Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он није сматрао своју дужност као бреме, него као почаст. Дичио се што је глава тим честитим људима, који не учинише никад ништа што би био грех пред богом, а стид пред светом.
Поп Милоје беше поп на своме месту. Он је имао једну узречицу којом се дичио: — Ко је мом „Требнику” дошао - морао се поклонити! И... ејвала његовом „Требнику”!...
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Беговић, 1986, с. 62) — Дај, Боже, брат се домаћин синовима хранио, с унуцима китио и дичио, као што се кити и дичи Ђурђевдан листом и зеленом травом, а Спасовдан свијетом и сваким божјим благодетом!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
твоји’ синова и синовица, унука и омладака, нека вас јаки бог и данашњи Божић много и задуго у свакој срећи придржи. Дичио се с твојим породом као Даница на ведру небу, и китио славом и поносом као гора с Ђурђевданом, а перивој с ружом и
Да бог да и милост божија, те се браћом хвалио, а синовима и хвалио и ранио; унуцима и омлатцима дичио и китио како Ђурђев дан Спасовијем даном, Спасов дан миром и бехаром и сваким од бога послатим даром.
сребра, злата и свакога добра од тебе, Господине, послата; понајвише здравља јуначкога су чијем би се у младости дичио, у старости хранио, и господара Бога славио и хвалио.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Господина Леђенског није мучила никаква страшна брига нити туробна мисао. Једна дивно мирна савест, којом се он увек дичио, и једно ретко душевно спокојство, давали су његовом лицу онај благ, миран и племенит израз човека савршено задовољна
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Е па давор, здраво! Давор здраво, Сарајево драго, У теби је његова колевка. Давор здраво ти, Цетиње дичио, Где ’но песник одоји песника! Давор здраво, Београде бели Што му гробак сузама преливаш!