Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
44. Ње више нема — то је био звук, У њен кад ја унишô бија дом, Страовито ме дирнуше тад ук Из ведрог неба, као страшни гром, Весела мога уби сав он пук, Из корена се љуљну житка стром; И да му
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Камо срећа да нијесам преболио. Данас бих барем мирно у гробу почивао!“ Те ријечи, онако изговорене, дирнуше, ваљда, јако цуру, јер она заборави све што је сустезаше, па сједе на клупицу и повуче и њега да сједне.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Прочуло се гос-Тошино читање, и разговори о том га толико дирнуше, да је прешао на стално снабдевање књигама из пољопривредне и варошке читаонице. Жупанија га за то одликовала медаљом.