Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: Да је мени да имам транзистор, душек што се надувава, кревет на склапање и расклапање! Па димам каду, и купатило, сплочицама, па телевизију, па акобогда и ауто, да будем удата, да изродим децу законски!
Прозори опет не дихтују! То после потри! Заборавила сам Анђелку пешкир! (Излази) ЦМИЉА: Да ми је димам неку собицу, собичак, макар најмањи, два са један, па и мање ако треба, ал нек је моје, да накупујем суботом