Употреба речи димом у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Објавите ми се, ако је могуће, жишком у пепелу усред мрклог мрака, у зимској пустињи димом из оџака! ПОКУШАЈ БЛАГОВЕСТИ Кроз облаке, наслагане на облаке, кроз хладно кишно сивило и мрак (како се смркло,

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Али се не смеде маћи... Кућа се напуни димом и стаде га гушити... Он појури вратима, али га снажна рука Зекина баци унутра као какву торбицу...

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

имао читав план о нападу и његов развој до ситница, осети од једном како се све то збрка замрси и обави неким мрачним димом и маглом.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Приметивши редове својих војника, што су обвијени димом обарали плотуне, вичући сами себи: „дешарж, перви, фтори, перви, фтори...

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Све теже да закорачите у нови дан. Да отворите очи и кажете добро јутро уснама изгореним димом и учтивостима. Најрадије бисте спустили шалоне и преспавали лето, баш као што бели медведи преспавају зиму, али, као и

десет метара са препонама, тај знак који отвара капије раја у земљи богу иза леђа, у дворани суморног сјаја, испуњеној димом првих цигарета у животу и првим познанством са заносним мирисима младих женских вратова, тренутак који малим

Сигурно су већ одавно угојени и помирени са просечношћу. А Жан Жик, још витак — сама кост и кожа импрегнирана димом вечитог »голуаза« у зубима — власник је трећег модног студија по величини у Паризу.

Обриса длан о панталоне. Гледала је дуго Место обавијено димом жутих фабрика што су га окруживале попут смрдљивог прстена; видела је хрпу сивих кућерина, сивог дрвећа и сиве шљаке.

Милићевић, Вук - Беспуће

И она га посматраше, радећи преко воље свој посао, на столици поред себе, гдје пуши цигарету за цигаретом, игра се с димом и добаци јој по коју равнодушну примједбу или обично питање, гледајући у оно што она ради.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

хаљине на суве дуње из сандука; пећ бубњи, а светлост од четири свеће широка, пространа, помешана с тамјаном и димом дуванским. Напољу хладан и влажан мрак...

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Задимио чибук страшни нештедимице, на прозору дим се вије, чак до гредице. Буновно се дим за димом вије кô и пре, на прозору слике шара од којих се мре.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Када се матори вратио у гајбу, могао је да настави препирку са бледим димом моје цигарете, која је догоревала на ивици пепељаре. Ја сам се већ отиснула у бели свет.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Пљусак лије низ врбине дебла па је вода од влаге назебла. Од ватре се пламен опржио па је рану са димом завио. Зраком сунца песник море боде, пише песму површином воде.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Нека измаглица, измешана са димом ОД мокрих пањева, развлачила се свуда, гушила И штипала за очи. Шатори се видели на све стране.

Онда, за срећна виђења, куцају се чашама, наздрављају и накрећу наискап. Задах вина и ракије измешан са димом дувана просто гуши... Пред другом кафаном повезани коњи за дрвета на тротоару, а изнутра допире песма пијаних људи.

На коси, у близини оне батерије, куљну земља измешана са димом И црни стуб изви се као да из земље куља. Још један, други, трећи... Гр-ру...

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Најпре у ситне комаде изломи симит, згрудвану зелену паучину. Симит се пуши белим, љутим димом. Тада би се сећао белог дима дувана Туркиње у црним шалварама која у јагодинској механи седи увек у углу лево од

Она је нешто знала, мислио је често док је ломио зелене симите што су се пушили белим, љутим димом. Сада се сети да су свињама, док су јеле те симите, из уста висиле зеленкасте жвале. Зашто сам ђинђуве купио?

— Јесте, због тебе — шапуће за њим Аћим, у инат себи. Касније се његова соба испуни влажним кашљем, дуванским димом, смрадом мокрих свињских опанака, молбама за позајмицу, и: „Долази ли Вукашин?

Немо се моли Богу и заклиње... На столици дими лампа и шара таваницу. Димом обешен о таваницу, њише се велики лист сенке. Ђорђе клечи уз постељу. Камен у старом гробљу.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

“ ...Сја сунце, златно к'о класје што доздре; Бик риче испод јела стогодишњих, И јутро кади димом јаке ноздре... А.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Затим грозно смрвљен и узрујан, осећајући опет сваким нервом да му се мрачи свест и обавија неким црним димом полусна, он прикупи све своје силе да устане и усправи се, али га утом опомену звекет гвожђа на ногама и онда се

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

кад пред вече прођем уз пењачицама обрасле ограде таквих башта, под заштитничким крошњама печалних кестенова закађених димом са роштиља, па кад преко плота, као туђинац, бацим око унутра.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Веровали су да се смртоносни узрочници преносе ваздухом и испуњавају га оштрим мирисима и димом. У међувремену су људи пили загађену воду и масовно умирали.

Ћипико, Иво - Приповетке

Вас простор испуни са врућином, димом и паром; ваздух заудара млаком гњилоћом и јетком жестином што омамљује и задржава дах тако да, ко није викао, тешко би

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

описује као топлу и светлу, јер „пећ бубњи, а светлост од четири свеће широка, пространа, помешана с тамњаном и димом дуванским”, да би нагло - на изглед без разлога, а заправо ради контрастирања - дометнуо како је „напољу хладан и

И док је „напољу хладан и влажан мрак”, у соби је „светлост од четири свеће широка, пространа, помешана с тамјаном и димом дуванским”.

И то не чине из жеље да драже, изазивају, већ мило, страсно . . . А све обасјано, ограђено кућом, испуњено мирисом, димом, и поред свега једнако песма, глас Стојанов . . .

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Вечерило је, сутон се полако спуштао с висова Јастрепца планине на бојно поље; ту се мешао са димом, што се поче дизати из околних села, и тиме постаде још гушћи. Дим!

оправљају мост на буимирском потоку, што су га наши покварили при повлачењу, а пред собом су упалили селашце Буимир да димом заклоне своја кретања. (Обична турска тактика.

јер је и преко ње прешао врели дах рата: гране поодбијане и поломљене од граната, кора огуљена, лишће чисто спржено димом.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

За свој род и нема срца, Само што се другда врца Око родитеља, Те је козја милост снађе Кад товари димом лађе До обесних жеља.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Поваздан се дими у овој несрећној долини и ако овако наставимо, све ћемо ове јадне рајске животињице погушити димом. Јер треба испећи све те силне лонце, ћупове, тестије, бардаке, тањире, црепуље.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

То сам и радио. Са димом дувана и мирисом каве излетеше кроз отворени прозор стид, очајање и бес. Ја осетих како ми крв струји живље по жилама,

Паде иза тога и ноћ; гомила, задовољена, распршта се са згаришта и из целе његове околине, прекривене димом. „За време ноћи пришуњаше се разне људске прилике до нас.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Ми артиљерци смо тешки сељани који димом гоне комарце; Сва ноћ била је ноћ електричних таласа, светлог челика и Несавладљива кашљања, Шлајм је био пун крви.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Попале сјенке, а као срма Планински поток тече из грма. Преда мном доли малено село Под танким димом у сан се свело. Пред њим ријека пољем кривуда, И зрело класје њиха се свуда.

Осана во вишњих!''... Сја сунце, златно кô класје кад доздре; Бик риче испод јела стогодишњих, и јутро кади димом јаке ноздре... 1911. БАЈКА Лежô сам на жалу.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Будите здржници, а не само дочуоци узалуд. Време свакој вештини има. Ако се пожаром не опрљише, ама с димом се присмудише. Свако зло с временом се и мери. 1741. Није у јелу, него у делу. Боље с миром жити него с чиром бити.

А једни с коња, с кола, с дрвета вратове поломе. А једни у води се подаве и мразом, ватром, димом и од голема зноја, или се хитро затрче, — те издишу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности