Употреба речи димљива у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Вијори за њим димљива грива, бела, црна и сива, брже од ветра по свету јури коњиц-локомотива. Журиш се, тата? Шта ли нам носи гвоздени

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Легао је онако обучен у кревет. Пред њим је чкиљила димљива лампа и бацала неку плашљиву светлост на суморне и суре зидове његове собе.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Овце се угибају под кишом што данима и ноћима не престаје да залива замор; димљива огњишта, псовке што су дозивке и неиспаване очи које само суботу виде.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Престрашно је ово позориште све ужасе много надвисило: кад падаху кривећи се полци у димљива жвала тартарова, жедно тартар дрхтећи јечаше, грдну жертву радосно ждераше.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности