Јакшић, Ђура - ПРОЗА
И ви говорите о љубави! Ви!.. Смешно! А кад су мртви љубили? За живота бесте бич живима, газисте све што се усудило дисати, љубити... А сад у гробу тражите милости, чезнете за једном искрицом љубави!... Чудно!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
помешати, и тераће га о свом рођеном трошку; у том послу он не зна пет ни девет, то је његов елемент без којега он дисати не може.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
све је на своме месту, али нада свима је смрт Лазарева... Чинило му се да неће моћи живети, да неће моћи дисати ако Лазар дише!... И, стегнувши песницу, баци страшан поглед па кућу оца Лазарева.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати! Није могућно тим пре што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Одмах је Љуба почео лакше дисати. Док се он за новце бринуо и намиривао, донде је око невесте била Сока. Сока је приметила, кад је невеста рукавице
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Многи образовани људи дођоше да би од Србије створили јаку кнежевину, модерну државу и „да би могли дисати слободним ваздухом слободне Србије“ (Доситеј Обрадовић).
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сви плачу. Она гледа укочено на брата. Брат приђе к њој, почне јој марамом зрак редити, да јој је лакше дисати. — Кад умрем, обуците ме у венчане хаљине. Једва је разумео шта говори. Опет гледа на брата. — Убили сте ме.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано... Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја бих за вас...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДРОБАЦ: Нана је добра против велике туге. СОФИЈА: Шта је то велика туга? ДРОБАЦ: То ти је... кад не да дисати! СОФИЈА: А ово? ДРОБАЦ: Ово ти је одољен, против грчева. (Софија врисне) Шта ти би? СОФИЈА: Ожарих се!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А само на једно пазити: проводите како је на живот у врлини указано, а никако другачије. Ако је могуће, дисати речју спасоносном, и свим што је за спас и саздање и корист.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
који су год онда у колеси, пуне им се не само очи, уши и [х]аљине пра[х]ом, него и носови и уста, зашто морају дисати и одисати; пак ако најпређна кола стадоше, сва за њима, ако ће и[х] [х]иљада бити, ту ваља да стоје гди су се нашла, и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Кад се почех приближавати карлици костура, они се стиснуше око мене толико, да сам једва могао дисати. Радио сам полако и опрезно. Осећао сам како им застајкује дах.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Обојица ћуте као заливени, само им се ноге померају, одскачу од земље и опет стају на прсте... Старцу тешко дисати, стеже га младић као кљештима... Најзад се некако дохвати паса, одакле истрже мали оштар ножић.
»Шта се ово враћа светло, слатко ?... Гле, слободно се дише !... Ох, како је слатко дисати !... А шта је ово заковано?... Руке и ноге приковане за под, за шта ли... ни мрднути се не може... А-а...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
“ И тог’ ћу се држати Док год будем дисати, Српског оца прави син, Прави српски син. От оца ми остала Лепа дара три: Име Срба, мач и крв Што м’ у срцу ври; От
Ћипико, Иво - Пауци
Док је гођ могао стати на ногама, није хтјео остављати своје куће, а и сада, кад му већ не да ни дисати, једва се склонио, на молбе Радине, да се пресели к њима.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
преживе, па ако и нема ничега другог до овог спарног летњег ваздуха и ове љуте травуљине, добитак је већ и то што могу дисати и што се могу знојити у напору да напабирче које штуро зрно са изгажених њива.
и где ће ситни Артемије моћи на миру преживати своје детињасте мисли, грицкати као пацов своју буђаву кору хлеба и дисати свој смрдљиви ваздух. Не кидише Дадара на мене. Ни на Доротеја чак. Друго нешто жуља његову похлепу.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
право да ти кажем, све ово што ће бити после овога, што ћу кадгод можда бити радосна, весела, и што ћу можда слатко дисати, спавати, све то, ако ме ти не будеш обилазио, све ће ми то падати као грешно.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Једнима ветар подухвати ватру и пламен заковитла преко наших глава. А већ од дима се није могло дисати. Тек после једно два часа умину снег. Открављени мало, почесмо силазити у долину, пуну блата и расквашеног снега.
— Зна се. Поделићемо братски — и Танасије замаче за ограду. Било је подне. Ваздух врео, да је тешко било и дисати. Две хиљаде осам стотина! — зачу се команда. Топовске цеви као да прогуташе гранате и затварач шкљоцну.