Употреба речи димило у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Ха за Му’амеда и за вјеру турску!“ викнуше Турци гађајући онамо гдје је димило иза бусија. Марко први искочи на друм, с јатаганом у руци.

Краков, Станислав - КРИЛА

У ниској колиби се димило. Неки су брадати људи седели на баквицама. Иако је одблесак ватре падао по свему, ипак је било тамно.

На незалеђеном потоку воденица није торокала, али се из ње дим дизао. У долини су биле смештене коморе и свуда се димило од војничких ватри. Живот је почињао. Два војника носили су на рамену убијену срну.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности