Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
КВАНТАШКА ПИЈАЦА Што је јуче коштало 20 динара, данас кошта 20 хиљада! А сутра ће 20 милиона! Неће проћи ни 20 минута, а тих ће се 20 милиона попети на 20
А више се могло пазарити јуче за оних 20 динара, него данас за 20 милијарди! Чиме си јуче купово венац лука, данас не да не можеш једну главицу, него не можеш ни
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Хиљаду пута лакше је њему погинути него регулисати једну обичну, малу меницу од неколико стотина динара. Јер заметно је то и сувише регулисати менице и памтити њихове рокове; заметно је то куповати, бланкете, попуњавати
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
племена од Старе Црне Горе; Иван-планина, која раздваја Босну од ниске Херцеговине; преседлина Пролог и планина Динара, које деле западну Босну од далматинске Загоре; напослетку Велебит и Крањски Снежњак.
Везови једино и вреде највише на овој кошуљи, јер платно и сав употребљени материјал не стаје више од тридесет динара.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Ех, то вам знам и ја — рече чича. — Ока проса вриједи осам динара, али један мачак Тошо ваља три царевине. — Један крадљиви мачак три царевине?! —заграјаше врапци.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
РИНА: Ја овде држим мој мали накит и ситнице, обичне тоалетне ситнице. Имам увек ту и по две-три стотине динара мојега ручног новца, и све је ту, чак и новац је ту.
Знам, немате излишних пара. (Вади из буђелара.) Ево вам 500 динара. АЉОША (буни се): Али, господин инжењер... ПАВЛЕ: Сматрајте то као хонорар за прековремени рад; морате то примити!
АНТА: Ја сам га видео. РИНА: Познајете ли ви њега? АНТА: Како да га не познајем; остао сам му дужан 10.000 динара, бог да га прости! РИНА (у највећем узбуђењу): То је... то је немогуће... то ваш болесни мозак... то је...
Кроз два-три дана имам нека примања, али дотле би ли ми могла позајмити око 200 динара. РИНА (вади из кесице и даје му): Ти си тако често у новчаним неприликама.
СПАСОЈЕ: Не знам шта имаш ти ког ђавола да дршћеш? АНТА: Како шта, а оних 10.000 динара? СПАСОЈЕ: Па ти си се на суду заклео да си му вратио ту суму.
СПАСОЈЕ: Уосталом, ја бих чак и требало да будем тај који те тужи, јер ти си у ствари мени зајео тих 10.000 динара. АНТА: Гле сад! СПАСОЈЕ: Мени, да!
СПАСОЈЕ: Ја нисам никоме зајео 10.000 динара. АНТА: Па ниси, дабоме! То је ситница за тебе, нећеш да се прљаш за такве тричарије.
Господин Новаковић је, на разне таксе и претходне трошкове, на израду планова, и друге ствари, унео око пола милиона динара готовог новца.
000 динара. СПАСОЈЕ (згране се): Како? 1.000 динара за неписање? ЂАКОВИЋ: И ту још није урачунат хонорар за ћутање. СПАСОЈЕ:
000 динара. СПАСОЈЕ (згране се): Како? 1.000 динара за неписање? ЂАКОВИЋ: И ту још није урачунат хонорар за ћутање. СПАСОЈЕ: Какво ћутање?
!... ЂАКОВИЋ: Дакле, видите ли шта вреди моје ћутање, а ја вам не тражим више од хиљаду динара за све то. СПАСОЈЕ: Добро, добро, даћу! ЂАКОВИЋ: Лепо, споразумели смо се.
СПАСОЈЕ: Па да! ЂАКОВИЋ: Е, и у том погледу даћу вам један савет! СПАСОЈЕ: Опет 1.000 динара? ЂАКОВИЋ: И две и три и четири... али ја нећу да вас уцењујем, задовољићу се само са 1.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
” а Рашида се закикота. - Погодио сам - рекох. - Куче! Кладим се у сто динара, да је куче или зец? - Дај сто динара! - Рашида ми гурну руку у џеп на кошуљи. - Ниси погодио. Корњача!
” а Рашида се закикота. - Погодио сам - рекох. - Куче! Кладим се у сто динара, да је куче или зец? - Дај сто динара! - Рашида ми гурну руку у џеп на кошуљи. - Ниси погодио. Корњача! - Боже свети, Рашида! - готово се сруших на њу.
Он не жели да на пут кренемо пешке и без динара у џепу због тога што је неко кукавица. Рашида нас је посматрала широм отворивши очи, а онда рекла да не схвата о чему
У току времена његови захтеви су се повећавали. Јуче је тражио педесет динара. Данас ће стотку. Реших да му прилепим шамарчину ако затражи, Рашида није имала ништа против, али то је била погрешна
- рече Рашида, а затим понови оно „хеј, Сулејмане!”, али се зелембаћ правио да не чује. - Ако ти дамо педесет динара, хоћеш ли престати да нас пратиш? - рекох извадивши педесетицу из цепа, а дечак приђе неколико корачаја ближе.
У кутији за новац било је равно 174 динара. То је довољно да Рашида и ја дођемо до Београда. Одатле смо планирали да ауто-стопом кренемо на море.
Онда спазих Сулејмана како корача између колосека носећи очеву црвену заставицу. - Даћу ти сто динара, Сулејмане - рекох. Дечак се за тренутак заустави, а затим продужи даље као да ме није ни чуо.
Дечак се за тренутак заустави, а затим продужи даље као да ме није ни чуо. Даћу ти две стотине динара, Суљо, ако кажеш где ти је сестра! - смешио сам му се, иако смо обојица знали да бих му најрадије заврнуо шију.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Корњаче коштају пет динара. Чак и оне веома старе, које су виделе толико тога, коштају такође пет динара. Аутомобили су много скупљи.
Корњаче коштају пет динара. Чак и оне веома старе, које су виделе толико тога, коштају такође пет динара. Аутомобили су много скупљи. Све док се не слупају. Онда не вреде ништа.
Млади човек извади из џепа згужване новчанице и стави поред цедуљице тачно шест хиљада и двеста педесет динара. —Јагњетина ти је била одлична! — рече. —Гле, твој последњи чланак!
Матавуљ, Симо - УСКОК
свако зло тријеби, да се у свакоме племену суди, да се убијце убијају, да свака кућа даје порезе на годину по шездесет динара, а то је тридесет ћесарских крајцара, од чега би се набављала џебана, плаћао владика и судије!
писмено потражише од Радоњића повраћање половине печата; изабраше племенске судије; ударише дацију (порез) по шездесет динара (парâ) годишње на кућу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1892. Народна скупштина, у знак народнога признања, одредила му је годишњу помоћ од 4.000 динара. Умро је у Ваљеву 21. јануара 1895. године. КЊИЖЕВНИ РАД.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Па четири, рођаче! — одговара сељак. — Је л’ гроша? — пита Јова. — Ама каки’ гроша, рођаче! Динара! Четири динара. — Ма зар за то прасенце!? — Ама какво прасенце, кад је назиме! Трајаће ти до Малога Божића.
— Па четири, рођаче! — одговара сељак. — Је л’ гроша? — пита Јова. — Ама каки’ гроша, рођаче! Динара! Четири динара. — Ма зар за то прасенце!? — Ама какво прасенце, кад је назиме! Трајаће ти до Малога Божића. — Слушај, рођаче!
Погледа прасе и немаде куд него признаде да је заиста тако. Погађаше се још мало, и погодише се најзад за три динара, и рођаци се намирише и разиђоше. — У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш!
А после мале почивке запитаће: — Ааа, овај... колика је сума? — Па четири стотине динара, драги прико. Треба ми, па не могу да чекам.
се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривредног календара.
Каја је, знаш, деловоткиња, то јест деловођа, у овдашњој Женској подружини и има тридесет динара месечно, зато и њен потпис вреди, известио ме Спаса књиговођа.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
СТАНОЈА Цела га је чаршија и доња махала знала. Кад дође пазарни дан, узајми ма од кога два- три динара, па тргује ситнуријом препродајући је. Узајмљено врати, а „ћар“ попије.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Ти... — повичемо у два гласа маман и ја, Седамсто педесет и два стара динара — рече он ледено. — Е, па овога часа тражим да ми изгласате поверење и дате ову лову ради једне операције.
000 нових динара. А ономе несрећном саобраћајцу што ради на раскрсници код Лондона градоначелник Београда сваке Нове године уваљује
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ту потроших, дајем ти на знање, два динара, читаво имање. Како ли сам пожелио, мајко, да те видим бар мало, зеричак, да завирим у шталу и башту и да Жући
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
не пребацујем ти ја, него велим: да имаш деце, могли би ти и што више дати, овако, ја мислим, доста ти је пет хиљада динара у новцу и све кујнско посуђе. САРКА: Ију, ију, ију, срам те било, Агатоне! Како ти то мени као да ја просим од вас!
АГАТОН: Овоме Проки и његовој Гини да се да она покојникова њива у Малом Мокром Лугу и десет хиљада динара у готовом. ПРОКА (скочи): Охо! То ти задржи себи, а ја хоћу мој део. АГАТОН: Па то ти је део!
ПРОКА: Па јест, шта остане. Нама њиве у Мокром Лугу и кујнско посуђе и по две-три хиљаде динара, а теби шта остане. Хоћемо прво да чујемо шта ти мислиш да теби припада? СВИ: Да чујемо! Да чујемо!
Јер, молим те, зар то није лудо да он мени остави 5.000 динара. Замисли 5.000 динара! ВИДА: Као да смо ми просјаци. ТАНАСИЈЕ: Пет хиљада динара. Чудна ми чуда 5.000 динара.
Јер, молим те, зар то није лудо да он мени остави 5.000 динара. Замисли 5.000 динара! ВИДА: Као да смо ми просјаци. ТАНАСИЈЕ: Пет хиљада динара. Чудна ми чуда 5.000 динара.
000 динара. Замисли 5.000 динара! ВИДА: Као да смо ми просјаци. ТАНАСИЈЕ: Пет хиљада динара. Чудна ми чуда 5.000 динара. Зна ли он кад сам ја предавао кључеве Трговачком суду да су моји дугови износили 460.000?
000 динара. Замисли 5.000 динара! ВИДА: Као да смо ми просјаци. ТАНАСИЈЕ: Пет хиљада динара. Чудна ми чуда 5.000 динара. Зна ли он кад сам ја предавао кључеве Трговачком суду да су моји дугови износили 460.000?
000? То су, видиш суме с којима ја радим, а не 5.000 динара. ТРИФУН: Као да је Агатон диктирао тестамент. СИМКА: Не греши душу, пријатељ-Трифуне.
СИМКА: Не греши душу, пријатељ-Трифуне. Да је он диктирао, издиктирао би себи нешто више, а не само 5.000 динара. ТАНАСИЈЕ: Доста је Агатону и толико. СИМКА: Е, а по чему њему доста, а теби није?
ТАНАСИЈЕ: Мислио сам да се извучем из стечаја и кредиторима сам обећавао да се стрпе док умре Мата, а он пет хиљада динара. ПРОКА: Опет, то је некако округла сума. ТАНАСИЈЕ: Ама, каква округла сума; пет хиљада, округла сума! ПРОКА: Рецимо.
000, три хиљаде! Па то је ужасно! ГИНА: То таман колико свећу да му упалимо. МИЋА: А шта ја тек да кажем? Две хиљаде динара. Па то није довољно ни за напојницу судским послужитељима. Ја то сматрам просто као увреду. СИМКА: И коме остави?
да та девојчица, која је ипак врло лепа, уједанпут сад постаје богата наследница, а ја да примим легат од две хиљаде динара. ВИДА: Рекох ли ја вама; ова девојка личи на покојника, а ви сви на мене: „Уа!” као да сам богзна шта казала.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Чујем како Танасије објашњава да је у турски рат пошао са једним динаром у џепу, а вратио се из рата са сто динара. Неки, сигурно они којима је ово први рат, запиткују: како је то могуће. — Вешта вештина и брза брзина!
— Колико сте свега платили? — пита командир. — Четири динара — одговара тужно Танасије. — Ево вам десет! — рече, смејући се, командир.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест. — Молим вас, прекиде га учитељица, могла сам ја може бити
Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест. — Молим вас, прекиде га учитељица, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не
Пређашњи је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту. Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди
те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно. Настаде прави лом.
Али свему има краја, па и овој погодби. Наредише да учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.
Али свему има краја, па и овој погодби. Наредише да учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.
»Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца. Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога !« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Једном речју, остали смо без динара! Овде вам заиста не бисмо сметали... ГИНА: То се ви договорите са Симком, она вам је издала собе, а не ја!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И кад се појавило тешко и пуно дно мреже, све је у блату. Једна огромна кеса, пуна риба, у вредности од више хиљада динара. Али тада се догодило нешто страшно. Чуо сам грмљавину чекрка, изненада, узвике људи и пљусак таласа.
Довикивање. Затим ругање и потсмех. Изгубљено је неколико хиљада динара. На нашем броду је ћутање. Људи лепљиви од блата, мокри, прозебли, седе под једним фењером.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
отаџбини, јер је руковао многим државним новцем пуну годину дана, а у каси је, при прегледу, нађено само две хиљаде динара мање него што треба да буде.
Један богати наследник одликован је што није упропастио очевину и што је приложио на добротворне цељи пет динара. Ко би све и попамтио!
неколико година држао први хотел у некој паланци и како је страдао због политике, јер је оштећен са неколико стотина динара; али је одмах после месец дана, кад дођоше на владу његови луди, добио добре лиферације на којима је зарадио велики
је било друго министарство, био је буџет мањи, али ја сам успео великим трудом и заузимањем да у буџет уђе пет милиона динара. — То је за вашу земљу довољно? — Довољно...
— рекох одушевљено. — И тако сам таман лепо распоредио пет милиона динара: два милиона на чиновнике, један милион хонорара писцима за уџбенике из привреде, један милион на заснивање библиотека
Јуче сам у интересу штедње отпустио једног служитеља. То је већ уштеда од осам стотина динара годишње. — То сте добро учинили! — приметих.
” Молим вас, господине, реците сами, откуда ја смем улудо бацати државних осам стотина динара? — заврши министар и с раширеним рукама очекиваше од мене позитиван одговор. — Сасвим тако!
Господи референтима се одређује по 250 динара одсеком, као хонорар за реферате, који се има исплатити из Фонда за пензије удовица чиновника просветне струке, или из
1. Нико не ради ништа. Чл.2. Сваки пунолетан Србин има почетну плату од 5000 динара. Чл. З. После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. Чл. 4.
Чл. 4. Пензија има периодске повишице од 1000 динара годишње. Чл. 5. Мора се донети одлука Народне скупштине (а ту ће се по изузетку, из патриотских побуда, са Скупштином
За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест хиљада динара. За чланове главног одбора опозиционе странке: тај и тај, тај и тај, тај и тај, па хајд.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки метак... — Море, мани се лудорије и динара, но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово. Нађи и једну жену.
Жито је моје, јер сам га ја посејао, а твоме оцу унапред кирију платио... — Какву кирију!... Зар десет динара за такву њиву која баца двадесет крстина... — Спасо, иди с Богом, не чини ми зла. — Не дам ти море своју пшеницу...
Радоје стао на раскршће па раздаје сиротињи некаквих 3.000 динара... Обрнем десно, те поред Српске Заставе. Тамо седи Рибарац и журно пише чланак: »о погрешкама, заблудама и гресима
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Дедер, газда-Јевреме, потпиши ово! ЈЕВРЕМ (згране се): Које, море? СЕКУЛИЋ: Па ову меницу. брате, од пет стотина динара. Није да кажеш хиљада, него пет стотина. Ево, и словима пише пет стотина. ЈЕВРЕМ: Е, то ја нећу да потпишем!
СЕКУЛИЋ: О чему да проговоримо? ЈЕВРЕМ: Па добро, како то може да буде: једна пенџета и једни 'ерцлови пет стотина динара? Да кажеш да је мање... СЕКУЛИЋ: Па што тако не говориш па да се као људи споразумемо?
нека буде мање. Мени је главно да се споразумемо, а сума је споредна ствар... Ево, на пример, ова од четири стотине динара. ЈЕВРЕМ (чеше се за уветом): Много, брате!
ЈЕВРЕМ (забринуто). Није лако! СРЕТА: Зато је, видиш, држава и одредила по дванаест динара дијурне од седнице, за тај страх што га поједеш. 'Ајде, 'ајде, седи па испочетка да се ослободиш мало.
Ја сам их частио, рачун износи 87 динара. Одушевљење велико. Дочекај их лепо и одржи им један говор. Твој Секулић”. (Престрави се.) Ето ти сад!
(Збуни се и устумара.) Иди, Младене, чекај, немој да идеш.. (Чита писмо.) „Рачун износи 87 динара. Одушевљење велико”. (Младену.) Зови ми овамо... Та што си се збунио?
МЛАДЕН: Цена, кафеџија. СПИРА (узео је писмо из руку Јевремових и гледа): Па ово није гласова. Ово је 113 динара рачун. ЈЕВРЕМ (узима рачун натраг): Какав рачун? МЛАДЕН: Па за пиће и музику. ЈЕВРЕМ: Ама, какво пиће?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — отишао и на Карабурму!
Погледате шта вам може то писати! Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи
— Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем. Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна
Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. — А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? Не иде ни ово.
Које у честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три речи. Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара. Срети се окрете судница. Толика сума!
Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара. Срети се окрете судница. Толика сума! Ко сме поменути ћир-Ђорђу! Али се Срета не даде збунити.
Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара. С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.
Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!
И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. — Па шта коштаје то саг? — Шест и по динара. — Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини!
— Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! — То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — Молим?! — вели ћир-Ђорђе нестрпљиво. Срета му понови суму. — Е па зашто саг па то?
Срета му понови суму. — Е па зашто саг па то? — Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. — Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша.
— вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара. А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. — Какав ћар, какав ћар? Давно нема ћар ни од паметну ствар!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
он, чистунац, чистији од јарког сунца; Овамо, хиљаде професора, писаца и новинара Који на лепоту израза не дају пет динара, Брбљивих незналица, чије је гесло: „Све ми је Равно до Косова и до Академије!
Кошта само једну банку: то може, ал код свињара. Граматичар ће рећи да стаје десет динара. Читав свет стрепи да се не прекине тај конац... Треба сав свет, а читав је неокрњени лонац.
” Пођох у град, у најмању улицу, Са уштеђевином од десет динара, Решен да негде купим фуруницу. Тако натрапах на старог лимара. — Молим, имате ли какву фуруницу? — Како да не!
Бар да су у питању паре велике: Педесет динара! Ал пре нег са пучине Крену долари из Америке Тражи се и од домаћих да учине Што могу: да покажу спремност на
” УВРЕДЕ МАГДЕ КАЛАБЕ „Овако са створењима треба охолим! Ја тлачитеља свога тлачим! Педесет динара! Изволте! Молим! Дође време да се слабији игра с јачим. Сваки је динар заувар. Волим Да тргујем са свим и са свачим!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Празна кеса тежа од товара. — Човек без новаца, пањ без жила. — Са новцем свуд код куће. — Није госпара без динара. — Што тања кеса све дебљи образ. О СТАРЕШИНСТВУ — Каква старјешина, таква сва опћина. — Жиле се коријена држе.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Нима, борме — рече Срдар смијући се. — Нима! А колико ше динара троши жа шпијуна, која каже: „Ето, Радека ту, на!“ А та ишта шпијуна Радека каже: „Ето пандура ту, бижи!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Мукло је јекнуо, скочио с кревета, брзо се обукао, бацио неколико динара на разголићену жену — ничим није показала да се љути — и баби је бацио дукат, а јутро је сачекао седећи у риљевини на
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
по парадама као ти, савијао бих сад негде грбачу под неким тешким товарима и балама, а ти не би носила шешир од триста динара, нити би беснела као што сад бесниш.
— Сећамо се — одговара народ. — Е, ја сам лично рачунао, и мање нас није било од три хиљаде динара, а више је могло бити. — Хоћеш рећи душа — поправља га народ. — Јесте, душа, — поправља се и он — наших пријатеља.
А наши противници писали су по новинама да нас је било свега око пет стотина динара, хоћу рећи душа. — Срамота је да су тако писали, — љути се народ — срамота је!
— Је л’ доста десет динара? — прекиде ме. — Петнаест... право је — промуцах дрхтећи. Мој клијенат без речи извади из свог великог новчаника три
Петнаест динара! Каква сума онда, у оно време оскудице кад је сва плата унапред одређена за неопходне месечне издатке! Три петодинарке!
отац био је државни чиновник и после свога вишегодишњег поштеног рада и своје смрти, оставио је твојој мајци и деци 24 динара месечне пенсије.
Онда одлази, па се мало после враћа. — Коштаће — вели — најниже, пет динара. А кад би дала још пет, могао бих и да га видим.
— Коштаће — вели — најниже, пет динара. А кад би дала још пет, могао бих и да га видим. И даје му она десет динара, те он иде да разговара, па се после опет враћа, а она га нестрпљиво пита како је. Боја и је л’ здраво и задовољно.
— Добро, — вели Икета — идем, ама и то ће коштати пет динара. Памти Шабац — а и не памтио — сва она одсуства, и кад год се Икета, калфом гвожђарским, онамо о празницима
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Онај сиромашак сео под запис, оборио главу и гледа шта се чини. — Шест динара и десет пара... први и други пут! — виче општински биров. — Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце!
Ђурица га пресрете и нађе код њега само дваестину динара. — Е, мој пријатељу — рече му присебан, неки весељак, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно
Ђурица је свако вече, частећи своју пријатељицу, трошио по неколико динара, те је могао израчунати, ако непрестано стане овако трошити, да му неће дотрајати новаца.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Па то сам те баш звала, тетка-Савка: да те умолим да нам даш једно двеста динара на зајам. САВКА (тргне се): Ју, синко, откуд мени? ЖИВКА: Па оно што имаш на књижицу. САВКА: Ех, то...
ЖИВКА: Нисмо те ми терали да је узмеш. Ти си увек говорио да је волиш. ЧЕДА: А ви сте говорили да има 12000 динара мираза. ЖИВКА: Па има. ЧЕДА: Ама где су? Волео бих да видим тих 12000 динара.
ЧЕДА: А ви сте говорили да има 12000 динара мираза. ЖИВКА: Па има. ЧЕДА: Ама где су? Волео бих да видим тих 12000 динара. ЖИВКА: Примићеш их од осигуравајућег друштва. ЧЕДА: Примићу, ал' кад умрете и ви и отац.
) ЧЕДА: Дакле, кажем, то сам смислио: да отац мени изради из Класне лутрије један зајам од 12000 динара на привредне циљеве; И то да ми буде као мираз. С тим ћу лепо да отплатим дугове и тада, као приде, да ми да три класе.
ЖИВКА: Ама није, помела сам се. Добићете повишицу плате и натераћу мог мужа да вам из Класне лутрије да хиљаду динара на привредне циљеве. АНКА: Ала би то лепо било! ЖИВКА: А шта мислите, хоће ли он да натрчи?
Кога си, бога ти, све уписао? ВАСА (чита): Тетка Савка. ЖИВКА: Е већ та тетка Савка, позајмила ми двеста динара па ми се овде попела. Вратићу јој тих двеста динара, па ето, то је доста за њу учињено. ВАСА (чита): Прија Соја.
ЖИВКА: Е већ та тетка Савка, позајмила ми двеста динара па ми се овде попела. Вратићу јој тих двеста динара, па ето, то је доста за њу учињено. ВАСА (чита): Прија Соја. ЖИВКА: Њу бриши. Она је рекла за мене да сам алапача.
САВКА (још увек увређено): Нека ме пита Живка па ћу јој казати. ЖИВКА: Е па ти, тетка-Савка, са твојих двеста динара овде ми се попе. Прескочи, Васо, њу кад неће као човек и као фамилија лепо да разговара, него све нешто уз нос.
Идем код Анке у собу. (Даје му динар.) Ником, разумеш ли? Ја знам да би ти мама дала и два динара само да јој то кажеш, али ти буди карактер па немој да јој кажеш. Је л' нећеш? РАКА: Па нећу, дабоме! ЧЕДА: Е, добро?
РАКА: Зет Чеда ми је дао динар да будем чврст карактер и да ти не кажем где је он сад. Ако ми даш два динара, ја ћу бити још чвршћи карактер па ћу ти казати. ЖИВКА: Говори, где је? РАКА: Два динара, па да чујеш?
Ако ми даш два динара, ја ћу бити још чвршћи карактер па ћу ти казати. ЖИВКА: Говори, где је? РАКА: Два динара, па да чујеш? ЖИВКА (даје му): Ево ти, стоко божја, говори! РАКА (пошто је примио): Ено га у соби код Анке.
ЖИВКА: Је ли истина? РАКА: Сада је отишао. ЖИВКА (усхићена):Ју, слатко моје дете! (Љуби га.) Ево ти још два динара. РАКА: Олрајт! ЖИВКА: Иди ми брзо зови Дару. РАКА (оде десно). XXИ ЖИВКА (сама) ЖИВКА (на телефону): Ало...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
малер (фр.), несрећа. Марија Трандафил (1814—1883), добротворка која је своје имање у вредности милион и по динара оставила на помагање сиромашних ученика, на цркве, сирочад и на удају девојака сиротица. маџарат, маџарско вино.
Текелија Сава (1761—1842), велики добротвор српскога народа. Поред великога имања оставио је пола милиона динара за помагање ученика виших школа. тип (грч.), штампарско слово. тлени (цркв.-слов.), трошни. тмора, мутно време.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
га на друму и отети му кесу са 100 гроша, онда отети једноме народу сто села, читаве покрајине или 5 милијарди динара не може бити ништа друго, до опет преступ, само несравњено већи.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ја већ знам моје. Има, знаш, она твоја хартија код мене... ЖИКА: Ух, мајку му, и јест велика ствар. Дужан сам ти сто динара, па окупио сваки дан: она хартија код мене... МИЛАДИН: Никад ти, господине Жико, нисам споменуо досад.
СПАСА: Јес'! ЖИКА: Знам, де! Него, не ваља му само што смо ти у фиоци нашли сто и неколико лажних динара. СПАСА: Па набрало се. Од дана на дан па се набрало. Дође муштерија, тражи оку вина...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Колико недеља пре Ђурђевдана загрми, толико динара биће скупљи од прошле године (Караџић, 3, 1901, 136, Смедерево). Ако у дуги преовлађује жута боја, биће те године
Ћипико, Иво - Пауци
— Није ти много потреба? — упита Иво, помјештајући се. —Која фајда да је град за динар, кад динара ни, — рече пријегорно Јуре. Младић се као смисли, савладан самилошћу па умилно понуди Јури новаца за љекарију.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Десет ефективних динара нађоше се у рукама песника. Толиком успеху своје музе он се није надао. Блажени осмејак обли његово лице, али се он
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Он је седео код једног кројача, који му је за четрдесет динара месечно, сем собе, давао свако јутро по једну кафу и уз то му бесплатно пеглао панталоне.
нисам успео да имам тридесет и два зуба, колико та наука прописује, све док нисам платио зубноме лекару две хиљаде динара.
— Доктор је одиста згодна ствар, — додаје теча. — Исплазиш му језик, наплати ти три динара; завуче ти дршку од кашике у уста, узме ти пет динара; пипне те за руку, узме ти десет динара, и то гледа на сат да не
— Исплазиш му језик, наплати ти три динара; завуче ти дршку од кашике у уста, узме ти пет динара; пипне те за руку, узме ти десет динара, и то гледа на сат да не би дуже држао руку но колико треба за десет динара;
му језик, наплати ти три динара; завуче ти дршку од кашике у уста, узме ти пет динара; пипне те за руку, узме ти десет динара, и то гледа на сат да не би дуже држао руку но колико треба за десет динара; ако ти наслони уво на леђа, узме ти
динара; пипне те за руку, узме ти десет динара, и то гледа на сат да не би дуже држао руку но колико треба за десет динара; ако ти наслони уво на леђа, узме ти петнаест динара; а ако напише две-три речи, које нико под богом не може
то гледа на сат да не би дуже држао руку но колико треба за десет динара; ако ти наслони уво на леђа, узме ти петнаест динара; а ако напише две-три речи, које нико под богом не може прочитати, он ти узме двадесет динара.
леђа, узме ти петнаест динара; а ако напише две-три речи, које нико под богом не може прочитати, он ти узме двадесет динара.
овса додаш у кафу мало ситних црних шљунака, сипаш у петролеум мало воде, — али шта је све то; не зарадиш ни неколико динара дневно. А не вреди му ни галантериста да буде, јер мери на метар а муштерији оволике очи.
није умео у школи да реши ни овај најобичнији рачунски задатак, из ниже математике: „Кад ти дневно зарађујеш пет динара а трошиш двадесет, колика је то разлика на крају месеца?
панталона и излизане памети и скинућеш ми дубоко капу и изјавићеш ми своје поштовање и понудићеш ми да ми, за педесет динара, напишем честитку у стиховима за мој рођендан.
Но рад сам да знам шта ћете ме ви коштати. Ваше посете? — Па, имао сам десет посета по педесет динара и један конзилијум, свега шест стотина динара. — Јефтино, одиста јефтино.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— О томе води рачуна ти, а нећу ја... Најзад отвори, и у каси заблиста пун чанак сребрних динара. Лука се маши за новчаник и извади гомилу банкнота. — Размени и ово!
На једноме месту нађох једну пројицу, ама волицна, и тражи ми две банке. — Двадесет динара! — повикасмо у чуду. — Очију ми... Боље да глођемо кору, него толике паре да дамо.
Побјегосте из земље — грди нас једна Црногорка. — А тешко и нама с вама када нам продајете хлеб за двадесет динара — одговара наредник Обрадовић. — А је л’?... У шакама носим земљу зарад крува. Да сте ми јунаци неки, па и да вам дам!
— Па ми смо платили собу... Е, то је сувише! — плану командант. Али, ипак, извади двадесет динара, даде јој љутито и изиђе из куће. Падала је ситна киша, а по друму отицала прљава вода. Војници су били готово боси.
Није хтео да пљачка. Позвао је лепо Арнаутина и понудио му три стотине динара у папиру, за тридесетину главица купуса. Било се сакупило још неколико Арнаута. Нису хтели ни да чују.
Вратили смо се у бивак и благајник пука даде нам две хиљаде сребрних динара. Нових и сјајних, још неупотребљаваних. Стависмо новац у ћебе, један војник дохвати крајеве и као врећу пребаци преко
И тако осамнаест пута. Укупно хиљаду осам стотина сребрних динара за пластић буђавог сена. Коњи непрестано падају. Ствари се претоварују на јаче коње, или се сандуци остављају покрај
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
крај друма седе, Па усхићено гледам њина лица млада: Ко би рекао да ко хуље Од старице што их примила Украше осам динара!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А ти, бане, данас к мене дође да ти узмеш твоје дуговање, а ја, бане, ни динара немам! Страхинићу, — јада допануо! — ће ти дође да погинеш лудо у Косову у војсци царевој?!
Ја не тражим, брате, ни динара, ни ја тражим твоје дуговање, но ја тражим силна Влах-Алију, који ми је дворе растурио, који ми је љубу заробио; кажи
“ Вели њему царе господине: „Дао бих му на Босни везирство без промјене за девет година, да не тражим паре ни динара“.
бијела механа, и проклета крчмарица Јања, сад ће ми се осветити Јања: доста сам јој вина потрошио, а нијесам дао ни динара“. То је Ђемо једва дочекао. У то доба пали пред механу, а испаде крчмарица Јања.
Боже мили, на свему ти вала кад ја виђех савезана Марка! Појићу те, Брђанине Ђемо, без бијеле паре и динара, баш ак’ хоћеш три бијела дана“. Па под Ђемом коња уватила, одведе га у механу билу, донесе му вина и ракије.
три године дана, и ја вукох дрвље и камење све уз моја кола и волове, и за пуне до три годинице — ја не стекох паре ни динара, ни заслужих на ноге опанке! И то бих јој, брате, опростио!
Ни имамо вина, ни дувана, нит̓ имамо паре, ни динара“. Ал̓ говори Старина Новаче: „Не бој ми се, дели-Радивоје! Ако нема вина ни дувана, и ако је блага нестануло, ми имамо
КОЛЕНО Храни мајка два нејака сина у зле дане, у године гладне, кад је била понајскупља храна: ока брашна тридесет динара. Хранила их и одранила их на преслици и десници руци.
дизген дилбер — леп, мио диљка — дугачка пушка димишћија — сабља направљена у дамаску Динара — планина на граници Далмације и Босне дићи се — (значи и:) поћи на пут: Дигоше се до два побратима дица — деца
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
С голом главом почули се. 1743. Спавачу нејма наднице ни скитачу станка. И два удовичка динара подушје ка и бољарске хиљаде. Ближа је кошуља к човеку неголи долама.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?... Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!
један дан убаво запанти’ дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо, сал једно! А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!