Употреба речи дисало у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Ваздух, у дворани булки и пољског цвећа, није био пријатан, него устајао. Једва се дисало. Ана му се указа лепа, опорављена од порођаја давно, али, нимало весела, уз ту, поменуту, бабетину.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

уста, да би се заштитили од прашине што се таложила по лицу, обрвама, трепавицама, па и на тој марамици кроз коју се дисало. Са лица је избијао зној, и блатњави млазеви су цурили низ образе, наједали кожу, а у очима су људи осећали свраб.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Имао је тридесет година а Цариград је био замаман. Али, и дан, и ноћ, и лица, и кораци, и гласови, све је дисало као опасност. (Онда још није знао да се највеће опасности не одају.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Сутрадан била је недеља. Пролеће је дисало плућима пуним рајскога мириса. И са ливада је пирила мирисна свежина, и свилени ваздух је подрхтавао.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

онда слика била благо узнемирена, сва оживљена неуморним шарањем змијастих пруга од рефлекса мора које је равномјерно дисало под прозорима у луци. Далеко доба!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности