Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад сам ушао, она је вадила некаке поклоне од сестре за матер. — А — рече она гласом који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби? — Не, био сам, госпођице. А откуд ви знате? Она се мало збуни. — Г. Туманов ми је казао.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Стидљиво. Једини понос, који су били још сачували, и у који нису смели да дирну, од срамоте, пред ландсманима, било је име њиховог села, родног места, порекла.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Особито су ценили добре говорнике, оне који су умели да дирну у најтање жице. Овај живот са гозбама и светковинама морао је у Току времена утицати и на њихов менталитет, и њихово
Милићевић, Вук - Беспуће
— Шта ради мама? — запита она послије ћутања. Отац не одговори ништа у први мах, и то је дирну и узруја; и кад се сретоше њихови погледи, оба пуна сумње, он јој само рече несигурним гласом: — Ти немаш више маме.
Он се немирно питаше: „Зашто то она мени прича?“ али није пропустио ни једну ријеч, у једном тренутку дирну га њезино причање, но он се свлада и остаде равнодушан.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Лаки ветрић осмену се, Листак лиска дирну, Бели данак покрену се Па кроз липу вирну. Липа брсне гране шири, Шапће дану сјајну: Вири, дане сјајни, вири,
(1845, 11. маја) КЛЕТВА Зелена је трава, Мома на њој спава, Вијар ветар пирну, У сукњу јој дирну, Сукњица се шири А ножица вири, Ао ноно бела, Вода те однела Па — мени донела! (1845, март) ?
Ал' кад Арслан на ограшју паде, Тад се Талу и згодица даде: „О Хајкуна“, рече, „сад си моја.“ Дирну коња, утече из боја Право Хајци, — весела му мајка! Јоште кликну: „Бежи са мном, Хајка!
Туда шеће једна бела; Он из вреже вирну: „Јао, врежо, дела, дела, У срце ме дирну!“ Зачу цура, затрепета, Ћаше утећ лепа, Ал' је веће врежа клета За ножицу шчепа.
Ал' кад Арслан на ограшју паде, Грану срећа и раждену јаде. „Ој Ајкуна“, рече, „сад си моја.“ Дирну коња, утече из боја, Па у око, те још под чадора. Рече Ајци: „Бежати се мора.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Влага потока још више ме дирну. Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило се грање и лишће. Кроз грање пробија месец те осветљује
— Трже се он и поче да се диже да иде. Не дадоше му ни да се макне, а камо ли да оде. Паса га дирну, показујући главом на чаршију, механе: — Иди, иди! Чека те тамо... — Не, Пасо! Жив ми Господ, не! Такав ми посао!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
краљ, па замишљају да пред собом имају деморалисану гомилу „свињара“ и паора, које треба казнити јер су се дрзнули да дирну у неприкосновеност ћесарскога достојанства.
Истурили смо им престоницу под нос, а не могу ни прстом да је дирну... Сутон је. Улице мрачне, прозори неосветљени. Пред једном кућом угледасмо веселу групу људи и жена.
Гвоздени колос се занија, крете и ускоро последњи вагон пролете и као да ми извуче сузе из очију. Милутин ме благо дирну по рамену и поведе у бивак. Причао ми је нешто, вероватно ме тешио. Али моје мисли биле су далеко.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
и прегрта, прођоше црни и мутни облаци, прође опасна пламењача, прођоше дуге кише и поводњи, прође свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег и најлепшег посла: бере плод трудова својих...
Уосталом, момци се задовољавају малим: ако могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није... славе ми, није!.. — Јаој!... зачу се из помрчине.
Зачешљасмо дуге косе, само господин прота, по обичају, не дирну своје гргураве седе власи... Изиђосмо кроз царске двери и почесмо благодарење...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Излазећи на капију осети само како јој лице и косу до- | дирну онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим
Још мање је непријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Он је био дете свог Великог века. ИИИ Истина И онда кад му време косе дирну, А живот лице борама избразда, Он је своју старост проводио мирну С осмехом мудраца и весео вазда.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Нећу, па нећу! Нећкао се два дана, а они не хтједоше без њега. То га дирну, те трећега пристаде, и сва четири, истијем путем и начином, отидоше на сијело.
лицу трепераше свака жилица, његови снажни и гипки удови бијаху тако покорни његовој вољи, да то стрица неугодно дирну, те, не знајући, зашто сјети се својих предака: фра-Јерице, о коме се пјесме пјевају, и још славнијег стрица Јурете.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
О да чудна љуљушкања, Да т' подиђу мрави! Лаки ветрић осме'ну се, Листак лиска дирну, Бели данак покрену се, Па кроз липу вирну.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
А кад јарко сунце жмирну (Јер му сумрак трже сјај), Рука руку само дирну: То је био опроштај. — Дође дома млада мома, На лицу јој сунчев жар, „Где си, дико, за толико?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Био је питом и пун неке свежине, оне пољске, а међутим лица као у девојке. И што Младена највише дирну, то беше оно његово понашање чим уђе, појави се још на прагу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
По биваку се пронео глас о писменој оставци посилнога поручника Луке. И сви сад долазе да дирну Луку. А он наручује каве, да би тако казнио свога посилног. Али следећег јутра, Исајла нестало из бивака.