Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И паде, паде као кап. Све опколи њену постељу, поливајући је сузама. Старица је жмурила и дисала испрекидано... Али свест је не беше оставила, то се познаде по првом погледу њеном кад очи отвори.
— О, Створитељу, колико си добар! Зар ми досуди да умрем под својим кровом!... Па заћута и заклопи очи. Дисала је тешко и испрекидано. Сви стојаху око ње, неми као гробови...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
У срцу њезином не беше ни толицно кол’ко једна пчиодина глава места за милосрђе и праштање. Дисала је осветом, и само јој се некако далеко чињаше тај жељени дан, дан праведне и слатке освете.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Била је лепа. Она је, међутим, кад стиже до неког јарка, горе, легла у траву и задихано, тешко, дисала. Ваљда уморна. Била је затворила очи, а руке изнад главе савила. Кад је Исакович стиже, отворила је очи, па се смешила.
Она у таквим тренуцима скоро и није дисала, а ноздре су јој биле танке, непомичне, скоро провидне. Кад би се хладила црном лепезом, личила би толико на његову
Слушајући, шта јој госпожа Монтенуово чита, она је дубоко дисала, а кад је госпожа Монтенуово запита, да ли би јој дозволила да је једном пољуби, помисли да није добро чула, и да је с
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Рашида је дисала кратко и брзо. Тома Црни је говорио да су цуре зреле, зна се већ за шта, кад дишу брзо и кратко, да је потребно
Црњански, Милош - Сеобе 1
Није више сањао. Пој петлова и лавеж паса чуо је. Жена, која му је била заспала на руци, дисала му је на груди. И шум што изазва, протегливши врат, чу, јер толика још тишина била је пред кућом.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: И ја кажем тешко нама. СМРДИЋ: Родољубица, која је тако силно за народношћу дисала; ах, срце ми се цепа! ГАВРИЛОВИЋ: А ви, јесте ли потписали прошеније да нам не треба војводина?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сео је на њих, не зна зашто, ништа није питао, она је већ седела и дисала исто онако гласно као крава. Па му је откопчала чакшире и гурала руку међу његове бутине, укочене од страха.
Да је имао снаге, он би побегао. Узела му је руку, без речи, само је брже од краве дисала, и чинила његовом руком све оно што је својом чинила међу његовим ногама.
Она је у сну поново равномерно, тихо и пискаво дисала. Није ни лепа. Има лепших жена од ње. Истераће је, истераће је...
Онда је легла, опружила се, вода јој дошла до браде: тешко и гласно је дисала загледана у ниску пепељастих мехурића поређаних на површини воде уз ивицу корита.
Чуо је само њено све теже и све гласније дисање. Све до јесенас она није тако дисала. Савест је и у сну мучи. Бог је тешким сном кажњава. Њему неће да се смилује.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али већ након неколико тренутака њен страх прерасте у сажаљење. Птица је једва дисала. Шта је могла осим да јој превије крило и нахрани је мрвицама хлеба?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али, ето, оне сам ноћи седео узалуд: земља је ћутала, трава није дисала, тамњан није горео; све је било немо, црно, непомично, мртво.
У постељи, у пени из чипака, лежала је болесна жена и дисала брзо. Над њом, сасвим младом, лелујали су се лаки облаци завесица од белог тила, а према њој, на зиду, висио је гоблен
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И у тој гробиници младости и цвећа Дисала је она још лепотом својом У јесењој ноћи, у ноћи са којом Грлила је живот свих мртвих пролећа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Она приђе вратима и наслони се леђима. Стајао сам према њој. Гледала ме је грозничавим, молећивим погледом... Дисала је дубоко, а прстима савијала крај од своје блузе. Онда готово нечујно проговори: — Не свиђам вам се...
— Онда покуша да ме уједе за руку. — Али ја хоћу живота, сласти, сласти! — хистерично врисну и затресе главом. Дисала је брзо. Гледала ме је избезумљено, уцакљеног ока.
Одмакао сам је благо од себе и погледао. Очи су јој биле влажне, ноздрве раширене, а уста пожудно отворена. Дисала је брзо и грцала. — Доказ љубави?... Знате ли шта то значи? — Драгиша... прочитала сам у писму.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Но ви сте онда срећни били, А с вама срећан бејах ја. Пламен је лизô ваше лице, Дисала нагло ваша груд, А ваше косе и витице Мрсио лахор као луд... И то је прошло.