Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Сирота тетка већ није могла из постеље устајати; беше мирна, тиха, једва си јој дисање чуо, а изгледала је као свеци што их по црквама виђамо.
Страшно!... Долазило ми је као да сам жива сахрањена, као да сам сто хвати дубоко под земљом. Дисање ми беше тешко, а крв се по жилама једва мицала. Тако ме је застао Алекса. Кад је ушао, не рече ми ни „Добро вече!
Све је изгледало величанствено, пуно тајне, чисто ти дисање у грудима застаје, чини ти се да је и онај скакавац што из густе траве сиче, јачи од тебе...
Не знаш каква је то милина у овакој мрачној гори дочекати први зрачак румене зоре! Човеку као да нешто одлане; дисање му је слободније, лице ведрије, па и сам коњ уздигне главу више, зарже и веселије корача унапред...
али те ноћи коса ми се увис дизала; обоје смо ћутали, сваки од нас био је у своје мисли удубљен, само испрекидано дисање и куцање срца што си могао чути.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Војници су били поспали. Њихово оружје и шлемови светлили су око гроба. Њихово дисање губило се у напорном дисању ствари и биља, које се чује у ноћи када зађу влашићи и месец.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Шешир на лампи обојио је собу неком зеленкастом светлошћу. У угловима је било мрачно. Из споредне собе чуло се дубоко дисање. Ја сам стајао као осуђеник. „Трпи, зликовче”, говорио сам себи, „ти си још много више заслужио!
Африка
Оно што ме изненади то је њино видно, јако и мирно дисање, приметно као у животиња које стоје у полу и чине се као да мисле.
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер ти си тада и сада и на Векове исти. Све је теби могуће, немогуће ти није ништа. У рукама су твојим душе и дисање свакога створења. Јер ти живот садржиш и смрћу владаш, и осим тебе нема који спасава.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Кад је већ далеко зашао унутра, учини му се да чује нечије дисање. То је дубоким сном спавао старина Крушкотрес Кукурузовић, преморен од бјежања. — Охо, ево их!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Чинило ми се да им чујем дисање кроз полуотворене капке прозора. Та шашава Рашида! Држао сам је припијену чврсто уза се и говорио јој нешто, а она се
Црњански, Милош - Сеобе 1
Виде да му је у кућу довео ђавола. То дрхтање на грудима, та висока колена у ходу, то дубоко дисање при пушењу. Приметивши мекоте њеног крила, таласање под њеним свиленим венедигом, док је лежала, он је са
Милићевић, Вук - Беспуће
И кад све застане и замре, кад настане у њему једна чудна мртва тишина, он осјећа у себи његово задовољно дисање. Гавре Ђаковић осјећаше да га се боји, да стријепи пред њим и да уступа кад покуша да му се отме или, кад се ухвати с
очајањем, она се мољаше пред жртвеницима, и док су њезине другарице спокојно спавале и она чула њихово одмјерено дисање, она тихо шапуташе научене молитве, и успављиваше се ријечима из молитвеника. .
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГИНИЦА: Ни у соби не смем сама да останем. Стално као да има некога. Лепо чујем нечије дисање, нечије кораке. И стално сањам сандуке пуне снега! Не знам зашто баш сандуке пуне снега...
Лалић, Иван В. - ПИСМО
И магнолије. 6 У дисање си моје упевана Ко молитва у обред. Тобом дишем. У рукопису мом си уписана Између сваког слова које пишем.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Али шта је ово ?... Некаква топлина око десног образа. То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло... Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи...
А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој осушене, вреле, па дрхћу као у грозници... Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...
великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање.... Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Чистота, ред, симетрија — то је њихов живот, њихово дисање... Они им жртвују све. Због тога се они плаше и сваке помисли, да може неко друго биће, нека личност са стране
Видећи да су девојке збуњене, прозва једну, па стаде да тражи једног мушкарца. Пери закуца срце и стеже му се дисање. Али он погледа у црне наочаре слободно и отворено, знајући да ће га то спасти.
А њему је тако лепо, тако топло и пријатно осећати њено дисање, топлину њена тела на себи, те и не зна кад га ии како га сан превари...
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Морска вода садржи и гасове потребне за дисање организама; најглавнији су кисеоник, азот и угљена киселина. У понеким морима, а близу дна, има још и сумпор-водоника;
Потребан ваздух за дисање поправља се по спуштању апарата у море испуштањем кисеоника из јаког металног резервоара смештеног у унутрашњости
не путују по дну мора или по њему блиским воденим слојевима, већ се држе површине воде где имају и бољи ваздух за дисање, а где се ти гасови не осећају.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И заиста, као да се дуго одмарала и спавала, дремуцкајући наслоњене главе на руку уз прозор, слушајући тихо дисање дечје, удишући онај мирис којим је била соба испуњена из њиних, још млечних плућа и уста, из њиних стиснутих и уз
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
На лицу његову не бјеше трага животу. Цура принесе ухо к његовим уснама, да се увјери дише ли. Слабачко бјеше дисање му. Затијем она дохвати кокошиње перо, које умочено стојаше у чаши са медовином, па њим премаза му усне.
Сваки се, у магновењу, преобрази, а тишина така настаде да се јасно чуло снажно дисање Марково. Тако постајаше неколико тренутака.
претрпјећеш мало, али ће ти се опет накнадити.“ Она је изговорила то на предушак. Лице јој се бјеше зажарило, а дисање јој бјеше учестано, као чељадету које се уза страну пење. Обоје мучаху и гледаху преда се.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Обадве купус? ИКОНИЈА: Обадве. Па шта из љубави, и то се офуца. Сваки дан исто тело, исте речи, исто дисање, да ти се смучи! Пива два сам ти казала! ЦМИЉА: Мени се богме не би смучило, ја би то друкчије!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Сви сте се погојили... Марш, животињо псећа! Уђе у киселкасту, љуту топлоту стаје, у густо и гласно дисање говеда. Зашто га Мијат није вечерас дочекао? Сигурно је одлуњао код неке удовице. Брзо напипа врата собице за слуге.
Сваког дана губи по неколико дуката само да би угодио оцу. Сутра ће му све рећи. А Мисли су се као дисање растурале по мраку. Кад је Симка с лампом у руци полако отворила врата, он је тргнуо покривач преко главе.
Млад је онај кер Мијат. „Гле си била пред вечеру? Више од сата те није било у кући“, говорио јој у сама уста, а њено дисање осећао је по образима као пригушено, мукло смејање. „Осећам да ћу да родим.
Она, то дисање, његова је зла судбина; она му је накотила несрећу довољну да затре све. Да му је изродила деду, не би се његов живот
Он се поново наднесе над женино лице. Симка се промешкољи као да се буди. Он заустави дисање. Срце му је јурило низ руку, брзо, и као мали тег ударало у лакат на који се ослањао.
Чађевић неће, зато што му се свети. Стресе се. Издан и осрамоћен од синова, јаловака и кукавице. Ослушкује дисање села, мирише га, види у магли оџаке у грању. Иде војска. У његовој кући нема деде да се плаше.
До удаје ништа више. Још нешто, још... Чула је како восак са свећа капље у пепео. Чула и своје дисање Било је толико гласно као да ветрови дувају. Од страха је зауставила дах. Чула је срце, њега није могла да утиша. ...
Дланови јој побегоше с лица. Десна рука застаде у Ђорђевој коси. Сув бусен дивљег јечма. Његово дисање гребе јој надланицу. Први пут је овакав дошао кући.
“ Он је, сигурно, често одлазио у врбак, на место где су га оставили, помисли сада Аћим. У очима је мрак, дисање га боли, и хладно му је од кише и јесенске студи у врбаку, поред угашеног огњишта у напуштеном збегу.
Никола извуче браду испод кожуха и намести уши да јој кроз под и дисање чује. Није дошла да спава. Из ковчега нешто узима. Сагла се, усправља се, излази, мало је застала код врата...
Шта он још чека. у подруму? Поново напуни уста зрнастим снегом. Тек касније, кад му се дисање утиша, Никола чу јаукање гусала и Мијатов глас у стајској собици за слуге. Ја нисам поткорњак да оборим храст.
Увек се тако отварала. Брзо иде по калдрмисаној стазици. Куца и, не чекајући да му се одазове, улази, зауставља дисање, да му глас буде гушћи. — добро вече, господине професоре.
Попа, Васко - КОРА
пространства Не обавијај ми се око ногу Не заноси ме Ти си будан језик Седмокраки језик Под мојим стопалима Не идем Дисање моје безазлено Дисање моје задихано Не опијај ме Слутим дах зверке Не играм Чујем познати псећи удар Удар зуба о
ми се око ногу Не заноси ме Ти си будан језик Седмокраки језик Под мојим стопалима Не идем Дисање моје безазлено Дисање моје задихано Не опијај ме Слутим дах зверке Не играм Чујем познати псећи удар Удар зуба о зубе Осећам мрак
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Зато сам пажљиво испитао тај преостали ваздух. Показало се да не ваља ни за сагоревање ни за дисање. Сваки пламен који сам ставио у тај гас угасио се као да сам га умочио у воду: животиње које сам унео у њ цркоше после
О томе су постојала сасвим погрешна мишљења и веровало се да је дисање једна чисто механичка појава. Но ја сам доказао да је оно један хемиски процес“. „Како сте успели у томе?
Морао сам се запитати како је она дошла у издисани ваздух и нашао сам да је дисање лагани процес сагоревања“. „Невероватно!“ Он се насмеши.
Но овога пута моја замисао била је врло добра. Ако је, тако рекох сам себи, дисање процес сагоревања, онда ће он бити и узрок топлоте нашег тела“. „Сигурно!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Људи окрећу главе, стежу носеве прстима, или заустављају дисање док прођу. Утом дивизијар са штабом сустиже колону. Он је замишљен, и са левом руком на слабини јаше лагано и оштро
Повремено неко тешко, болесно и неправилно дисање подрхтавало је из суседних ћелија и сливало се у један једини уздах, нешто као ропац, док су два искривљена ока са
умукао и остао да је посматра у страху од језивог мира који је владао у соби болеснице, где се чуло само њено убрзано дисање и како се откуцаји часовника мешају са болесним ваздухом собе и откуцајима њеног ослабелог срца.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ничега, до равне плохе зида пред мојим очима и бескрајне пучине ноћи преда мном. Храна је моме уху дисање тишине, храна је моме оку нијема бјелина зида, храна је моме срцу самоћа. Свему сам дао себе.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Читава бура осећања пробуди се у њему, и за један миг беше на прозору. Стаде да слуша, угушујући своје рођено дисање, али му у ушима наступи читава свирка од зујања, све по такту, на прекиде, те стаде очајавати да не заглухне.
Беху се обојица тако примакли, да су могли чути један другом дисање. — Камо се, по Богу си ?... полудех од муке — рече он. — Е, синовче, на муци се познају јунаци... Није то шала...
Ћипико, Иво - Приповетке
себе и њу, и тако лежећ, нагло дахћућ прама њеним образима, дуго би стајао и јарио се, слушајући њено заморно дисање. Девојка се бранила рукама, гребла га и зубима гризла; тада би он јаче беснео и усрчао рукама до гола јој живота.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
потанкости као што су „мекоте крила, „покрети у крилу, „таласање под њеним свиленим венедигом, док је лежала”, „дубоко дисање при пушењу”.
Краков, Станислав - КРИЛА
Сав блед пао је на неравну земљу спасилачке косе. Дисање га је стискало гвозденим канџама. Парало му ознојене груди. Осећао се сам усред пустога жбуња, које је покривало целу
Чак и два стара дервиша крај срушених зидина џамије. Лутали су дуго и Ивона је задовољно слушала тешко дисање Душково. Она није била уморна и њене су груди весело дрхтале. Пуштала га је да иде испред ње да би га целога гледала.
Бацали су све са себе, сплели се сред чупавих јастука, и тада се зачуло њино уморно дисање. Исушено дрво долапа је пуцкарало, а грана дрвета је лако гребла о дрвену решетку прозора.
Петровић, Растко - АФРИКА
Оно што ме изненади то је њино видно, јако и мирно дисање, приметно као у животиња које стоје у полу и чине се као да мисле.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
) Шта ми је сад?... Кô да ми поноћ паде на очи, На груди стена с својим теретом Дисање слабо гуши у груд’ма. (Баца пушку доле.) И ти си тешка кô од олова! Радаче!... Вуче!... Где сте сад?...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У шанцу се чуло одмерено дисање успаване посаде; кроз провидљив сумрак нејасно се опажале мрке слике будне шаначке страже, са пушкама у руци, са
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Наскоро се павиљон умири. Чује се само уздах реуматичнога пуковника и снажно дисање младих потпоручника. — Ово је преко јего! — гунђао је сутрадан инжењерски пуковник.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Њима се смрче пред очима. Снијег их је све јаче засипао, мећава им је дисање заустављала, а они су грабили напријед, посрћући и заносећи се. — Идеш ли, роде?
Каткад мећава утоли, вјетрови се смире, стишају. Ништа се не чује, ништа се не осјећа до њихово кратко, изнемогло дисање, и оно лагано, дрхтаво изумирање вјетрово што трепери и клизи по снијежној бјелини око њих. — Моремо ли, Вујо?
устаје, заноси се и језиво осјећа како се бори с нечим страшним, невидљивим, што га дави, гуши, зауставља му пару и дисање. — Идеш ли, роде? — викну опет и несвјесно се обрну, али не бијаше ни краве ни Вује.
Ћипико, Иво - Пауци
И они разговараху тихо и развлачећи бесједом, као жао им претргнути разговор; само док зачују јаче старчево дисање, ућутали би, ослушкујући, да онда наново лакше наставе. Откада је замиловао, водио је с њоме чисту, искрену љубав.
Они пак једнако се држе у наручју и као да дријемају; тек што им се покад чује дисање... Наједном, као у сну, зачују уз улицу људске кораке.
Код првих кућа трже се и пожури у пристаниште. Бродови у луци љуљушкају се. С палуба чује морнарско тешко дисање, а на једноме овећему броду два су морнара већ на ногама; протежу се, зијевају, а гледају на море.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Још колико синоћ онде се борио човек против слатког милозвучног зова, хтео је да продужи своје знојење, дисање, ропац, бол који му раздире нутрину, хватао је укоченим прстима за руб покривача, а онда је наједном све то престало,
долазак, али он се ето стално у последњем тренутку извлачио, и ево га где хрипа и кашље, чујем његово кркљаво дисање и зацењивање, као да га гледам док пљује големе, округле, балаве лопте испљувака, после чега вавољи у устима некакав
Осећам да је и он ту негде у близини, можда одмах иза мене, чујем му дисање, али се не осврћем, радије чекам да ми приђе.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А по обали цветној ми сами блудимо двоје, Нежно ти стежем руку, и слушам у ноћи тој Испрекидани уздах, и бурно дисање твоје, И стидљив шапат твој... 1886.
А ветрић пирка и жуборе вали, И тихо трепте колутови мали.“ Злато ме слуша и дисање скрива, Па склапа очи, кô да прошлост снива. А шум се зачу. Препелица мила Нагло се прèну и отресе крила.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
не само ону потребну цев ракетле у којој ће се вршити експлозија, него и тендер пун експлозива, храну и ваздух за дисање, онда су нам потребне још веће брзине избацивања него што је она од једанаест километара.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Видим сад да ниси више дете, видим. Господин си од главе до пете, и фала Богу, фала Богу. — У тишини се чуло дисање госпа Нолино, узрујано, а и болесно. Младић приђе, и са очима пуним суза пољуби руку госпа Нолину.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Одвикли смо се већ. Чује се... Људи узимају лагано дах, дисање нам застаде, граната звизну изнад наших глава и ми одахнусмо. Постали смо унезверени.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Трбух се без престанка напиње, дисање кратко, ширење ноздрва, подрхтавање бутина, потреба да се подскакује и потрчава, раздражење појачано, запостављена
О, па ако, ако морам умрети, јер престаје ми дисање, И бива испуњена пучином последња ми празнина, Пошто ме изгубе из вида неће схватити ћутање; Смрт, смрт, смрт,
истина; О па ако морам умрети, јер престаје ми дисање И престаје, у простор, мог тела споро зидање. МОЛИТВА ВУКА Бар спавај, бар спавај ако мораш црћи, зли путниче, Увек
Умрети; никада више не живети! Никада! Ову љубав са очију скинути, почетак ове мисли, ово дисање; Птицо, сложи крила, сенком њином узбуђује ме ливада Гледај, ево сунца!
Јаднице, шта зовеш ти: дисање; Зар и зато умрети и нигде више не живети! Гледај, гледај овај друкчији Ускрс, гледај ове друкчије Цвети! Тешко крило!