Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Дође курјак и хоћаше га изести, а ови му почне говорити да сад у њега не дира јер је одвећ мртав; каже му да ће сутра свадба бити у кући, да|ће се он тако нахранити да ће одебљати: „Дођи”, рече му
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” У оно веће нико не дира. Живко са момцима пренесе свој ̓арар и у једну кућу мету. Ја му рекнем: „Молим те, буљубаша, да и ова два за свети
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Често се попне горе на доксат, види. Среја још спава; њега не дира, само се тек искашља и често погледи у гуњац Среји под главом, онде где је џеп.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— рече доктор. — Овдје! — рече поп и метну руку опет на срце. Доктор нареди да га оставе на миру, да га нико не дира ни зановета, а владици напољу рече: — Не може ништа бити. Пукла му је кичма! Он оде, а владика се врати у собу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Та марим ја за песму — брани се гђа Сида — могли сте шта сте хтели певати. — Певали смо ми и ову — дира је поп Спира па запева: О, незлобна голубице, Невина моја грлице!
— Та иди, молим те! — љути се гђа Сида. — Па тек ова! — дира је опет поп Спира, па запева: Сјећаш ли се оног сата, Кад си мени око врата Бјеле руке савила?
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И то још ноћу сама?! А знаш — вуци, па ајдуци, сељаци... Убиће те. — Не, — брани се она. — Нико ме не дира. А ноћу ја и не спавам. Седим тако и гледам овамо, к вама, у град...
Али сад, кад се почела црква и по други пут да зида, диже, нико није смео да дира у њу. А и као да беху дошла нека нарочита, тешка, мутна времена. Говорило се: како се то нарочито ноћу осећало.
Африка
Ја нисам толико сентименталан да ме и најмања љубазност дира до суза, и мој живот није био тако апстрактан да ја нисам имао апсолутно патетичних додира са људима.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Збогом, ви други мои срци! (Смеши се.) Оћим да вас затворим да вас нико не дира (Затвори сандук.) Е, сад да носим на кир Диму и да иштим облигација. Охо! Има више банку! (Опет изброји.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ти Срби, за које су му рекли да ће се пре иселити, и вратити у Турску, него што ће дозволити да им се у мртваце дира, стајали су сад покорно и весело, ето, ту, испред њега, и сврставали се, према наређењу својих официра.
Кад је видео да га нико не дира, да га нико не убија, Гарсули је искочио из кола и осврнуо се да види, шта би са осталима.
Они су били готови да убију оног ко у Махалу дира, а они, Исаковичи, играли су улогу профоза, Темишвара. Осети се усамљен међу њима, као да нису истог порекла.
Исаковичу, иако је молитве био заборавио, није било право што му францескан дира у славу, али није хтео да вређа те попове, који су се клањали понизно, кад их је повезао. Чудно! Чудно!
Напољу је дувао ветар, у мраку, а у павиљону звучале су завесе, као да неко заиста дира, прстима, у неку харфу. Тек је пред зору заспао.
Теодосије - ЖИТИЈА
родитељима и браћи овако: „Вашим милосрдним писмом, због жалости за мном, душу моју из мене вадите, јер и мене то дира, и ја због тога болујем.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Гуштере у шпиритусу, кутије с набоденим лептирима и колекције буба, дозвољавао сам јој да дира; прерастао сам то, али је само њено присуство било као мрави који ми миле низ леђа.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Понекад се, међутим, каже детету ако учини неки преступ (на пример: седи на прагу, мокри на путу, бије жабу, дира птичја гнезда итд.), да ће му нпр. „умрети мајка“, да „више неће да расте“, „да се неће удати“ итд.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ЖЕНА: Ти се срдиш нешто. МУЖ: Е, срдим да! ЖЕНА (мазећи се): Тако си ружан кад си срдит! Ниси леп, знаш. (Дира га прстом по образу.) МУЖ: Иди, молим те, од мене. ЖЕНА: Кажи ми шта је. МУЖ: Ништа.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Али Србин је кукавица. СМРДИЋ: И ја кажем. ЖУТИЛОВ: Кад нас сама реч „мађарон“ не дира у срце, онда тешко народности! 5. ЛЕПРШИЋ, ПРЕЂАШЊИ ЖУТИЛОВ: Ево и господина секретара.
Милићевић, Вук - Беспуће
Он се кадгод боји да корача гласније да не узнемири некога што спава и који може сваки час да се пробуди. Њега дира и вријеђа у мозгу кад зашкрипе, под његовом тежином, старе даске на поду; кад помакне са лупом столицу; кад обори коју
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ватите се кола тога, Од вишњег је оно Бога: Руком држи братац брата, Близу срца њега вата. Свирац свира, Срце дира, Рука с' диже на посао, Да л' ће коме бити жао? Нога лупа, диже пра, Наоколо свуда стра.
Ето једном: поцрвене трава, Оставише пет хиљада глава, Што претече, стругну без обзира — Ал' ко рече да у Срба дира.
Аха, о драги сине, ти си! Одма се, мили, знаде чи си. Умилна ћут ми дира груди, Одавнашње се онде буди. Широка твоја снажна плећа, За отечество каква срећа!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Деца се одмах скупе око њега и дирају га. Жене, девојке и луди, све се то на њ смеши, зивка га и дира. А он код сваког застане, даје му цвећа, којим је увек закићен, једнако смејући се и гледајући мило, тихо и понизно.
Сви ућуте. Само тетка, срећна, насмејана, онако исто засукана и улепљена тестом, улази. — А, лале — дира је њен брат чича Тома — ово ти је јело загорело! — Туго, туго! — препада се она.
Оне не могу да чекају. Дуга им вечера, а пре вечере да уђу овамо где су сви старији стид је. Чича Масе одовуд их дира, смеје им се.
погледао је онако скамењену од страха, и са изразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на мужа јој: — Скоро ће доћи... — Ко? — тргла се она. — Та он! Побратим! Тај срећник.
У кући, од намештаја, посуђа, полице није смела да дира, намешта друкчије, морало је да остане онако, како је она затекла, како је било и пре намештено, док није она дошла.
Сама ништа не смеш — била му је то прва реч њој. Испочетка њој је то било тешко. Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не дâ да се то дира,
да дира, што је то тако наместила нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као успомену, не дâ да се то дира, квари; али је после дознала да је такав био и према пређашњим женама. И кад види шта је, како је све то: муж, кућа...
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Давид пророк у тимпане свира Нек поп више у триод не дира. | Пентикостар — књига превесела, Поје Христа спаситеља дела.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
на рукама двема, нема је була, ал' у срцу стрепи, познаје ћуди свога господара, како се страшно ономе свети њега што дира, њега што вара! И ево паша испуши лулу, по бради се глади, погледа булу: „Добро ми дошла, верна моја љубо!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: О, Софија, као добра жена, мораћеш плакати. Знај, ја сам несрећан. СОФИЈА: Несрећан, у чему? МАКСИМ: Дира ли те у срце моја несрећа? СОФИЈА: Смешно питање; ваљда нећу певати кад је теби зло.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Добро, чекате шта ће даље бити. Онда то седне поред вас на ивицу кауча и почиње да вас, као сасвим случајно, дира иза уха. Најпре, то ме голица — кажем — а онда, ерогене зоне ми се налазе на сасвим другом месту!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А трн, црн, зао, именом Ћира, пун оштрих бодља ко дивља ружа свакога дира, све руку пружа, тај не да, богме, никоме мира.
Прасету сваком склони се с пута, његова мама врло је љута. Ко сретне бика треба да гледа да га никад не дира спреда. Кад коња видиш, чувај се врага, њему не треба наићи страга.
„ Прексутра поштар не дȃ ми мира, стигао дечак чак из Сибира и уза њ писмо, у срце дира: „Најбољег ђака са реке Лене, шаљемо теби, нема му цене. Ах, наше туге несакривене!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Обојица се засмејаше, а и Вучко, који стално пљује крв. — А ти закукао као да ти је отфикарио главу! — дира га поднаредник Траило. — Па овај... поднаредниче, шта му га знам. Могло је да буде, али кад није, опет фала!
— Карте понесте, а топове остависте — дира га Милутин. — Шта ћеш, Учо, мора човек да мисли и на душицу своју. Деде подели — пружи карте Александру, и док овај
— Ја мислим да је то због тебе. Чува те Врховна команда за семе — дира Војин поручника Луку. — Јакако, бато. Неће ваљда да води рачуна још о теби, кога сваки патак може да кљуне у
— добацује капетан Веља. — Ех, зорт их је сложио. Знају они да ће сутра мечка и пред њиховом кућом да заигра! — дира их поручник Бранко.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате. — Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И он посла великог анђела свога Гаврила да Му донесе једну грудву земље. Земља се плачући молила анђелу да је не дира. Анђео се сажали и врати се.
Тада Бог заповеди Анђелу смрти да сиђе на земљу. И њему се земља у сузама молила да је не дира. — Не плачи, земљо, и не жалости се! Ја ћу ти овај прах вратити!...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Бик Дивоња лежи уз врљике и посматра лудог Ширгу; шта му је, те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковања. Сивоња га гледа и мрда левим увом, а тиме му казује, да се потпуно слаже са
« — Ама 'ајте да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милица. — Давно сам ја, Мило, припевана и опевана. — Е, ал' ми нећемо за Гаја.
— Па, 'нако, знаш,... 'оћу ли поћи... — А ти? — Ништа. — Зар ниси ништа казала? — Јок. — Дира ли се зорли? — Море, не знам ни сама. Ћути, сутра ћу ти причати. — Ама кажи ми само, јеси ли му обећала?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И то су сви гости с њим радили. Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари. Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Засићен таквом храном, туњ ноћу никако не дира удицу и тиме се објашњава потпун неуспех ноћног удичарског туњолова у то време.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
сузе забрађених жена, И бол извештачен равнодушних људи, И мантије црне, чираци, и чоја, Све то тако грубо и сурово дира И гнусобом вређа осећања моја Пред скромном лепотом вечитога мира.
ЈЕДНОЈ ПОКОЈНИЦИ Оскудна природа роднога ти краја, Кржљава и бона, без сунца и маја, Где мртвило хладно као авет дира, Нек дâ твојој души благотворног мира. У пољима снежним рођене ти груде, У худоме гробу под убогом јелом. Спавај!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Марко и сам раздраган тиме, хотећи да је уплаши, поче да је дира и као отурује од Софке. — Ја, шта ћеш ти, мори, овде? Ајде тамо... — Немој, Марко!
Али Софка одби. Не само да одби, него оцу поручи да је више никад за то не дира, да је остави на миру и да је њој овде „добро, сасвим добро“. XXXИИ Али на томе не остаде.
XXXИИ Али на томе не остаде. Томча, кад виде да га више нико не дира, још мање смеју да му поручују и прете, дакле да више није дете, него велики, одрастао, свој човек, поче опет да
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
обичаји народа имаду силу вере и зако-на и како ко почне у њи[х]ове обичаје дирати, чини Му се да му у веру и закон дира; мисли да му се неправда и сила чини, пак се противи и буни. Много га је и мучно га је сложити, како си сам рекао.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Чудна судбина — мишљаше он — да га највише дира оно што је ришћанско! Идући к дућану, Шимета му исприча да је дјевојка јединица у матере и прилично имућна.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
сузе забрађених жена, И бол извештачен равнодушних људи, И мантије црне, чираци и чоја Све то тако грубо и сурово дира, И гнусобом вређа осећања моја, Пред скромном лепотом вечитога мира! о, умрети тако!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Нисам више способан ни за каво телесно уживање, музика, коју нисам, додуше, никад разумевао, али сам у њој уживао, не дира више моје срце, па ни остале лепе уметности; поезија ме оставља хладног, па и саме лепоте природе коју посматрам кроз
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
да ви говорите сјајно, да ви говорите особито разумно, да ме ваш дивни говор подиже, узбуђује, храбри, одушевљава и дира у најосетљивији живац. Али, јест али? Зар то исто и мени није пролазило кроз главу? Зар ја све то не знам?
Па тако све иде даље и језиво, баца се кришом поглед, говори неприродним гласом или благо прекорава и све нас тешко дира: и фотографије по столовима и плакате посмртне у рамовима на зиду (а увек је некако полутамно у соби), и мртва тишина
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Добијам дојам да је то код тебе несвјесно бјежање од нечега што ти је ближе и што те из ближег дира. Видиш, ја сам у томе стварнији. Ако се не варам, овдје сам ја случајно више реалиста него ти.
Толико да будем сигуран у своје присуство. Али крилом нека не дира мене. Нека мене пусти по страни. * Запазио сам: на ормару је нови календар.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче ? Нек живи тамо, ако има шта јести, само нека никога не дира. А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати.
Развесели се и он, па стаде да дира Пантовца. У неко доба стиже Ђурица. Беше весео, као ретко кад. — Ха, здраво да си, мио обратиме!
шта ти не ради... Онај ђаво Пера све је подговара да ме дира. Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, све око мене... Тако... смејемо се...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И нечујно да све прође к'о тичији лет Без трзања и мисли; нити да ме дира Ход прошлости и сутона, осама и свет. Да сећања покрије један облак мира, И будућност моја цела да ми буде хлад На
И утеших се што ме и сад дира Сан и данима, где ћу једном лећи Са њеним писмом к'о са земљом вече. 1914. НАРАШТАЈ ГРОБОВА И СУ3А Пођи ми збогом,
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Међутим, чак и тако радикални надреалистички предводник Андре Бретон изричито и стварно не дира у синтаксу као у традиционалну француску језичку тековину. • И друго питање проистекло из овог прилога.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
разуме се, ништа друго него превођење из управнога у неуправни говор, при чему се у саму конструкцију реченице не дира, односно - у суштини се ништа друго не мења.
Тако се у примеру који разматрамо види да Станковић не дира у реченични склоп, јер се разлика своди на промену лица у заменицама.
Петровић, Растко - АФРИКА
Ја нисам толико сентименталан да ме и најмања љубазност дира до суза, и мој живот није био тако апстрактан да ја нисам имао апсолутно патетичних додира са људима.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Петнаестог септембра у шест и четрдесет и пет... — Али увек, у „четрдесет и пет“ — дира га Мишић. — Овде тако пише, молим... У то време, дакле, изиђу на положај наших шест чета.
Ветар је дувао и наносио нам ситније камење у ровове... — О, брате, ти поче као песник — дира га Светислав, нестрпљив већ да он настави своје причање. — Хоћу да објасним овим људима како изгледа тамо.
Сада може сам и цигарету устима да принесе. Дира га потпоручник Ратомир, који још иде на штакама: — Ах, прођоше они твоји лепи дани, кад сестра Жер-мен седне на
— Знао сам ја да су то коморџије, али се само вежбам — правда се. — Батали!... Прогутао си — дира га Сима. Тада је почео да свира хармоникаш. А сунце осваја. Платани опустили лишће, а лака јара подрхтава над реком.
Сада не види добро на једно око, а од потреса прсла му и једна бубна опна. Дира га једнога дана Лука: — Ти ћеш овде да нас „малеришеш“. Као да привлачиш гранате, сунце ти детиње. Знам...
Иначе, сада на боловању на леђима Јежа. — Главу даје, ал’ мамузе не скида — дира га Коста. — Седи на кревет и, пошто немам виљушке, умачи прстима.
Путовали смо три дана. Али мени је још првога дана припала мука... — Сељак, није навикао на аутомобил! — дира га Лука. — Волео бих да видим тебе, бато. Ауто покривен цирадом, а са задње стране отворен.
Доћи ће ваљда ред и на то питање — каже Војин. — Ја то због тебе питам. Видим, нешто много цупкаш ногом — дира га Лука. — Био сам уморан, те ми то и није падало на памет... После подне, кад је воз кренуо, заспао сам одмах.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пес не дира мачку, маца мишу глади, Из серца им звјерство љута зима вади. Тако једни и други и трећи ден прође, Когда св'јет на
Немам места, немам стана, Ходим, бродим по свих страна: Сам сам, нит ме когод дира, Ал' ја опет не находим мира. Предмет сваки на ме зјаје, Једна страст ме другој даје.
Преко баре белило је Што ми игре видило је Са детињства милим друштвом; Дунав оно левом спира, Острова два десном дира Са угнутим к југу пруштвом.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Судац: Ама није то тако! Мораш казати по чем то знаш. Давид: Е, кад 'оћеш да кажем, казаћу ти: дира у туђу сиротињу, па ја мислим да је баш за вашег земана рађен. Ето по чем знам! Судац: Како, како? Давид: Све полако.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Тако и она. Сина, ако затекне њих две, још са капије, срећна, подетињала, почне да дира: — А бре, младожењо, па камо матери што да пошљеш? А камо и снашки? Ето, прија ми прича: хоће да умре од глади.
Срамота је толики па да плачеш. После, матери му поручи да »не дира дете и нека му узме ону коју он жели«! И после, и даље их је помагао, они као и пре долазили.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Исто тако добиће чиреве онај ко дира орахе што су на Бадње вече бачени у четири угла (Караџић, 1, 1899, 213 ид). Ако их деца на Божић једу, патиће од
потврде, он са гранчицом у руци благосиља за плодност, па онда забоде гранчицу више огњишта у зид, и ту је нико не дира док сама не падне (СЕЗ, 16, 143; 145, упор. и СЕЗ, 7, 277 ид, и Сцхнееwеиѕ, 10 ид).
); код Лесковца (у Свирцу) »постоји језеро код кога су два велика храста«, које »нико не дира, нити им гране подсеца« и који се поштују као чувари језера (СЕЗ, 70, 1958, 568). О х.
Ћипико, Иво - Пауци
На Ради је још торба, није је спртио са себе док је Марко у кући био, јер у новац што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега поштогођ избити. — Што бијаше, Раде, у вароши код господара?
Па и сада у природи ослушкује њене гласове, разумије их, а тужни звук што се простором разлијеже дира га до у душу. И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих осјећаја, који се једнако буде и успављују, па,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ал' каж'те, богови силни, ви заштитиници мира! Зашто ме ова хука немило мучи и дира? Зашто овакав занос, са којим многи се дичи, Мени, најмањем створу, на подлост и порок личи?
Ал' тај млади живот, који сваког снажи, Немило ме дира и душу душу ми дражи. 3. Шта се мене тиче Ладино весеље, или чија радост или чије жеље?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
и недорастао за таста оваке и оволике хаџијске куће, пре би ме мртву гледао него што би дао да се у што покојниково дира! А за хаџије: хаџи-Ристу и друге?... Они и онако нису никад ни волели што ме је покојник узео...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Речи зна напамет, глас му мали, али пун неке сете и љубави, и са оном бојом која тако дира људе меланхоличне, страдалне.
Људи са мном терају због тога спрдњу, а њега нико не дира.” Полагано се навикоше и родитељи Срећкови на тиху трагедију у коју се претворио скандал у њиховој породици.
паланка, ви знате, никога на свету није оставила на миру, оговара и клевета од јутра до мрака, али Јулицу моју нико не дира. Моју кућу, моје укућане, и мене, дрнда свет сваки дан, а Јулицу штеде. Није то бадава, мој господин докторе!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Но овај случај ни најмање Романа не дира. Он се јамачно назвати могао комет, то јест репата звезда ондашње, пређашње и, ако смемо казати, и будуће деце; јер је
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сандуци се услед гибања непрестано накрећу и људи заостају да их привежу. — А, нема, друже, више: „Држ десно!“ — дира их један пешак, који је поносно забацио пушку преко рамена.
— Не, него вас „голаће“ стражарно спроводимо. А после, да и ми пешаци видимо како је то бити у позадини — дира га командант батаљона. — Водиш ли колико људи? — Па, онолико колико нас је, доста је. — Хајд здраво! — Здраво!
— Ништа нам, попе, не би шкодило. Ти би навукао епитрахиљ, очитао молитву, и шума би израсла! — дира га Лука. — Пре бих ја очитао молитву да се теби јед ном завеже језик. — А-ха... Кипислцауф, попе!
У неких су шињели нагорели на леђима, а код Грује ордонанса изгорео цео десни пеш. Поручник Лука дира га. — Бре, Грујо, личиш ми на певца коме су исекли реп. — Вала, господин поручник, умало да изгорим ноћас.
— љути се Лука. — Побратиме, заборавио си да кажеш „кипислцауф“ — дира га капетан Душан „резервни адвокат“. — Молим те, немој други пут то да заборавиш. — Није, молим те...
Не беше ми право што сад морам да газим блато. Али се ипак дигох. — Благо теби! — дира ме Душан. — Види се, да те они из пука много уважавају. Штаб пука налазио се на суседном брегу.
Ја га умирујем како ћу му купити чоколаде, а онога „маторога“ прекорех што дира ово дете. Онда пођох у правцу војничких барака, вучен неком неодољивом унутрашњом потребом да видим.
— Хили! — понавља Живадин као у заносу. — Трепни мало и уједи се за усницу — дира га Топлица — нека то види женска. — Бојим се да не будеш љубоморан... — Море, људи будите озбиљни!
— Мерці, мерці — захваљује она. — Qуанд леѕ меѕѕіеурѕ не ѕе ѕоуціент паѕ де воуѕ — дира нас потпуковник Петар. — О јес, о јес! — одговара Хили, не разумевајући очигледно смисао његових речи.
— Шта увијаш, „онако“, „овако“. Кажи: питао си за женске! — дира га Живадин. — Немој да ме прекидаш. Ја причам верно како сам разговарао са човеком...
— Једино хинин... — Или рат комарцима — додаје Лука. — У томе случају ти да преузмеш команду — дира га командант. — А, не. Мој Исајло живео је поред Мораве, па ће боље умети — правда се Лука. — Добро, докторе.
— Наново. — Ама шта ће ми, господин поручник. Кажу да од ову манџу жене побацују. — Па си се уплашио за себе? — дира га Лука. — Него, гутај то! Ордонанси се сакупили и смеју се Исајлу. А њему криво, па се сав зацрвенео од љутине.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Познаваш ли гу? — Не познавам ги, хаџијо... — Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо... Теке... зборим си... за теб’ неће да ваља!...
Дакле, мора!... Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача. И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.