Употреба речи димњак у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

сочнија, од масла бујнија, шљива: бичем надвоје пресечена, јерибасма: месечина у устима, ноздрва змаја, диња, димњак и бунар, зумбул у пролеће, земљани лонац кад стегне цича зима моја је чавка отворена свима!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Фабрика мог очуха била је мало по страни и њен је димњак надмашивао све куће, па чак и торњеве цркава. Наша гимназија, саграђена у некој мешавини готике и барока, са читавим

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

казује девојци с које стране да очекује суђеника: „После вечере удавача узима орахе и баца их кроз камин (оџак, димњак). Ујутру исто потражи орахе, па на којој их страни нађе највише, с те ће стране доћи просиоци“, верује се на Тимоку.

Потом ту главицу обеси у димњак, да се, тако намењује, суши срце онога кога она воли.“²³ Слично, нимало нежније, поступа се и на Тимоку.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

За човека који руком показује охлађени димњак свога крова и травом зараслу стазу до прага, а нико му неће да посведочи да је проводио тамо дане.

Милићевић, Вук - Беспуће

кишне млазеве, погињаше пусто дрвеће и стресаше заостало, жуто и самотно лишће са голих грана и узбуркиваше кроз димњак ватру у пећи.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ал' тек децу што угледа, Попреко их он погледа, Па с' усправи, замаукну, И гром пуче, муња сукну, Кроз димњак јој огањ суну, С њом вештица доле муну, Те на децу —.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

што је изненађивало, беше лево од стола зидана пећ за кување; од рђавих старих цигаља, олепљена једино око огњишта. Димњак је излазио кроз горње окно на прозору.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

У кућици мотора свакојаки пламенови. Само бог зна како то функционише. Димњак мотора је прави сулундар, као од шпорета.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

“ А сад — ето кућа! — И показујући рукама на кућу, као откривајући је, разграђујући је, бацајући са ње кров, димњак, настављао је. — А ето и твоја глава!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Усуда или суђаја има седам, у бело су обучене, улазе кроз димњак и седе на огњишту. Редом му одсуђују, и што рече она, кад први петлови запоје, на то се све сложе и све то исто вичући

му одсуђују, и што рече она, кад први петлови запоје, на то се све сложе и све то исто вичући невидом одлете кроз димњак. То се детету после и збуде. (Тако су му суђаје досудиле. Тако му је суђено).

уждити — упалити узлудобар — чуваркућа (биљка) узма — одузетост, укоченост (парализа) улиште — пчеланик умар — димњак уписан — насликан урок — моћ очију да се ономе што је лепо науди усуда — в.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

131. Кућа и чељад. 132. Воденица и ваљалица. 133. Винова лоза. 134. Пенџери на соби. 135. Бијели лук. 136. Димњак. 137. Пр..ж. 138. Пећ собна. 139. У свијеће. 140. У бисага. 141, 142. Јагње и реп му. 143. Воденица. 144. Језик.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Многе ноћи сам провео на исељеничком броду прибијен уз топли димњак и помицао се час тамо час овамо да бих избегао налете хладних ветрова.

осећао сам се снажан и јак, али ноћу моје срце је узнемирено треперило када сам усамљен у страшном мраку стајао уз димњак и назирао беле пенушаве врхове таласа који су били велики као планине, а јуришали су на заљуљани брод као подивљали

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

ЕЛЕГИЈА 35 СЛОВО ЖЕЂИ 52 ЈЕСЕН 53 СВЕ У ГАЛОП 55 ОТКРОВЕЊЕ 57 ПУСТОЛОВ У КАВЕЗУ 58 ПУТНИК 65 ФАБРИЧКИ ДИМЊАК У ПЕЈЗАЖУ И КАНИБАЛАЦ ЧЕКАЈУЋИ НОВОРОЂЕНОГ 70 ЈЕДИНИ САН 76 ТАЈНА РОЂЕЊА 79 СВИ СУ ЧАНЦИ ПРАЗНИ 81 НОЋ

И то записах ја крај једне реке И амин! ФАБРИЧКИ ДИМЊАК У ПЕЈЗАЖУ И КАНИБАЛАЦ ЧЕКАЈУЋИ НОВОРОЂЕНОГ Претворио је гле, сав труд у густу песму, небу, И као кроз трубу

ДИМЊАК У ПЕЈЗАЖУ И КАНИБАЛАЦ ЧЕКАЈУЋИ НОВОРОЂЕНОГ Претворио је гле, сав труд у густу песму, небу, И као кроз трубу димњак Однесе моју екстазу у облаке и над санџаке; Али ко пева о хлебу, о рубини и о хлебу!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

очин — очев оџа — в. хоџа оџак — димњак, кућа, огњиште, породица ошли — отишли Павлица — задужбина Стефана Мусића, Лазаревог сестрића, подигнута крајем XИВ

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности