Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Не дирај је, — рече, — ова је планина њена кућа. После тога се ућута и тек онако, као кроза сан, шапутао је за себе: — Али
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
На то му мајмун одговори: „Ако 'оћеш ти да си добап, у живе ти не дирај, а с мртвима чини што ти драго.” Наравоученије На исти начин може се ово рећи и оним сујеверним који од живих с
Дивећи се он необичној вешти, покаже му се Минерва и рече му: „Не дирај у ту лопту, видиш да је то инат! Колико је више ти будеш ударао, толико ће она растити; а како престанеш у њу дирати,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.
Устај, море, дижи се!« Он се само окрене на другу страну, прогунђа: »Не дирај се!« па зашиче опет. Зва она, зва, аја, неће да устане! Повуче га најпосле за ногу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Шта ти је? — упита је Станко. Она скочи: — Ништа... не дирај ме! — Зар ја тебе нисам никад загрлио?! — Јеси... али... сад само немој!... Немој молим те као јединог бога!
— Шта је, Станко? — упита Заврзан веома раздраган и весео. — Што си се ућутао, брате?... — Не дирај Станка! — рече Зека. — Ти знаш да је мајку изгубио. — Изгубио мајку?... Па и ја сам изгубио мајку!...
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Не дирај ме, мори! Пусти ме! Ох!... Сада, једнога дана сретох Љубу. Била киша. Блато на све стране. А нарочито из њива и
Али би слугу хаџија враћао. — Не дирај га, не дирај! — И опет продужавао да се с њиме разговара, као шали, пита: шта ће му и за шта толико камење које он
Али би слугу хаџија враћао. — Не дирај га, не дирај! — И опет продужавао да се с њиме разговара, као шали, пита: шта ће му и за шта толико камење које он једнако вуче.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Неће ли и овде бити као и код фрајле Варваре? — Овде је сасвим друго, видићеш; ал’ фиранге не дирај, јер ће казати да ниси васпитан. Ту уђе госпођа Гледићка. — Опростите што сте нас овако нашли.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
А ти, брате, крока веселога, Кад туд минеш, де сети се тога, Па уздани, па сузицу проли, Цвет не дирај, веће ајде доли, Не кидај га, тако т' бога, брате, Друго цвеће тамо цвати за те, Ајд' ти тамо, а ја ћу онамо Де
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас. Ми никоме не сметамо.
Све ћемо, само нас не дирај и остави“ ... Из свега истицаше се твоја рука, рука женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна
Ништа од ње није чула до: — Остави ме. Не дирај ме, мајко... — А глас јој је био истина на плач, али сув, сув. Ништа више није се чуло од ње из собе.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Прође и сељак, старина нека, напола глух, а Ћира њега цап! — за кожух. „Не дирај, враже! — старина каже — Види, будале! Та мени, старцу, није до шале.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДРОБАЦ: Ја не саслушавам. Ја само помажем. ГИНА: Како помажеш? Батином? Овом жилом? ДРОБАЦ: Не дирај ми ту жилу, кад ти говорим! СИМКА: Секула није ништа скривио! ГИНА: Зар ћеш о невино дете крвавити руке?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Једна је рука већ залутала... — Куку — куку — ку!.... не дирај се, ђаво те одн'о!... шапуће друга. — Цмок!... чу се на трећем месту и све се утиша. — Децо, то никако нећу!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Годинама мачор самује. Шта ли му је? И шта да му је? Ох, не питај, не дирај тугу! Све се врти у страшном кругу: Час на северу, час на југу, Сунце клизи низ своју пругу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Мој стан, ја бан. — У своје воће кад ко хоће. — С туђег хата насред блата. — Своје чувај, а туђе не дирај. — Ни туђега узми, ни свога губи. — Тко туђе носи, свога жели. — Тко туђе жели, ни своје не ужива.
“; онда архимандрит рекне: „Ваистину, из препуна чанка није гријота одсркнути, само не дирај у сиротињско, и немој на близу, да се не осрамотимо“.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
АНЂЕЛКО: Ево! Погледај! ИКОНИЈА: Шта си то нашо? АНЂЕЛКО: Једну ногу! ИКОНИЈА: Анђелко, ништа не дирај! Можда је и убиство! ЦМИЉА: Убиство? ИКОНИЈА: Ајде сад гледај да се онесвестиш! АНЂЕЛКО: Затрпали га кантама!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Кућу да му запалимо! Нек изгори Катићево гнездо! — Узми сламу! — Дај ватру! С прозора се сјури стакло. — Не дирај Симку, заклаћу те! Разабра Николин глас. — Удри и тога безбожника!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Видео сам да му није право па се ипак насмешио. „Не дирај ме, не мучи ме, зар ми је лако? Уосталом, ја сам тврдо хтео.“ Али је после сасвим попустио.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Она скочи, па закука: — Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај ; ишти шта хоћеш! — Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! — Не, душе ти; само њега немој.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ти одвежи коња, ништа се не бој, онда скини ону рђаву орму па метни на коња, а оне златне никако не дирај, јер ће се слуге пробудити, ухватити ће те, и ти си, побратиме, пропао.
Али је устима не дирај, не љуби је, јер си пропао заувијек и ја ти ондар не могу више помоћи. Добро упамти што ти рекох.
Ћипико, Иво - Приповетке
Учестао једну за другом. Цвети дотужи: — Говори језичином што те воља, но не дирај рукама! . — Остави се ти ње. Није она за спрдњу! — надометне озбиљно син јој Марко.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Не знам, ага, и не дирај ме, вјере ти! — Тако ми дина, као што сам Турчин, ти ћеш баш ту песму да испојеш! — Не могу...
Ха, а пред Турцима сваки дан стојим и дворим ги како ни кумове несам двореја кад сам био млад — не дирај ме!... Тек кад каваз унесе каву и понуди му, једва га нагнасмо да седне.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
А теби, ниткове, посљедњи пут кажем, ако те јошт један пут затечем ш њоме, ишчупаћу ти сву косу. Слушкиње тражи, а не дирај у кћери ноблеса. (Повуче Евицу за собом и отиде.) ВАСИЛИЈЕ (снужден такође изиђе). ПОЗОРИЈЕ З.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Можда никад неће моћи Горкој муци и јауку Насмејат се срце моје?... Иди!... Иди!... Не дирај ме мразном руком, Да преживим вечност тужну На врлетном моме вису, Где ме чуда и отрови Злобног света узвисише —
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 382). Кад се сади, треба под први лук ставити парченце цигле и рећи црву: »Ево ти храна за годину дана, не дирај л.« (иб., 183). Ако ц. л. сади љуто чељаде, биће и он љут (СЕЗ, 48, 55).
Станковић, Борисав - КОШТАНА
КАТА Шта хоћеш мајка да ти донесе? (Хоће да му опипа чело.) Камо чело? СТОЈАН (отура је руком): Не дирај ме! КАТА (не може више да се уздржи од плача): Зашто, синко? Шта толико мајку? Шта је мајка толико скривила.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ко ти скине ћурдију, подај му и доламу. Ко год од тебе иште, ако имаш — подај; ко твоје заноси, не дирај га; што ли даш у зајам — не чекај враћања; ко те нуди казати му пут дуж њива — иди сашњим две; супрот зла не стај,