Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Срце му је и ладно и тешко, Кам му легâ на срце витешко; Сву ноћ јунак спавао је мирно, Санак луди мозга му не дирно, Ал' зато је баш му најчудније, Што му срце тако празно бије. „Та куд ће се, Боже, то денути?