Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Не би ти он сад окусио па да су царске ђаконије!... Ха-ха-ха-ха! — смејао се старац. — Па и ти, брате, много га дираш! — рече Петра прекорно. — Ето дете и не довечера!... — Море, бабо, ћути!... Нека га! Зар си ми ти свакад повечерала!..
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ Ђурђева жена, Ана, која је сад лежала у крилу своје јетрвице, кад то чу, окрете се мужу, добацујући: „Ђурђе! Да не дираш у моју јетрвицу. Ја ћу да ти судим. Шта кукате? Није дете на твојој сиси. Шта си се расплакао над нашом нејачи?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Ништа немој да ми дираш! А што не знаш, питај. Сама ништа не смеш — била му је то прва реч њој. Испочетка њој је то било тешко.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
права вјеро, право би било да си ти бољи од ове двојице, јер ти знаш што у ћитапу заповиједа наш светац Мухамед, да не дираш у туђ мал, него си још научио и ову двојицу, те си ти свему кабајет, пак си гори од њих.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Дакако! Да оставим сав посао па да питам милостиву госпођу, гди ћу што наћи. Ти да не дираш у моје ствари, јеси ли ме разумела? СОФИЈА: Опет морам да забележим што се троши. МАКСИМ: Тешко мени и мом бележењу!
СТАНИЈА: Е, видис, другојаце не може, него да бојадишеш руке. ЉУБА: Ћути, мајка, бога ти; што дираш девојку, кад ти није ништа крива. Немој се срдити, Пијада, моја је мајка од старог света.
АНИЦА: Неће ти више пасти на ум да се са мном свађаш. ФЕМА: Нећеш се сетити да у мене дираш. АНИЦА: Ја сам ти била фишкал. ФЕМА: Ја сам ти била пандур. (У такој свађи изиђу.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Сапрмент, у име моје привилегије протестирам! МАРКО: Јес’ чуо, Батићу, ја теби лепо кажем да ми не дираш у зета, ил’ ћу ти одма показати врата. БАТИЋ (пусти га, зачуђено): Ваш зет?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А кад јој предадох, а она мени: „Јевтино си сад прошао, а Други пут немој да се шалиш да ми дираш дете.“ Батерија опет застаде, те се разиђосмо код својих водова. Застанак је био мало дужи. Ноћ хладна и пуна росе.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Немо' тако, славе ти! — Ама 'оћу сад, закона ми, сад, сад 'оћу... — Немо', очију ти, да се дираш тако, боли ме!... — Нећу, само реци: 'оћеш ли?... — Не могу; морам још поњава да ткем... — Ткаћеш их код мене.