Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
ГЛАВА: ОПШТЕ ОСОБИНЕ 16 ДРУГА ГЛАВА: ШУМАДИЈСКИ ВАРИЈЕТЕТ 30 ТРЕЋА ГЛАВА: ЕРСКИ ВАРИЈЕТЕТ 38 ЧЕТВРТА ГЛАВА: ДИНАРСКА ПЛЕМЕНА 43 ПЕТА ГЛАВА: ЛИЧКА ГРУПА 53 ШЕСТА ГЛАВА: БОСАНСКИ ВАРИЈЕТЕТ 58 СЕДМА ГЛАВА: МУХАМЕДАНСКА ГРУПА 61 ОСМА
— Национална свест и национална задаћа. — Војничке врлине. — Енергични и импулсивни. — Динарска туга, историјска туга. — Мистична логика. — Интелектуалне способности. — Варијетети динарског типа.
У исти ред појава долази и динарска узајамна помоћ која постоји између инокосних кућа и задруга. Она се показује у свим приликама у животу, нарочито у
Осећајност и симпатије — Изгледа да се дух који живи у задрузи и уопште динарска међусобна помоћ могу објаснити емотивним карактером и врло живом склоношћу за симпатијом код овога народа.
губи се са већим искуством и са одмаклим културним развитком, као што се већ показује у Србији у последње време. Динарска туга историјска туга. — Ових особина нема код свега динарског становништва, али се на њих често наилази.
). Колика је та динарска даровитост види се у поређењу са Бугарима, који нису створили ниједну од речених великих творевина и нису дали онакве
Тиме и низом психичких ступњева ове херцеговачке Ере прелазе неосетно у групу динарских племена. ЧЕТВРТА ГЛАВА: ДИНАРСКА ПЛЕМЕНА Распрострањење и старост. — Образовање и развитак племена. — Организација и занимања.
Ова се племена помињу у времену од XИИ до ХВ века. Динарска се племена помињу нарочито у споменицима дубровачког и млетачког архива у XИВ и у почетку XВ века. По К.
За време турске владавине се у њиховом развитку осећају два појава. Један је што су динарска племена појачана или проширена многобројним ускоцима, а други: што су се мања племена утопила у већа.
Ова су три племена и поред сталног исељавања непрестано јачала и увећавала се, те су сад највећа динарска племена. Географско изоловање ових области проузроковало је и подвојеност племена и формирање особина својствених
За време турске управе динарска су племена била најмоћније оруђе националне мисли. У току кратких и привремених периодâ мира главно занимање
Личка хајдучка епопеја трајала је око три века и оставила је у њихову менталитету јаке трагове. То је била она динарска хајдучија, у којој поред суровога, осветничкога и плаховитога, има исто толико и властелинскога и душевнога.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Србији, где је највише распрострањена „ексцесивна туча деце“, истовремено је и најјача динарска, ратничка традиција, а емпиријски подаци показују да уколико је у једној култури снажнији борбени дух, утолико је и