Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
55—56. ²⁴ Влаховић, Бреда, „Девојачка гатања у Неготинској крајини и Кључу“, Развитак, 6, Зајечар 1968, с. 87. ²⁵ Димитријевић, Софија, „Обичаји у личном и породичном животу“, Банатске Хере, (Зборник), (ур.) М. С.
И, Загреб 1896, с. 102. ²⁸ Раденковић, Љ., исто с. 25. ²⁹ Раденковић, Љ., исто, с. 5. ³⁰ Димитријевић, Софија, исто, с. 237. ³¹ Филиповић, М. С., исто, с. 398. 32 Фрејзер, Џ. Џ., Златна грана, књ.
М., исто, с. 98. ¹² Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговине“, ГЗМ 4 Сарајево 1894, с. 659. ¹³ Димитријевић, Софија, „Обичаји у личном и породичном животу“, Банатске Хере, ур. М. С.
41. ¹⁸ Радуловић, И., „Народна веровања у Зети“, ГЕМ, 11, 1936, с. 59. ¹⁹ Димитријевић, Софија, исто, с. 243; Ђорђевић, Т. Р., исто, с. 13. ²⁰ Милосављевић, С. М., исто, с. 286; Зечевић, С.
М., Обичаји Српског народа из Левча и Темнића, СЕЗ, ВИИ, Београд 1907, с. 16. ⁴¹ Милићевић М. Ђ., исто, с. 190. ⁴² Димитријевић, Софија, исто, с. 233. ⁴³ Тешић, М., исто, с. 271. ⁴⁴ Филиповић, М. С.
60; Филиповић, М. С., Живот и обичаји и веровања у Височкој Нахији, СЕЗ, 27, Научна књига, 1949, с. 150. ⁵⁴ Димитријевић, Софија, „Обичаји у личном и породичном животу“, Банатске Хере (зборник), ур. М. С.
68; Кордунаш, М., исто, с. 55. ⁷⁰ Вукова грађа, СЕЗ, Л, 1934, с. 22. ⁷¹ Димитријевић, Софија, исто, с. 234. ⁷² Вукановић, Т., исто, с. 228. ⁷³ Петровић, В. К.
58. 33 Караџић, В. С., Српски рјечник (1852), ИИ, Просвета, Београд 1986, с. 760. 34 Драгичевић, Т., исто, с. 489; Димитријевић, Софија, „Обичаји у личном и породичном животу“, Банатске Хере, Војвођански музеј, Нови Сад 1958, С. 235.
107. ²⁰ Тројановић, С., „Момчаник“, СКГ, 1, 1903, с. 60. ²¹ Димитријевић, Софија, „Обичаји у личном и породичном животу, Банатске Хере, Војвођански музеј, Нови Сад 1958, с. 236; Петровић, П.
Деретић, Ј., „Старосрпска имена као облик усменог стварања“, Књижевне новине, 749—750, Београд март 1988. Димитријевић, Софија, „Обичаји у личном и породичном животу“, Банатске Хере (Зборник), ур. М. С.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
МИЛИЋЕВИЋ 373 ЈЕЛЕНА ДИМИТРИЈЕВИЋ 374 ИСИДОРА СЕКУЛИЋ 375 МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ 376 3) ДРАМАТИЧАРИ 377 4) КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ 379 БОГДАН ПОПОВИЋ 380 СЛОБОДАН
1912. изишао је у Сарајеву његов превод романа Клода Фарера Бој (Ла батаилле). ЈЕЛЕНА ДИМИТРИЈЕВИЋ Једна од карактеристика најновијега периода српске књижевности јесте што се у њему у већем броју јављају жене које
Поред Данице Марковић у поезији, јављају се у приповеци Јелена Димитријевић, Исидора Секулић и Милица Јанковић (псевдоним Л. Михајловић).
Михајловић). Јелена Димитријевић (рођена у Крушевцу, 1862*) јавила се стиховима, сасвим осредње вредности (Песме, Ниш, 1894).
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ПОРОДИЦА (КОМЕДИЈА У ТРИ ЧИНА) ЛИЦА Агатон Арсић, срески начелник у пензији Танасије Димитријевић, трговац Прока Пурић, општински чиновник Трифун Спасић, незапослени грађанин Мића Станимировић др Петровић,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
По виноградима сади се да би чувала виноград од грома (прота Ст. Д. <= Стева Димитријевић>). Она је омиљени орнаменат на везовима (СЕЗ, 17, 120).
Православни ту држе саборе, а муслимани тефериче. Изузетно муслимани на ова места излазе и женски и мушки (Ст. Димитријевић).
је издржала«, <и> зато се плод њен не једе, али се ни гранчица не сме употребљавати ни за шта (Ст. Димитријевић). Негде се употребљује за лаке алатке (јармове, чункове за ткање, витлове за мотање пређе), јер се лако ради и лака
Један свети јавор налази се у рушевинама напуштеног рударског насеља код Новог Брда у јужној Србији (Ст. Димитријевић). Клен може бити место где се састају демони болести.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
пита прилично оглувео гробар по два, три пута. А, јесте, то и ви добро знате, први је умро Васа... како оно беше, да, Димитријевић. Хе, чекајте, и то је прича за себе.