Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Пред свима говори како мрзи Немце. Бије келнере кад хоће да га преваре за десет пара, па им после даје динар бакшиша. Вуче још непрестано немачко-енглески речник куд год иде, и доручкује татарски бифтек.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
« — и један другом одговара, сваки каже пошто је купио, али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа један
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Циго, као и сваки трговац, манише робу, тврди да то није за њ, док је не добије за динар-два, па гура даље с Ураганом.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
гнушања глас њена мужа који се, намрштен, чисто зазирући од његова гадна изгледа, окрену косо и не гледећи га, баци му динар. — На! Па сад! — марш! — Викну он и ошину коње тако силно да кола полетеше одбацив Димитрију далеко од себе.
Он извади кесу с новцима и пружи ми динар: — На, да си купиш... — Па мећући ми новац у недра пусти руку на њене руке и задржа их. — Не узимај, не узимај!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Навали народе!“ — виче. — „Имам крушака џак!“ Око кинеског змаја буљук се деце плете, а он за динар — за два изводи ватромете. На зиду чучи врана, важна, сјајнога врата, поучно клима главом, женама у длан гата.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— баци Душан карту и стави грош на точак. — Ваљда и ти, попе, сада увиђаш да је боље добити грош, него изгубити динар. Шта ћеш... посао је посао! — и Милан оде у своју батерију. Војници на маршу разговарају о кући, о селу.
— Ајде!... Нећеш ваљда ти мене да частиш. Са колико си пара пошао у рат? — Са један динар... — Па, да ли ће моћи да ти истрајише до краја рата?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога. — Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.
Не смеш јој казати од кога је... Реци прође железницом један господин, па ми да де динар и замоли ме да вам ово предам. Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази. Разумеш ли ?...
разговарали смо ми. Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!... Нема ’наке врачаре и траваре у целом округу... свакога ти ђавола зна!...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ ШАЉИВЕ ПЕСМЕ 247. Рано пођох на пазар, Купих пиле за динар; Ој ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих коку за динар; Ој ти коке, кокорајко! А ти пиле питето!
Рано пођох на пазар, Купих пиле за динар; Ој ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих коку за динар; Ој ти коке, кокорајко! А ти пиле питето!
А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих п’јетла за динар; Ој ти п’јетле, рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој, А ти коке кокорајко, А ти пиле питето!
Рано пођох на пазар, Купих патку за динар; Ој ти патко, шиго-миго! А ти п’јетле, рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој; А ти коке кокорајко! А ти пиле питето!
А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих гуску за динар, Ој ти гуско шевељајко! А ти патко шиго-миго! А ти п’јетле, рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој; А ти коке
Рано пођох на пазар, Купих козу за динар; Ој ти козо, бриго моја! А ти гуско шевељајко! А ти патко шиго-миго! А ти п’јетле, рано дођи, Тер ми хој, тер ми
А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих овцу за динар; Ој ти овцо, стриго моја! А ти козо, бриго моја! А ти гуско шевељајко! А ти патко шиго-миго!
А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих вепра за динар; Ој ти вепре, рано моја! А ти овцо, стриго моја! А ти козо, бриго моја! А ти гуско шевељајко!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Најбоље да вам отворено кажем... Видели сте да нам је представа забрањена. Последњи динар смо дали на закуп кафане. СИМКА: Па нећете имати пара да ми платите кирију? ВАСИЛИЈЕ: То сам и хтео да кажем.
(Уђе у кућу) ЈЕЛИСАВЕТА: А ја сам мислила да би нам очи ископала за динар! ВАСИЛИЈЕ: Ето, решили смо бар један проблем! Али наша је ситуација толико лоша, да је ни то не мења много набоље!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Све је у томе да препознају путника откуда је. Да ли значи франак, лиру, драхму, или динар. И онда настаје рачунање, са гротескним смехом, све у стотине. Ипак су одрпани. Једнако прелазимо преко мостова.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Чл. 11. Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. Чл. 12. Женске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки метак... — Море, мани се лудорије и динара, но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Па шта коштаје то саг? — Шест и по динара. — Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! — То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара.
— Па шта коштаје то саг? — Шест и по динара. — Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! — То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — Молим?!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ја тлачитеља свога тлачим! Педесет динара! Изволте! Молим! Дође време да се слабији игра с јачим. Сваки је динар заувар. Волим Да тргујем са свим и са свачим! „Сладострасниче Рубенса и Коређа, Трубо у офуцаној, старој футроли!
Старкеља ова зла и бахата, Оличење најгорег патријархата, Ситни кајишар, шкрти Цинцар Који би мајку продо за динар, Нудио је бабе за малу своту, На заједничку нашу срамоту!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ја ћу први поћи пред кумама, ја за главе братско мито дати. Тек смиримо, динар прекинимо и крвнице пушке објесимо! КНЕЗ РОГАН Ефендија, ти не угонета око шта се ово окупило, но си с краја почео
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава, Ем је дава, ем је дава, ем је не удава! Баци им динар и викну доле ка кујни: — Жене, ракију за чалгиџије!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Новци ситно звече, ал’ се далеко чују. — Пара камен дуби. — Гдје новци ту и масни лонци. — Иде пара на пару. — Динар је милиону басамак. — Где злато говори, уста ћуте. — Новац планине пробија. — Пара врти где бургија неће.
8. Куповање од најмањега до највећега Рано пођох на пазар, Купих пиле за динар; Ој ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих коку за динар; Ој ти коке, кокорајко! А ти пиле питето!
Рано пођох на пазар, Купих коку за динар; Ој ти коке, кокорајко! А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих п’јетла за динар; Ој ти п’јетле рано дођи,
А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих п’јетла за динар; Ој ти п’јетле рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој; А ти коке кокорајко, А ти пиле питето!
Рано пођох на пазар, Купих патку за динар: Ој ти патко, шиго-миго! А ти п’јетле, рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој; А ти коке кокорајко! А ти пиле питето!
А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих гуску за динар: Ој ти гуско шевељајко! А ти патко шиго-миго! А ти п’јетле рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој; А ти коке кокорајко!
А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих козу за динар: Ој ти козо, бриго моја! А ти гуско шевељајко! А ти патко шиго-миго!
А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих овцу за динар: Ој ти овцо, стриго моја! А ти козо, бриго моја! А ти гуско шевељајко! А ти патко шиго-миго!
А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих вепра за динар; Ој ти вепре, рано моја! А ти овцо, стриго моја! А ти козо, бриго моја! А ти гуско шевељајко!
А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих коња за динар; Ој ти коњу, трко моја! А ти вепре, рано моја! А ти овцо, стриго моја! А ти козо, бриго моја!
А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих краву за динар; Ој ти краво, музо моја! А ти коњу, трко моја! А ти вепре, рано моја! А ти овцо, стриго моја!
А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих вола за динар; Ој ти воле, кућо моја! А ти краво, музо моја! А ти коњу, трко моја! А ти вепре, рано моја!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Живана се два дана порађала. Без бабице Розе, коју је Ђорђе за туђе чак из Крагујевца довео да јој сваког дана по динар плаћа, запрети сада главом Аћим.
је последњих месеци сваке недеље по целу службу одстајао у манастиру, не у цркви попа Величка, и то је светогрђе, и по динар стављао на издужене Христове слабине, ноћас је почело извршење оне велике казне над њим.
„Доведите ми попа да се исповедим. То ми по закону следује!“ викнуо је Дамњан опанчар, онај што му је за динар љубио опанке кад је лумповао, и претио капетану што не поштује православне обичаје.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
био (и то у манастиру Драчу), па се — познато је многим очевицима, каже се у тој тенденциозној изјави — као такав за динар и по, и то у оној црној калуђерској мантији, пео и пузао уз разне телеграфске и телефонске бандере, и то онде поред
војничким чином и звањем од каплара па све до ђенерала, а још мање да се кадгод, и за више, и већу суму, а камоли за динар и по (што и пре рата није представљало Бог зна какав новац) као калуђер, што такође никад у животу није био, пузао уз
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
баш бендати —обзирати се берићет версум — хвала ти бетерније — лошије, горе бешлук — турски новац од 5 гроша (1 динар) бигаир хак — на правди бога биља — чворновато дрво бирт — механџија бискати — требити од вашију бо̓ (не био) —
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
РАКА (долази споља): Шта је? О, зете, што си се тако обукао? ЧЕДА: Казаћу ти, али да никоме не кажеш. Ево, даћу ти динар да никоме не кажеш. Идем код Анке у собу. (Даје му динар.) Ником, разумеш ли?
ЧЕДА: Казаћу ти, али да никоме не кажеш. Ево, даћу ти динар да никоме не кажеш. Идем код Анке у собу. (Даје му динар.) Ником, разумеш ли?
) XX РАКА, ЖИВКА РАКА (на левим вратима): Мама, мама!... ЖИВКА (долази): Шта је?... РАКА: Зет Чеда ми је дао динар да будем чврст карактер и да ти не кажем где је он сад.
ДАРА: То није истина! ЖИВКА: Кажи, Рако, где је наш зет Чеда? РАКА: Нек ми да динар, па да јој кажем. ЖИВКА: Напоље, ало несита! Зар ти је мало? РАКА: Ништа ја више бесплатно! (Оде.) ДАРА: Хајдемо!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Од дана на дан па се набрало. Дође муштерија, тражи оку вина... ЖИКА: А ти њему оку рђавог вина, а он теби рђав динар. СПАСА: Јес', господин-Жико, тако је како ти кажеш. ЖИКА: Ништа, ништа, за овај пут ће да те прође.
Ћипико, Иво - Пауци
— Није ти много потреба? — упита Иво, помјештајући се. —Која фајда да је град за динар, кад динара ни, — рече пријегорно Јуре.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Они из чамаца нудили су своју робу, лимуне, поморанџе, десет, двадесет за динар, пуне котарице за багателу. Грци су се свађали међу собом, потискивали једни друге и добацивали нам ужета, да
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Доиста, бакали и винокрчмари, А не духовници! На врану коњу садиоци С двомерилом ценећи Закон за динар и по два — Што рад следи за њима смртна коса!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други додаше мање — по стопарац. Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.