Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Белић вели: „Реченица — то је живот језика, његова динамика, његова не само покретна него и радна снага. Све што се дешава у језику, дешава се и у реченици.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
на дан рођења Њутна, једно предавање о њему и његовом раду, објаснило студентима зашто је Њутн отац науке о динамици. динамика само скуп неумољивих закона физике који студентима обичналиче на сувопарне научне чињенице и немуште формуле.
Потребно је да млади ум што пре схвати да динамика има своју осноу кретању небеских тела коју су Галилеј и Њутн дали човечанству онда када су открили значење божанске
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
текста као величине која се у свом развоју од почетка према крају непрекидно мења и у исти мах чува целовитост (динамика између сталних промена и интеграције) представља сам врх формалистичке теорије.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А та се је динамика морала и на синтаксу одразити. За иронично сенчење описа ванредно је употребљен просторни моменат.
Сем тога, давање предности нарочитоме положају на прозору такође није неважно: њиме се постиже висока динамика тела, са особито појачаним не само тактилним него и - како их психологија издваја као апстрактне осете - кинестетским
непоновљивим, за туђе око недосежним унутарњим опажајима које човек има о померању и дотицају својих телесних делова (динамика „угибања и увијања” која условљава и дотицање плећки), чега иначе на разним местима у роману има прилично много.
а онда је њихово нагло смењивање укључио у свој оштро сегментован, тако рећи скоковит а убрзан синтаксички низ. Динамика Дафинине перцепције саображена је, дакле, са синтаксичком динамиком.
њени доживљаји и виђење њеног ока преносе у опис, и то на исти начин, истим путем којим је у горњем примеру пренесена динамика њене перцепције. Ако лик не говори, познато је, место њега говори аутор.
338 Овде се Вук Исакович не креће, него - дубоко утонуо у премишљање - лежи на обронку испод јеле, али је динамика опажања постигнута тако што му Црњански поглед усредсређује прво на каменице што се једнолико беле „све једним истим