Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А кад стари клавир дирне руком лаком, Биће звуци црни: чиниће се сваком Као да прах ноћи пада по салону. ЧЕЖЊА Небеса су празна; немо вече
И као да лежи иза брега тамо Болно наслућена моја страшна тајна: Јер свака ствар коју душа дирне само, Као она сама, постаје бескрајна.
Храбро, не познавши ловор ни измирне! Чисто, и не чувши да има чистота: Срце, као сунце, да злâти што дирне. И сјајно и слично само својој мети, Као озарено сунчаним априлом, Све путеве сумње тако да надлети — Не дирнувши
блага музика љубави што ћути, Има мир молитве у дубини духа: Никада се речју лажи не помути, Нит се глас порочни дирне нашег слуха.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Понеко од боље познатијих се усуди па дирне, на пример, поп-Спиру за то, па ће му тек рећи: — Ама зашто вам, господин-попо, не стоји тај појас на своме месту?
Баш бог да прости! Тако вам и треба, кад избегавате нас, па тражите паоре! Ово оволико сачуствовање дирне фрау Габриелу и она се измири са фрау Цвечкенмајерком. — ’Ај’те, слатка!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нико неће смети више ни прстом да их дирне кад буду пошли у Росију. Осим тога, тај Исакович, сујетан јако, носио је у свом срцу, као неку жеравицу, и тај осећај,
Доћи ће он и појавити се у Кијеву; ако треба, удесиће он и Вишњевског, ако дирне у њихову фамилију, сви ће они опет бити заједно, на зиму, кад се скупе на насељу, у Бахмуту.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Чак и они који изгледају мирни и умерени постају енергични виолентни, ако им се дирне у народност или у веру. У овој су се средини одржали трагови хајдучког темперамента, његове плаховитости и његова
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
девојка из околине Сарајева хоће ли се удати за момка или удовца: „Уочи Ђурђевдана узме девојка мотовило, па њиме дирне у ћумез, гдје кокоши леже.
Милићевић, Вук - Беспуће
Он је тражио да је дирне којом ријечи, док га је она само чудно погледала, пуштајући га да јој каже све што му се свиди и буде по ћуди.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ти моје верно гвожђе драго, Големо моје увек благо! Кад тебе моја рука дирне Прекрасни мене жар пропирне. Са тобом све сам стекô, стекô — О још би с тобом радо секô!
Залуду се ветрић труди Да и мало поразлади, Јер кадгоде лађан пирне, Све то већма пламен букне, У душу га већма дирне, Већма спомен кроз њу сукне. Тио ветрић, тио дује, Ал' му душом пољуљује.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А овамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа. Тешко ономе ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди. Сви, као један, тада би дотрчали, напали на онога. Такви су они, Аничина браћа, били.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ТРИФИЋ (неповољно): Султана! СУЛТАНА: Зашто нисам нека зла жена да пустим нокте и сваком, који ме год дирне, очи ископам. ТРИФИЋ: Ти си право дете! СУЛТАНА: Ти си... ти си... последњи човек на свету. СРЕТА: Хе, хе!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Понекад стакло мочваре мирне лептирић модар крилима дирне. У касну јесен кад магле спусте над поља мртви вал, из даљи сиве севера хладног у госте дође ждрал.
Свакога трена мјесец се гаси, облачак чим га дирне, а тата свијетли непрекидно у ноћне сате мирне. Понекад само заигра свјетло као на води чун: то, ваљда, тати за
До звезда Жућин ориће лавеж, Тоша ће бити за мише давеж! Неће ни један јело да дирне . . . (Слагаше ово савести мирне!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
гасе — А свежи јутарњи дах прелêће долине мирне, И шум се разлеже благ, кад својим студеним крилом У голе гранчице дирне... ЗИМСКА ИДИЛА Зима је покрила снегом долине и поља равна, И тавне, високе горе.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
НОВЕ СЕНКЕ Моје су руке нове сенке, побледеле су мирне, ко уморна свирала после теревенке кад их месечина дирне. Оне све сенче драго и нежно, и љубе све што се губи, у небо мутно, бескрајно снежно, у снег што сахрањива, кад љуби.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
ово: „Био сам јако зачуђен кад сам видео рибу дугачку 3—4 стопе, по облику потпуно сличну јегуљи, а која ономе ко је дирне руком или штапом, одузме могућост покрета за време од четврт часа.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
нечујно прелете Твојим умним челом, или уздах пирне Са усана ледних — сенка тамне сете Овлада у мени и душу ми дирне.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
кад нам приђе тада, Испуниће стрепњом неког мирног јада Нас, и хладне врте, и природу бону; И кад стари клавир дирне руком лаком, Биће звуци црни; чиниће се сваком Као да прах ноћи пада по салону. Ј.
гасе А свежи јутарњи дах прелеће долине мирне, И шум се разлеже благ кад својим студеним крилом У голе гранчице дирне... В. Илић ЦИВ ГРМ Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји, К'о црн и мрачан див.
Он ћути додир неког тајног крила - К'о струје ситне у води што спава Што, када цвеће својим махом дирне, Остаје на њем измаглица плава.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Нек живи тамо, ако има шта јести, само нека никога не дира. А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. — Богме, тамо му у оној хартији стоји написано, да ће га после три дана, ако се не
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
везу између Плимутске цркве и скромне Џимове ложионице, данас ми је довољна да схватим зашто је Бичер био у стању да дирне у срце обичне људе.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Кад сам ја задовољна, шта ви имате ту? ЖИВКА: Па већ ти, знам ја тебе. Ко дирне њега, као да те је у око дирнуо. ДАРА: Па јесте! XВИИИ ПРЕЂАШЊИ, ПЕРА ПЕРА (на задња врата): Извините, ја...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
њега једног тврде прагове Пашина двора чепам страшљиво, Уклањајући просту хаљину, Да ми крајичак какве закрпе Не дирне, како, мермер углађен! О, децо, па и вас молим! (Клања се пред Турцима скоро до земље.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
му не мрда рањен образ, па ми оном другом половином уста прошушкета: — Огребали ме Турци по образу, а ко ми у образ дирне морамо се наплаћивати. Сви се насмејаше овој игри речи. — Ама, бојим се биће ти рана опасна па ћеш пропасти.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Зуји пјесне глас пресвјати Дирне л’ пјевчик у клавир, Мир се таки мора сјати, У соглас’ју лежи мир; Мир да свагди ми снујемо, Мир там’, овде буде с
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Болесник спреми колачић, и оде под какав г., дирне га три пута, каже својој болести да иде »у г.«, остави на г. колачић »да га тице (= дише?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
гасе А свежи, јутарњи дах прелеће долине мирне, И шум се разлеже благ, кад својим студеним крилом У голе гранчице дирне... 1884.
Ја волим ваше ведро чело И ваш сребрни, јасан глас, Кад детињасто и весело Ситница каква дирне вас. Ах, сећаћу се целог века Као пријатног, слатког сна, Преко јаруга и јендека Кад сам за вама трчô ја!
Обале су пусте и пољане мирне, А студени ветар лелуја ми влâс... Тужно шуми трска кад је крилом дирне, Шуми као болни, умирући глас. С криком лете ждрали више моје главе, И губе се тихо у даљине плаве.
Сребрни таласи Суморно бију о обале мирне, И трска шуми и трепере гласи, Поноћни лахор кад је крилом дирне; А чамац лети и таласе реже, И једнолика песма се разлеже. 3.
Покадшто заструји ветрић у тами поноћи мирне, И лаки пролети шушањ кад грана гранчицу дирне, И брзо потоне у ноћ. А озго у самоћи Безбројне трепере звезде кô бледа кандила ноћи.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сагне се мајстор Коста да скупи и к себи тргне стазице, али како коју дирне, она, као трула, отпадне. Пробуди се човек, протрља чело, гутне мало воде, заспи, и опет сан.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Оба жива одерао брава, па их пусти у јелово грање: грана дирне, стоји дрека јарца, ован ћути, не пушта аваза. Тада рече Котарац Јоване: „О Тадија, нашој чети главо, зашто пусти