Африка
Он је некада био у Африци генерални директор агрикултуре а сада води једно велико предузеће за производњу кафе. Ми ћемо само до његових плантажа ићи заједно а онда
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Сав капитал на коме је заснована конзорција, то је што јој је генерални директор господин Ђурић, брат министров. АНТА: А Шварц и Розендолф?
којега је он добио катедру на универзитету, на основу кога је он проглашен научником, на основу кога је он постао директор те ваше „Илирије”, на основу кога је постао зет и на основу које га сте му ви дали толики мираз.
СПАСОЈЕ: Па послован, јесте послован. (Сети се.) А „Илирија”? ЉУБОМИР: Шта „Илирија”? СПАСОЈЕ: Па ти си директор... То предузеће је светскога значаја... Ако ти одузму катедру, ако изгубиш глас научника...
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Мама је била бледа, а очи су јој изгледале угашене. Друг директор је ћутао неко време, а затим је, не гледајући ни у маму, нити у било кога, рекао да се чистим из његове куће.
Наставио је да говори о рату на начин којим је јуче говорио друг директор, мој очух. Била је то крвава и света ствар, тај рат.
Два угла даље налетео сам на њу. Враћала се из продавнице с рибом. Господин директор је тако волео рибљу чорбу! - Тражио сам те, мама! - рекао сам. - Тражио сам те свуда.
- Даћу им нове животе, Рашида! - рекао сам. - Коме? И како ти неком можеш дати нови живот? Ниси ти Бог! Ниси чак ни директор предузећа! - Писац сам! - То је ситна риба. Престани да правиш мајмуна од себе и држи!
— ловила ме је, на најнеочекиванијим серпентинама душе, моја савест. Збиља? Друг директор твој очух тврди да ћеш бити пропалица. Нешто слично тврди и господин твој отац.
На самом врху пешчаног спруда, сав умотан у кремове за сунчање, пекао се друг директор с Драганом и Јасмином. Све троје правили су се да ме не виде.
сам видео како у мени расте мамин лик, како јој се преко зеница, па преко читавог лица прелива страх, док ја и друг директор стојимо један насупрот другом, а мамина хаљина почиње да се тресе као да је маларичар.
Тако нисам ни запамтио шта је рекла, ако је било шта рекла. Сада је директор школе говорио. Био је то дирљив говор, и глуп, већина је пљескала, одобравајући.
Један од њих мораће да буде генијалан, будите уверени у то. Багрицког је опет заменио директор, али је сада одушевљење оних који су пљескали било мање.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— запита господар Софра. — Знаш летос је било код мене комедијашко друштво, па су имали „рајтерај”; директор ми није могао све исплатити, па је нешто ронђа оставио у залоги, па од тих нешто сам на себе бацио.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У лето 1807. прешао је у Србију, и сав се ставио у службу њој. 1808. он је директор свих српских школа, васпитач Карађорђева сина Алексе, Карађорђев секретар и саветник.
Вујић, прешавши у Србију, 1835. и 1836, са ђацима је у Крагујевцу играо своје комаде, и носио титулу »директор књажевско-србског театра«. Од двадесетих година XИX века код Срба се све више шири љубав за позориште.
Са титулом »књажевско-србског театра директор« организује представе у Крагујевцу и Београду. У Србији остаје од 1833—1839.
Оженивши се у Будиму са једном поштоватељком своје поезије, врати се у Србију и ту постане директор основних школа. Политичке уставне борбе тада у Србији почињу, он улеће у њих, у редове »уставобранитеља«.
Као ђак био је један од главних оснивача Матице српске у Пешти, 1830. постао је директор новосадске гимназије. Од 1830—1831. био је уредник Сербскогъ лѣтописа 1837.
буде отпуштен и до 1847. живео је у Земуну. 1848. постане професор Лицеја, а 1859. директор гимназије у Београду, и на том месту остао је до 1878, када је стављен у пензију. Од 1856. до 1858.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Друг Топ тако постаје генерални директор издавачког предузећа „Млади плам“, што је било пресудно за његову даљу каријеру књижевника, којег је открио у себи
Убрзо после тог догађаја, друг Топ одлази на нову дужност — постаје генерални директор филмског предузећа БАЛКАН-ФИЛМ. Већ његов први пословни потез указује на правог филмског ентузијасту, коме домаћа
— Тренутак! одговарам с беспрекорном интонацијом најразмаженије београдске секретарице. — Ко га тражи? Директор? Видећу да ли је газда у кабинету, сачекајте...
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ево на пример, огласног дела: НУДИ СЕ ДИРЕКТОР Полетан, спреман дечак основац, не пије вино, не воли новац, шећерне ствари његов су сектор, зато би радо био
спреман дечак основац, не пије вино, не воли новац, шећерне ствари његов су сектор, зато би радо био директор негде у селу или у граду, а у фабрици за чоколаду. Једина мана — признајем грешан — много сам јешан!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Није га познао по ноћи. — Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају. — Ја, па му директор опрости. Сад је поручник; Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови
На мене скочише у школи два најодраслија ђака... због неке увреде... Истукоше ме пред друговима, осрамотише... Директор наиђе и оштро ме казни за неред. О, како сам тада страдао!...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Посматрао сам акта. Један директор, на пример, пише: „Наставници ове гимназије већ шест месеци нису плату примили, и у такву су материјалну невољу
” На полеђини превијеног акта стоји: „Министарство просвете, П. Н. 5860. 1. ИИ 891. Директор Гимназије .....ске моли да се тамошњој гимназији изда плата за три месеца.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад Пера стаде да описује побуну зелених, случајно погледа професора и спази да је то директор, али га ова промена не зачуди. Он продужи, а директор, по свом обичају, погнуо нос, па дрема...
Он продужи, а директор, по свом обичају, погнуо нос, па дрема... Описујући Теодорино јуначко држање, паде му поглед на Даницу, која сеђаше у
— Двадесет први. — А година? — 2095-та. — Ко сте ви и шта сте овде? — Ја сам Љубомир Љубичић, директор ове гимназије. — Ах, тако, ово је дакле женска гимназија? — Мушких и нема, господине.
Извол’те се уверити. Истога тренутка овај грациозни директор у сукњи дохвати преко среде господина Персу, баци га у вис и дочека на руку.
Ту се господин директор веома галантно насмеши и обори очи. — Тхе... знате, господин министар је и то желео, али, на жалост, само устројство
— Ах? — Извол’те само за мном. И госпођа директор ме поведе на једна врата, која нам услужни господин Перса отвори. Пред нама се указа пространо двориште и у њему до
— Генијална мисао! — узвикнух од чуда. Приђох ближе да разгледам то чудо. Директор притисну дугме на једним колима ; врата се на њима одмах отворише и показа нам се на прагу један лепушкаст и грациозан
— Ах, госпођа Милка, викну му директор. Извините што вам досађујемо. Ово је господин Николић, професор из XИX века, савременик нашег преузвишеног.
Нисам још све наместила, али ћете ви опростити. Попесмо се уз степенице, и при уласку опазих, да директор уштину господина Милку, на шта овај обори очи и поцрвени.
Видех да директор није равнодушан према нежној половини свога потчињеног наставника. Почех да разгледам ову генијалну творевину нашег
Обичан вагон, тапетован кожом, намештен укусним постељним прибором и столицама. — Ово је соба за спавање, објасни ми директор. Они имају још једно овако одељење за кујну и ручавање.
Кад се измакосмо од првог реда, директор из вади једну пиштаљку и засвира. Отворише се врата ла многим колима И одсвуда се помаљаху уплашена лица.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Године 1933, после смрти Шмита, који је умро као директор фондације, из ове се издвојила једна засебна установа која носи назив »морско-биолошка лабораторија« и данас је
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
четири различита типа стандардних машина с кратким језгром и стандардних конструкција за замену старих типова машина. Директор одељења ми је обећао педесет хиљада долара када завршим овај посао, али се показало да је то била неслана шала.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
После годину дана, када је имао само двадесет и две године, прихватио се да буде професор физике и директор истраживачке лабораторије за физику на Универзитету у Гласгову, коју су далековиди Шкоти оформили још тридесет година
Џ. Томсон са Тринити колеџа, тај исти Томсон који је данас Сер Џон Џозеф Томсон, директор Тринити колеџа и водећи светски физичар.
” Често сам помишљао да би било боље да пређем на неки други универзитет у коме је директор лабораторије неки старији човек који не би водио рачуна о мојим годинама како би то могао нови и веома млади директор
директор лабораторије неки старији човек који не би водио рачуна о мојим годинама како би то могао нови и веома млади директор Кевендишове лабораторије.
У то време био је директор Института за физику на Универзитету Титулу ”ексцеленција” му је доделио стари цар, а сви наставници су били пуни
Вебстер био је познат професор физике на Клерк универзитету, а други је био са Џонс Хопкинса, Џозеф Свитмен Ејмс, сада директор Лабораторије за физику Џонс Хопкинса и достојан наследник славног Хенри Аугустуса Роуленда.
Овај дар био је војводин одговор на покрет за боља научна истраживања у Кембриџу. Максвел је био позван да буде први директор ове лабораторије.
Али као директор Кевендишове лабораторије, он је припремио многе који су наставили са истраживањима тамо где је он стао.
Један од издавача био је Џорџ Елери Хејл, данас уважени директор Маунт Вилсон опсерваторије. Имао сам среће да се с њим упознам у време када смо обојица били млади људи.
Тај човек је био професор Џорџ Елери Хејл, директор обсерваторије Маунт Вилсон. Неколико других чланова Академије, укључујући и мене, радило је све да му се помогне у
Петровић, Растко - АФРИКА
Он је некада био у Африци генерални директор агрикултуре а сада води једно велико предузеће за производњу кафе. Ми ћемо само до његових плантажа ићи заједно а онда
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Стајић), учитељ у Карловцима и директор српских основних школа у Срему и Славонији. ОДА К САМОМ СЕБИ (стр. 136). То је заправо јена од славенских ода
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Слушај, Лука, ми сад говоримо као људи. Лепо је што си скроман и захвалан; али твој бивши директор ми је казао да си ти младић лепих способности, и да тебе чека можда нешто што се не постизава сваки дан.
Ја сам сматрала да ми је дужност да ти признам шта господин директор мисли. А да ми није дужност, не бих ти, богме, ни казала.
Њих троје, то је био један понесен млад колектив који је радио пре свега за понос разреда и за понос поноса. Чим директор, или неки професор само намисли да некога од њих појединачно истакне, или одликује, сва тројица се дигну да
сва тројица се дигну да протестују, и црвени у лицу сва тројица говоре у исти мах, све брже, све заплетеније. Директор би се чешће озбиљно љутио: — Шта хоћете! Да једаред већ положите ту матуру, и да ми се скинете с врата!
Све којешта чујем! Не могу ја наредити да вам се изда заједничка сведоџба! — Наравно да је на дну душе директор волео што има такво нешто у његовој гимназији.
Хо, богати, што је то напаст бити одликаш! Ем си оцу узданица, ем ти директор једнако у очи гледа. Владимир Рибарић, лепа средња мера, и дивота!
Владимир Рибарић, лепа средња мера, и дивота! Сигуран је да пасти не може, а директор га се не тиче. Ја му поменух матуру, а он: „Мени је матура што и оном волу комарац: нит знам кад дош' о ни кад пош' о..
— Узима реч директор, смеши се: — Разнесосте Каленића, господо! Ја, као директор, узимам слободу да овде прочитам мали одломак из приче,
— Узима реч директор, смеши се: — Разнесосте Каленића, господо! Ја, као директор, узимам слободу да овде прочитам мали одломак из приче, јер се и ја поносим тим младићем. Ви разумете; без деце сам.
Мати Христова је велика мученица и чиста жртва.” итд. Професори пљескају. Тркунић скаче. Директор га прекида. — Још неколико речи, крај приче. Јунак је на самрти у незнаном и белом свету.
Радите даље с вољом и весељем, за добро своје и опште. — Директор је говорио очински, шмркао, и гутао прекинуте речи. Од свршених матураната, говорио је, по једнодушној одлуци, Павле.
Приметише прво ђаци: да „господин Каленић жмури и чита”. — Чу то директор, па колегиум, па Бранков брат, очни лекар, а онда, наравно, није више било него корак далеко да и Бранко стане у ред
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
његови праоци превели негда неоквашен преко Црвенога мора а затим прешли преко Јонског мора у Европу и одомаћили га. Директор гимназије са госпођом личио нам је на 10, не зато што је један била његова омиљена белешка коју је обилато даровао
Тако исто директор банке са госпођом личио нам је на број 50, по томе што је он тако некако изгледао као да му је трбух од натраг, те је
разумели, јер најпосле, ако се и допусти да се једна свастика придружи жени, али какав би изгледао, на пример, грешни директор банке са трбухом од натраг у оној цифри где се уз жену прикључи још пет свастика?
Узе најпре реч директор, обраћајући се осталој господи професорима око зеленог стола: — Господо, у нашој се школи зацарила једна ружна
пре неки дан, наредио сам фамулузу да изгребе један стих, који се односио на вас, господине професоре, — обрати се директор професору латинског језика — и у коме се одвратно говори о вашој већ познатој навици да попијете коју ракију више но
— Па онда — настави директор — већ сам ове године двапут кречио та одељења због стихова који се односе на вас, господине катихето, и на неку Росу
— Па онда — наставља директор и фиксира професора земљописа — не могу да се сетим, али било је стихова и о другој господи наставницима...
— Ја их се сећам, — прискаче професор земљописа, осећајући шта је директор хтео — било је, на пример, и оваквих стихова: Школа хладна кô штенара.
Пећи никад топле нису, Мрзнемо се на хемији, историји, земљопису. Мрзнемо се исто тако и на математики, А директор школска дрва шаље својој свастики.
— А затим — додаје гневно директор није ни истина, нити је уопште било таквих стихова на зиду, но сте их ви сами измислили.
позван сам ја опет унутра, где сам затекао озбиљна сва лица, као да су до малочас расправљали о наставним методама. Директор опет поче: — Господо, у нашој се школи зацарила једна ружна појава, — али његов увод сад већ није био дуг, већ је
“ — Јеси ли ти написао ову песму? — отпоче ислеђење директор и показа парче хартије, које му је вероватно апотекар дао.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окружни начелник, и председник суда, и директор гимназије, и управник препарандије, а сва та господа — као што је сваком познато — не морају, па се и не журе баш
и тајанствен, верзије тако многе, контроверзије тако велике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа „Слободна реч“, најпре заинтересовао и прибележио све што је чуо, а после — не могући се ни сам
Кривица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, а камоли за лист“.