Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Кад се свати мало одморише, подиже се Краљевићу Марко, па извади сабљу димишћију, па је метну себи на колена, и Јанку се онда окренуо, па је њему тијо говорио: „Чујеш ли ме, војеводо Јанко, и ти с
А кад бојна копља изломише, Јанко трже мача зеленога, Алил трже сабљу димишћију, један другом јуриш учинише: ману Алил, а дочека Јанко, на мач оштру сабљу дочекао, на двије је поле пресјекао, и