Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут. — Шта се само скањује ту ваздан!? — рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту, погледа
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ходи, Јанко, ходи, брате, да се поцјеливамо! И загрли ускока, који дирнут, у мраку се пољуби с невиђеним, непознатим човјеком! Кнез одјаха, па се и он и сви мушки редом пољубише с намјерником.
Здрав си ми! Ускок одговори: — Хвала ти од свег срца, кнеже. Ја сам много дирнут твојим дочеком и твојим ријечима. Иако сам млад, са мном је било свакојаких чуда, али сумњам да сам кадгод био овако
А ја сам рекао: „Неће!“ — А зашто баш хоћеш да будеш мој ђак? — пита Јанко дирнут. — Зато што си велики кућић и много учеван — каже владика. — А и онако, мио си ми! А и ја сам од добре куће...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ко сте, шта сте, откуда сте? Па ви мени на пут стасте?“ 128. „Несам ли ја госпа туди? Ко је мене дирнут вредан? Па таки се сад усуди, Таки један и ниједан! Па у мојој, мојој кући... Јао, муко, морам пући!“ 129.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ил' хтеде сад угодљив загладит, у прве што ми зајам одби мој, ил' извештајем дирнут љубавним, тек он се диже, исправи се дуг, у чело упре прстом десничним, а шувачним у голе кукове, заори глас кô
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Такав му је српски језик у свима разредима. А неки предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут. — Погрешили сте много... опростите на замерци...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Петре, како си? Како си брате!“ запита Јока, па опет му се објеси о грлу. И он бјеше јако дирнут. „Ујаче, ево ти младога домаћина; до сад га нијеси гледао!“ рече Стана, донијевши малога Милуна. „А јабуко моја!
Стана, у тај час, таман дође из кола. „Јеси ли се наиграла?“ запита је отац, па је загрли и притиште к срцу, дирнут, јако дирнут. Цура се мало зачуди тој милости, ту пред званцима, против адета.
„Јеси ли се наиграла?“ запита је отац, па је загрли и притиште к срцу, дирнут, јако дирнут. Цура се мало зачуди тој милости, ту пред званцима, против адета.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
— осама, самоћа укрепљавати — окрепљивати улезити — улазити улучити — добити уљубити се — заљубити се умиљен — дирнут, разнежен умиљеније — милина умишљавати — смишљати умовеније — умивање, прање умозреније — замишљање умствовати —
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Ја видим да си ти добро дите, да си зафалан — рече кувар дирнут. — Али данас ми нећеш помагати, јер си уморан, него опет ајде легни на клупу, пошто је стриц отишао да се одмара.
— А зар све његово не припада манастиру? — запита Бакоња. — Е, баш си дите! — рече Срдарина угодно дирнут, видећи да је Бакоња ипак непокварен. — Е, баш си дите! — понови он, тапшући га по образу...
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Чуј: мехур у води напет облом опном Прсну од мог ока дирнут сјајним шиљком. Где се то обретох: сред воде ил копном Ходам као увек с нејасним ожиљком?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Првих дана Доситеј је био дирнут пажњом која му се овде указивала али се, већ после кратког времена, почео узнемиравати питањима о томе није ли га
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Ил' хтеде сад угодљив загладит' У прве што ми зајам одби мој, Ил' извештајем дирнут љубавним, Тек он се диже, исправи се дуг, У чело упре прстом десничним, А шувачним у голе кукове; Заори глас к'о
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Заиста, диван егземплар! Номофилакс, дирнут тим поклоном рибара, захвали им кратком али лепом беседом у којој их опомену да поштују силног господара мора и океана.
“ Он седе опет на своју столицу, погледа ме доброћудно и рече: ,Ето, сад знате историју мог живота!“ Дирнут и посрамљен, стајах пред њиме.
Пембертон се загледа у тај призор. Дирнут њиме, прошапута: „Мучениче науке! Наслони, мирне душе, твоју уморну главу на тај јастучић који си некад сачинио; он ће
Оданде ми донесе и предаде лепо укоричен примерак свог уџбеника са власторуном ласкавом посветом. Дубоко сам дирнут и топло му заблагодарим. Весело узвикнух: „Моја груда снега котрља се као помамна!
Када опази како сам био дирнут тим изванредним примером поштења, Дарвину навреше сузе на очи. „Добри, племенити Волес!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја јој, најзад, обећах, дубоко дирнут оном њеном добротом, умиљатошћу и срдачношћу какву одавно од ње нисам осетио. И у том часу ја потпуно заборавих да
Чим смо га стигли, мање дирнут његовом бедом, а више да се покажем, ја потражих новчаник да га дарујем. Ја извадих најмању сребрну пару коју сам имао
Ћипико, Иво - Приповетке
на памет божје ријечи проповједаоца Италијанца, језуите, што сваке вечери ове Страсне седмице проповједа у цркви, и, дирнут божјом милости, одлучно одриче се Морачине гријешне љубави. И ових дана претргнуо је с њоме, а напаст је велика.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
сам ишао, На хиљаду јуришао; Зуји куршум и кумбара, Грме горе и долине, А Козаку душа стара Од силине и милине — Дирнут ханџар из корице. Или листак из горице, Кад се вихор игра њима — Затрепери у прсима.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И он би неугодно дирнут не због тога што није хтела да је он старији, господар, већ уопште што није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени,
Ћипико, Иво - Пауци
— и, кретом главе, показа на свједоке варошане. — Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео што ће собом кући повести своја два вола.
— Срамота је одбјегнути овога човјека. —Реци јој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут. — Ја јој не браним. — Па се смисли и вели: — Иди, Цвијето, иди, сестро! ...
га она ухвати за дебелу руку и поглади је, једнако га гледајући у очи, под утиском њена погледа долази мекши и, очито дирнут наједном испод наочара набухле мутне очи оживу и његова рука диже се и клоне на њено раме.
Драга си ми .... и не тражим друго, већ да си код мене... А јесам ли ја теби мио?.... — изговори очито дирнут. — Нисте ми мрски... А и зашто би били? И, отежући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У СПОМЕНИЦУ ПРИЈАТЕЉУ Ј. М. М. Х. У часу радости слатке, ил' горке жалости своје, Кад душа твоја стрепи, кô буром дирнут цвет, Украси гордошћу себе. За радост и боле твоје Да не зна овај хладни и бурни овај свет.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
сам ишао, На хиљаду јуришао: Зуји куршум и кумбара, Грме горе и долине, А Козаку душа стара Од силине и милине – Дирнут ханџар из корице Или листак из горице, Кад се вихор игра њима – Затрепери у прсима.