Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Доста! Одсад су сви људи и народи слободни!...“ Бог ћути, и људи ћуте... Плаве димове кабануса пратили су дубоки уздисаји оца мога.
а та несрећна коб му је сасвим разбила сан; напунио је лушу, укресао ватру, па је замишљено пушио и пуштао густе димове из свога сиромашног чибучића...
Миладин се ућута, припали наново угашену лулу и, удишући дубоко у груди густе димове крџака, стаде, чисто уздишући, приповедати из живота свога побратима: — Видиш, учитељу, ти калуђери, то су зли људи.
вешто уплела два-три црвена или плава листића, прекрстио ноге, па се посадио насред сеџадета и, пуштајући густе димове из чибука, преслушава једног по једног парника.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
страну и труди се, да би како дошло се до мира, но ми често погледамо на оно што се надамо, док опазисмо у Топчидеру димове. Скочи Катић аки би не знао.
” Устаде и генерал, опази димове — у небо опрли — од десет кућа, пак се окрете на оне Турке, изврати кожу и повика: ,,Ви једне кесеџије, ви једни
Кад војска димове опази, а они ноћом сви отрчаше своје фамилије уклањати с пута. Писали смо и ја и Лука Јакову, како је код нас, како
и Ђорђу Крстивојевићу, да су Турци на конаку на Ушћу и да ће данас или сутра на Забрежје, а од Београда и сами виде димове, докле су Турци дошли.
Видим и димове од запаљени̓ селски̓ кућа: једни од Шапца а други од Београда у небу се састају, у ведру дану облак начинили, и за
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ја хоћу да се братски разумем са овијем људима!... Маринко је жалио Турчина. Обојица дуго ћутаху. Турчин је пуштао димове из свога дугог чибука, а поглед му је лено ишао за оним колутима... Наједаред запита: — А како живе поп и кмет?
И, пун задовољства, извали се на диван, пуштајући густе димове... И у овим плаветникастим колу тима он виде дивне и красне слике, виде своје лепе наде остварене...
Онда се врати у одају, наручи да му донесу каву, па, пуштајући густе димове, ствараше у оним колутима лепу слику... — Хајде, хајде, Црна Баро!... — смешкао се он.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Поред њега стоји пун бокал вина, а он, безобразник један, пушта густе димове из поп-Спирине скупоцене стиве луле са дугим камишем. Ни онда није умела од чуда ништа да прослави, па ни сада.
— Шта, ваљ’да вам се не допада кајгана? — рече поп Олуја, терајући густе димове надоле преко камиша на нову стиву лулу. — А, фала, фала! Није то!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад су из затвора изведени затвореници, окренуо је главу и наставио да одбија густе димове на свом, швапском, камишу. Гарсули је прелетео погледом, овлаш, официре и понудио им љубазно да седну.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Старица, која је све време мирно лежала на леђима лица окренутог стропу, одбијала је дуге димове. Најзад рече сасвим тихим гласом: — Је ли ишта добила?
куле сложене од скупоцених пића, пролете затим кроз тужно сивило споредних улица, да би се на крају загњурили у димове периферије, псећи лавеж и звук лимарских чекића.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Чух! — рече бркоња одбијајући густе димове. Сви се замислише. Два-три пута заусти Приморац да њешто рече, али се савлада.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А прика Паја само ћути. Ћути као да се осрамотио пред кумом; ћути па пушта густе димове, и једнако гледа преда се у ону прасећу главу, која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У Мачка лула већа од главе, шалваре турске од свиле блиједе, одбија мушки димове плаве и чудне приче преде ли, преде: „Пођем ти једном, делијо стара, у лов са мачком Пекмеза цара, идемо журно
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А по разбојишту се размилели и Јанкуљ, и Вучко, и Танасије... Чак и Крста возар запалио неку лулу и цима густе димове. Али му се нешто не свиђа, загледа мрзовољно лулу, па је са неким презирањем баци у реку.
Причају да су Аустријанци прешли Саву и да великом снагом надиру у Мачву. Ускоро у даљини угледасмо димове од шрапнела, које ветар лагано развлачи као прозрачне, сиве облачиће. Тада колона застаде.
Блудимо погледом изнад непријатељских ровова и једва пронађосмо наше димове у једноме шумарку, далеко иза стрељачке линије.
Гађала нас је само једна пољска батерија, „ситна посла“ — што рекли војници. Гледајући оне црвено-жуте димове у великој висини, имали смо утисак као да посматрамо неки ватромет.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду. — Е, доиста, нико згоднији од њега! А знаш посигурно да никад није служио у војсци?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сердар је одбијао димове: поглед му је био расијан, као онда на градскијем вратима; ништа око њега није могло сврнути његов поглед и његову
Ове прхнуше па опет попадаше на мрве. Настаде свечана тишина; сви одбијаху димове, очекујући да започне Оташ, а он међутим гледаше у огањ на својој симсији. Лагани сјевер забридје гором.
Сви погледи бјеху упрти на видара, а он зашкиљио, гледајући огањ по својој лули и лагано одбијаше димове. Кад вјетар преста, извади камиш из зуба, пљуцну, накашља се, протра брке, па зину да заусти нешто.
Он се томе не стављаше, јер му памет не бјеше дома; турио капу на затиок, чибук загризао, па одбија димове као облаке. Но домаћица му, истиха ће: „Пејо, људи су подријемали, а и уморни су богме!
“ „Кад чоче!?“ запиташе сви у глас. „Данас, мним!“ одговори он, исто одбијајући димове и наелак. „А што знаш?“ „Знам е ће доћи!... Поручио је по перјанику, а кренуће послије летурђије!“ Сви се обеселише.
То је она често чињела. Сердар принагли одбијати прве димове, неће ли му што брже на ум панути како ће највјештије да започне. А-ја!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Цакле, мислиш да раскрстиш с малом? — прекиде га Срдар одбијајући густе димове. Бакоња потврди главом. — Да сасвим раскрстиш? Да не иђеш више никако тамо? Бакоња одрече главом, пак се исправи.
Ћипико, Иво - Приповетке
претече, сутра неће требати да ради, него ће се лијено вући селом, зауставиће се под мурвом, одбацујући модрушасте димове и премећући се с ноге на ногу; дуго и дуго разгледаће сеоску чељад што брижна за послом жури.
Краков, Станислав - КРИЛА
Све је чешће грмело у зраку, авијатичари грмљаву су једва и чули, али су са ужасом гледали беле и црвене димове испод и крај себе. Пилоти су радили све брже, а језа је трчала испод кожом постављенога одела.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Свиснуо бих баш!... ХАСАН: Подај што иште!... То ти је све! Па мирно гледај танке димове Где се кроз оџак твоје колибе Плавога неба мирно машају. На мекан колут венца њихова Никакав ветар неће духнути.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Остали су пали на средину између наше објавнице и бугарских ровова. Ветар је дувао према нама, и нанесе димове шрапнела изнад нас. Скренуо сам пажњу командиру да је један шрапнел експлодирао више моје главе.
Чује се с некоје стране зврјање аеропланског мотора. У Могленској равници припуцаше топови и у висини угледасмо димове од шрапнела. Осмотрисмо и аероплане. Од њих смо бар на положају мирни. Станко окрете навише, ка рову.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Припалидер ми цигарету. Ђуро отвори пећ и принесе му један угарак. Пуштајући сада густе димове и жмиркајући, обрати се он Ђури: — Виђиде, Ђуро, богати, код оног Арнаутина Селима.
у неко доба тек угледасмо у даљини силуете наших торпиљера. Опет сви оживеше. У правцу у којем смо се кретали видимо димове, и ускоро распознајемо читаву ескадру ратних бродова. Одоше некуд десно.
Сви смо у напону ишчекивања и осматрамо. — Ено! — викну Лука. При самом подножју угледасмо беличасте димове, према тамнозеленој позадини.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Јесу ли то Нијемци запалили? — шапатам упита Јованче зурећи у заковитлане димове. — Не знам, дјецо. Можда су их наши војници бацили у ваздух да не падну у руке непријатељу.
— А на Голо брдо? — кисело упита Стриц нељубазно мјерећи Луњу. — Ко би други него Мачак, мајстор за ватре, димове и за све остале мудролије — повика Јованче.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор у страну. Паши већ помало досадно.
Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор у страну. Паши већ помало досадно.
— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш! Замфир слеже раменима, пушта густе димове и гледа у страну кроз пенџер. — Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир.
А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.
Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред себе оне алате и пушташе густе димове. После дуже паузе запитаће Мане: — А... ете... Зоне... здраво ли је? Што работи? — Па, седи си... — Знам де...
— рече и извади табакеру, па стаде завијати цигару. Запали је, стаде пуштати димове. Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.
— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове. — Разбирам си, убаво разбирам. Теб’ ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа..