Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
лековитих извора и трава, и ову отровницу у овој планини, којим чекићем, питао би Блејк, на ком наковњу, и у ком диму, сково? Измилела из Божије руке, змија на путу се увија и грчи, као да покушава да се претвори у слово!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
, новац ДИВИТАР-АГА, тур., шеф писарнице, писар ДИМНИЦА, порез за владику, који се узимао од сваке куће (по диму) ДИН, тур., вера ДЉА, рус., због, ради ДОРОГА, рус., пут ДРАМЛИЈА, тур., сачма ДУМЕНЏИЈА, тур.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Адам баци свој мрачни и брижни поглед по видокругу који је био у пламену и диму. Свуд је владала мртва самоћа и свирепа тишина. Ева је за то време седела у сенци топола поред једног зеленог извора.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
ту на топу (само сад према другој униформи) као да се с њега никад ни скидао нисам; и пуним, палим, гађам и гушим се у диму, дајем нишанске тачке и остојања, гледам понова носила, крв и ране, слушам високе команданте што се љуте и псују на
, у великом правоугаонику једног шљивара поломљене и оборене ограде од прошћа, пета батерија, сва у гаравом диму и пијанству борбе, бљувала је челик на маскиране положаје лево од сеоске школе која се белила.
А пуно дима дуванског у оној соби где ми конферишемо па се давимо у оном диму, и сви говоримо у глас и кашљемо; прави обор божији!
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈУЦА (одлази). ПОЗОРИЈЕ 3. КИР ЈАЊА и ПЕТАР ЈАЊА: Ту ти писму дао кир Диму? ПЕТАР: А? ЈАЊА: У, што ми једиш, једили ти пси!... Ама графа ј’ од кир Дима, му познаим слово. (Гледи у писмо.
(Смеши се.) Оћим да вас затворим да вас нико не дира (Затвори сандук.) Е, сад да носим на кир Диму и да иштим облигација. Охо! Има више банку! (Опет изброји.) Е, е, ја сум добро трговац. Не може да фали Грку.
Право кажи греческо мудрост: Тихи тон антропон прагмата ук еввулиа. Кир Диму и поштен човеку, не ишти новци, не ишти високо штафируг. Оћи само газдарица. Ајде де, нека има. Катицу и добра.
ЈАЊА: О, господин нотариус, имам већ прилика за њу. Кир Диму, мој стари пријатељу, човек поштен, вредно трговац... МИШИЋ: Забога, за њега да дате вашу господичну кћер?!
Шта фали моју Јуцу? МИШИЋ: Е, шта ви узимате вас? Ви сте човек јошт млад, особито у снаги, и лепи. Ко може кир Диму с вами сравнити? Ви и он... знате, како кажу Грци... као Аполо и Вулкан! ЈАЊА: Пи, пи, пи, пи!
Знате ли за кога намјерава ваш господин отац вас дати? КАТИЦА: За кога? МИШИЋ: За кир Диму. КАТИЦА: Ви са мном шалу проводите. МИШИЋ: На моју чест вас уверавам да је то истина што вам кажем.
Да чекаш крајцара, и не добииш, и да умреш од глада. Доћи кир Диму, ишти своја облигација, што ћиш да му даш? Да ти баци у процесу да изгубиш твоја кућа. Охо, охо! Стани, Јања!
ЈАЊА: Ама вам поклоним, де! Не иштим да ми вратите. да вам дам и Рошилдова облигација од кир диму, од хиљаду форинта стребро. МИШИЋ: Гди је? ЈАЊА: Она што су ми украли проклети Чивути. МИШИЋ: Шта ћу с њоме?
Право има! Нек ми увати за око, да не видим моја нестрећа на овум светом, да не видим она куга (показује на Диму) што ми изио моје лепе новце! Ахара, кир Јања, ахара; не ахара, нега ахамна.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Све се у Махали чинило мирно. Трифун је седео, очекујући жену, нестрпљиво, тог јутра, са главом у диму, који се ковитла и колута. Рана, коју је био добио на паради, болела га је још, као што ударац, пљоштимице, боли, тупо.
Седео је као и сад, у диму, као у неком мрачном облаку. Каткад би се смешкао. Што је госпожу Кумру, љутило. Све до оног дана, кад су његови
Он је осећао како му се кика тресе, кад би, у диму, у лудилу, сачекали нападну формацију, све до на два корака, непомично, непомично.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Не усудивши се да дохвати своје папуче, она се једва и мицала, лежећи полеђушке на јастуцима, у неиздржљивом диму од свог непрестаног пушења. Отежале главе, она тек сад примети да је у одаји скоро мрак.
Мрачан, велики сандук њених хаљина дизао се црн са тла, као неки високо затрпан гроб. У диму турског дувана, госпожа Дафина гледала је светлост прозора, као што се у мрачној ноћи загледа у светао Месец.
их водио једне против других, тако да их на мосту помеша и збрка, вртећи се бесно на коњу, међу блештећим ханџарима, у диму од барута, међу њиним збуњеним гомилама, што су урлале раздражене и крволочне.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА КАЛУЂЕРА За калуђера дечанског манастира, калуђера који под распећем у диму и у мирису свеће нагнут над библијом о љубави само места бира.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Само да није било тих проклетих Азијата — завршио би обично неко од нас свој монолог. У диму, изнад закрпљеног столњака у »Балкану« , градиле су се куле и градови, осипали се у прах и пепео дворци и задужбине;
до трошних славолука испод чијих сводова више никада неће проћи ниједан шарени звонцави караван, слушали литургије у диму тамјана, међу ознојеним сељанкама умотаним у дебела сукна, под пуцкетавим пламеновима воштаница што су се топиле брзо
жвакаће гуме на нечијим ружичастим уснама, у фармеркама које се пењу у аутобус број 53 — у свакој флаши кока-коле, у диму који излети из грлића када се кока-кола отвори...
Повратка нема и не може бити. Плава главица њене кћери ишчезава у диму: »Зар није божанствена?« гура мајка нечија леђа за суседним столом.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
уз њу се прикучила аждаха, седмоглави змај, на првој глави глава мртвачка, из вилица јој модри плам полагано по црном диму лиже кô да нешто пише, — у млазових прочитам сричући: Руварац! Шта, Руварац? је ли, звери? Ха!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
нигдје ни трага од њега, но видјеше негдје у гори ђе је био неко зажегао ћумур па задимио, те они се упуте к ономе диму, кад ли се стуче с оним те по гори тражијаху јасенов ражањ, и помисле да су они зеца ухватили и сами појели, те завичу
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ви радите, а ми ћемо вас заговарати. — 'Ајде, море, шта ћеш у овом диму; и нама поискакаше очи. — Нека, научио сам ја, дајте само столицу овде уз огњиште.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кроз дане, као кроз снове, Купушњаци плове, плове; Лутају, по речном сливу, Тону, у магли и диму, Иду, из њиве у њиву, Из јесени у зиму. Ћуте, у влажној тами. Вазда сами. Да л сами? Не.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
у коликој се мери тако у масама уловљена јегуља употребљава за људску исхрану, свежа, усољена, сушена на сунцу или диму, на разне начине прерађивана и продавана у бурадима, лименим кутијама, стакленим теглама и др.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
о прстима, о хлебу, о јајету, о луку, о ораху, о игли, о чунку за ткање, о ситу, о сврдлу, о пушци, о звону, о лађи, о диму, о путу, о снегу, о сунцу и др. Најчешће су оне које су у вези са животом и околином у којој се креће наш народ.
3. РАЗНОМ ВАТРИ Гори, ватро, горцем, Ето бабе с коцем! Гори, ватро, пламеном, Ето бабе с каменом! ДИМУ (да не иде на децу): Тамо, диме, сака — диме, Тамо су ти врата И шарена јајца, И стругача погача — И буклија вина!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Овога, дакле, старца Диму, сваки дан | слушајући, мало помало превикле су ми уши к грчком читању. Моје од детињства природно љубопитство к свему
Ова церемонија такву је силу на мени имала, да сам проклео старца Диму, грчког даскала, и сан с димлијама; нит’ знам шта се је од даскала после тога случило, јер нит’ сам га већ видио ни за
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
и од стида се два дана није појављивао на послу. О томе се дуго с гласном мржњом причало, а ја се све слабије видим у диму казаница, оџаклија и дугих чекања по воденицама.
И те речи тихо су гореле у белом диму. Ћутао је, па се окренуо: да ли су чули И ови што седе по миндерлуцима око широког огњишта, где мрморе исте приче
Спусти се на миндерлук поред прозора, поче да срче каву, пуши и, наборана чела, вири кроз прозор. у белом диму снега и ветра Мијат једна умирује угојене вранце што, њиштећи, туку копитама у санке, а јутро се наставља мислима
Ни једну реч: „Долазим” , мисли Аћим гледајући кроз ледени вез на стаклу у пут поред јасенова, сада још више у белом диму вејавице. Откако се вратио из Париза, трећа је година, није долазио кући.
— Сада ни курјаци не излазе из јазбине. — Нека прошета коње до Мораве. Коњи и санке изјурише на пут и нестадоше у Диму вејавице. Аћим склони главу са прозора. Да лије Вукашина више волео што је последње дете? Или што личи на њега?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Мачва је упознала смрт која хара: и глад, и кугу, и насиље, и умирање на коцу, у диму, под копитима; многа обличја страха и смрти.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
уз њу се прикучила аждаха, Седмоглави змај, На првој глави глава мртвачка, Из вилица јој модри плам Полагано по црном диму лиже К'о да нешто пише; у млазових прочитам сричући: Руварац!... Шта, Руварац? је ли, звери?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он се љубазно смеши. „Ви ме, драги господине, не задржавате ни најмање у моме послу. Као што сте могли приметити по диму који се чак довде распростире, моја хемиска апаратура је већ у погону, већ заложена, реторта са својим садржајем и
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Десетак прилика, с Циганима који су поднимљени на виолине пажљиво пратили праву циганску препирку, распознавало се у диму од дувана. А кад ме приметише људи се згледаше и свађа се осетно утиша.
Један рундов, сав мокар, провлачи се између сељачких ногу, и све се гуши у жагору, у густом диму, у оном влажном смраду. Мувају Илију Илића, мувају мене, сви се редом мувају.
Седе, дакле, они тако међу оним фасцикулама и у оној паучини и диму, па се и не виде од гомила оне хартијетине коју служитељи непрестано уносе и износе, и прича Икета Васић о томе како
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
једнако као ни она стабљика филодендрона која у углу већ годинама безгласно живи, у устајалом зраку и духанском диму, пружајући беспомоћно на све стране своје зелене дланове попут неке сторуке Ниобе.
Краков, Станислав - КРИЛА
Одскочи, окрете се. Са гумастог дрвета падале су одсечене гранчице и лишће, а доле у плавом диму лежао је неко. Стао је као укочен, и гледао уплашених Очију у дим и тело. — О—о—о... — јечао је онај доле.
А горе у ваздуху они неуморни путници од гвожђа и смрти фијучу и звижде. Сав је врх планине у огњу и диму. Грмљава и тресак све бржи, нервознији, луђи. Осећа се да ће сада десити се нешто. И туђе гранате сада фијучу и хује.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Прамење лако гари кровине, Што га ветрови мора пламеног По густом диму заошијају, И прашине се горе подижу, Постанка свога плодну утробу У твоме недру траже пакосном... Јест, ту је пакô.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
повијао густ дим, као голема усталасана река, а сав предео преко наше границе, колико се оком може догледати, беше у диму и пламену. Дим се у грдним стубовима извијао под ведро небо, ту се разилазио и као магла притискао цео предео.
Дим! Виктор Иго вели о диму на једном месту отприлике овако: »Нема ништа пријатније и ништа страшније од дима. Има мирнога дима, и дима који те
« и ова се команда вршила ванредном тачношћу и брзином. За један тренут и наш мали шанчић огрезе у диму и пламену и претвори се у расклокотано вулканско ждрело које је са чудном жестином и разузданошћу сиктало ватру — и
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Он се даје и стоци »да би издржала сваку болест« (СЕЗ, 17, 582). На диму од запаљеног б. корена накађује се коњ који пати од сипње (СЕЗ, 19, 333). БРШЉАН Ефеу (хедера хеліx).
се обесио Јуда (Св. Томић). СПАНАЋ Спінат ‹ѕпінаціа олерацеа›. Спанаћ. Против несанице ваља се накадити на диму од с. семена (Караџић, 4, 1903, 125). СПОМЕНАК Вергіѕѕмеінніцхт (мyоѕотіѕ палуѕтріѕ).
Кад вештица »дигне млеко« крави, треба укуцати чавао у т. и осушити је на диму с огњишта: вештица ће »замакнути води« и мораће вратити млеко (Караџић, 3, 1901, 195).
Ћипико, Иво - Пауци
—Раде Илијин! — рече један од људи најближи ватри. Главом ја, одговори Раде, — упознавши у диму по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: — Што бје од Илије?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Клонуо сам иза шоферових леђа. Била је несносна топлота. Сва је станица била у диму и прашини... Спустили су ме на земљу. После су ме ставили на нека носила.