Матавуљ, Симо - УСКОК
Примише ме. Сједох крај огња с још десетином домашњих. Ками бјеше огањ! Двије-три руковијети врежине димљаху, да очи истеку. Те се гурасмо позадуго, докле домаћица не испржи њешто рибе, па викну: „Хајте, љуђи, да вечерате!