововима, црне сподобе монаха који
Спушта се сумрак. Чујем гласове монаха окупљених, ваљда, негде на средини дворишта. Према мирису дима који допире кроз баџу на зиду ћелије, знам да су наложили ватру пред црквом и то ме уопште не чуди.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
с обала, с кула из близа и далека Шарени фењери светле и рујне машале с њима, А са жртвених места дижу се стубови дима. На песку обала морских војинство пије и једе, А Азок и мудре раџе на хуму травноме седе.
Одбрана задрхта градска, јер тавни облаци дима Покрише, у часу, небо и сунце огњено њима. Кô страшан, огроман језик, пламен се под небо диже, Љуто се повија, пршти и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Први зраци јутарњег сунца продреше у његову, собу, зачађену од зејтиновог дима његове светиљке. Кеплер отвори махинално прозор.
Но погледајте онамо! Видите ли онај мали плавичасти прстен који изгледа као колут светлећег дима? То је један нарочити куриозитет васионин, једна планетарна маглина.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Над разбојиштем се разастрла магла од дима и прашине, кроз коју се видео повремени блесак наших топова. Иако потамнео као земља, потпуковник Петар се шалио да
С тешком муком се придигох. Тело дрхти, те се наслоних на земљани зид. Гр-рру!... Много дима. Нешто ме гуши. Пуна су ми уста земље и неке сукрвице. Сад ће... Гр-р-ру!... Напрежем мисао. Знам, знам, све још знам.
Једнима ветар подухвати ватру и пламен заковитла преко наших глава. А већ од дима се није могло дисати. Тек после једно два часа умину снег.
У даљини горе неки магацини... Из су седне батерије склањају брзо коње, да би их заштитили од дима и ватре. А пешаци дошли и траже барут нудећи бомбе у замену...
са снежних планина и пустих кршева, посматрали смо, задивљени, куће, димњаке, из којих су се истезали праменови дима. Кроз прозоре кућа видели се кревети и осећао дах домаћег огњишта.
Страховита експлозија се проломи. Црни облак дима покуља, клупчајући се, а потом се развуче у тамну, непрозирну црну масу, која обави цео један брег.
И онда што брже, што жешће. А и непријатељска артиљерија засипа другу пољску, да се она готово и не види од дима и прашине. И лево, и десно од нас, почиње да ври. Ама на један мах, чим смо се угледали.
Шуме су гореле, ливаде пламсале упаљене од разорних зрна и облаци дима ковитлали су над зажареним разбојиштем. Кроз дим и ватру јуришали су батаљони, пукови, освајајући стопу по стопу
Експлозије тешких зрна грме, дижући читаве облаке дима и прашине и црни застор потпуно нам заклони видик. Неки војници погођени парчадима граната, осуљавају се низ грудобран
Муницију не жалите. Гребени иза којих је била непријатељска артиљерија пурњали су од дима. Наш одлучан наступ вероватно их је дражио. А морали су се бранити. Шрапнели су све чешће витлали над нашим главама.
Гађали су нас фронтално, а и са бока. Нарочито су се окомили на несрећну трећу батерију, која се није видела од дима.
Једна тешка граната удари на десет метара од осматрачнице и обави нас облак дима. Камење је трештало и летело преко наших глава. Од потреса ваздуха стаде ми дах. Пред очима ми је све некако замагљено.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, само што дотаче његово раме — старац се претвори у прамен дима, а ватра у земљу утону, као да је није ни било. — Нека је и дим, задржаћу га!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
пандурима, сватовима и са свирком одводе друмом, који води ка Бањи и при чијем крају и сама се Бања назире пуна дима, магле и паре бањске.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Под танким велом плавкастога дима У пећи ватра пламти пуним жаром, И сјајне пруге по ћилиму старом Весело баца и трепери њима.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
И само онај ко је матор Као пензионисани навигатор Греје се уз радијатор И то ми је нека кућа јака Без прамена дима из оџака БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ВУК Био једном један вук И био је збиља добар Миран као мртви мук Питом као неки собар
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
авиона ловаца, а онда је далеко на хоризонту један авион стреловито појурио наниже остављајући за собом реп густа дима. — Туку се наши и њемачки авиони! — радосно су повикали дјечаци истрчавајући на баир повише друма.
на зараван пред школом, дјечаци спазише како иза брегова, тамо негдје над Уном, расту, клупчају се и шире облаци густа дима. Изгледало је као да се сама земља провалила па избацује и рита црно облачје. — Горе наши резервоари нафте и бензина!
— Не да резервоара Нијемцима у руке! Већ му се чинило да је и сам тамо, под моћним тумбасима дима и огња, и да се, уз тутањ и грмљавину, носи с Нијемцима заједно с Николетином, који витла и бије око себе својим
Ко не види мог дима, сигурно ће спазити његов. — А шта ћемо ја и Жуја? — одједном се из прикрајка јави Николица. — Ми ћемо, ваљда, ложити
Танко је много, једва се види. А оно сад? Пази, пази! Над Лисином поче да се диже јасно уочљив таман стуб дима и у висини узе да се разраста у широку перјаницу. — Ено га, Јованче даје знак! Пали, Вањка!
Над устрепталу шуму суну гарав тумбас дима, земље, покиданих грана и лишћа. Дјечаци у пећини осјетише како се над њима стресе и задрхта земља.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
О, ледена и опора вашега посла и сирове натуре, љута дима и дубоке провалије! Како се не сетисте кадгод ко вам је дао то добро што сте се имали?...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.
научија се!“ Виде ли? Не чури ми се. Кеиф си немам на другу... Исти тај дуван, ама, неје та иста мушљика! Три-четири дима, па гу фрљи’!... Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи. Задубио се у оправку муштикле.