Црњански, Милош - Сеобе 2
Осрамоћена и љута, поцрвенела, жена му само довикну: „Ти си, Петре, дите! Дитетина!“ У општем грљењу и љубљењу све је то прошло, као да је било па прошло, али је Павле приметио да га Петар прима
Дите је то. Лудо. Дите је то! Дитетина!“ Међутим, Павле то није слушао. Павла је био обузео гнев, који се у њега ретко јављао, али који га је обузимао, до
После ће се, каже, опет вратити, као да ништа није било. Дите је то! Дитетина! Ако је он дите, међутим, она није. Она је решена, као и Кумрија, да оде од мужа и да се врати оцу.
Убиће је, вели, ако је буде видео да се још једном том дугоњи, о врат, обеси. Дите је то. Дитетина. А рекао јој је да је јаловица, још неколико пута, кад су одавде истрчали, а она то више неће да трпи.
Сад, кад је била опет снажна, здрава, опет је подругљиво посматрала мужа, као неког ћурана. То је, каже, дите, дитетина! Она је, очигледно, уживала у Петровој младости, која је била већа него што би требала да буде, према његовим годинама.
Усхићена Варвара, понављала је, смејући се, њено: „Дите је то, дитетина!“ Она је, као да је и Петар њено дете, сад, пред својим првим порођајем, била сва сретна да јој је муж остао жив, и
Мучила га је љубомора, годинама, детињасто, у браку. Дитетина је то. Никад неће заборавити, оно његово лево око, како је синчића тим оком, мртвог гледао.
Е сад, да зна, смерт њу, са Петром, саставља, тако. Дите је то, дитетина, али и то је, у животу једне жене, нешто. Исакович се, доцније, увек, сећао само да га је Варвара збунила, приликом те