Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
79) — Од зла оца и ђеца паликуће. (Павићевић, М., 1937, с. 212) — Какво гниздо таква тица, какав отац таква дица. (Вук, бр. 2048) — Што отац тврдоглави, то син јогунастији. (ЛМС, 1862, књ. 105, бр.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кад лисица преко леда пријеђе, Онда можеш топове возити. Какво гниздо, таква тица, Какав отац, таква дица. Како сам се надала, Добро сам се удала. Киша пада капљицама. Пак напада локвицама.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— одговори фратар. — Јеси ли при себи? Није ли данас петак... Не мисли ти за вечеру... Камо вам остала дица? — Сраме се, па се сакрила иза таре — вели домаћица. — Ајде вечерајте, живи били! Стипане, дај да се и ми заложимо.
Ћипико, Иво - Пауци
Чекамо дан по дан. Нека греду!... Остаћемо сами... — Неће моја дица мене запустит' — с увјерењем прихвати старац, смирено положи главу на блазину и заклопи очи...
Иво покрочи к излазу. Старац погледа за њим и наново се јави: — Поздравите оца!... Све ће моја дица платит', нека се не брине... Иво побрза. Очи му се бијаху замутиле.
— Ваљало би провидит', — изусти једва чујно. — Провидит'! А окле? ... Увик су овака моја дица, озва се она нагло и отресито. — Јемају правищу!
! Платићете! — напије нам зло један од њих други, сув ка чава. Ни га ча видит', а виче. — Испитали нас... дица и ја казали липо како је било. Ча ћете да вам дуљим, осудили нас смијући се, баш ка од шале.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
дамаску Динара — планина на граници Далмације и Босне дићи се — (значи и:) поћи на пут: Дигоше се до два побратима дица — деца дишер — напоље, излази!