Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Велики удар за Марка. Избрисан јурат, дични тај наслов изгубљен, тако исто као официр касиран. Пуче глас по целој вароши да је Марко Рогозић касиран јурат.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
САМСОН И ДЕЛИЛА И „ О ј, Самсоне, мајчин дане, Израиљев Дични бране, мрзи, синко, Филишћане — Филишћани мрзе нас! Ал' не љуби, мој голубе, филишћанске толке љубе, — јача љубав нег
— Народ бега: „Ој, Самсоне, мајчин дане, Израиљев дични бране, удри, синко, Филишћане, Филишћани туку нас! Ханаан је једно гробље, твоја мајка јадно робље!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
и тријумфа дични в'јенац, да му краси главу смјелу. Ал' хероју тополскоме, Карађорђу бесмртноме, све препоне на пут бјеху, к циљу
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Дакле: алвундандара, живија наш дични вра-Брне! — Живија! — узвикнуше Јерковићи. — Ко ће напити кâ он! — вели Ркалина, машући главом. — Нико кâ он!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
лицу није кармин боја, рубин-усна ружицу превосходи твоја, бело тело — белило, обрвице — мастило, чело — зрачни дан; дични стас међ женама к'о што је међ гранама високи јаблан.
О, ти неуко срце, о срце драже од злата, Крај тебе цену губи најлепши алем камен. Развиј, дични попуљче, красоту и рајску милину, Проспи небесни мирис, излиј сунчану светлост!
Не завидим, уживајте пријатности јестествене, Које срце у печали уживати не може. Цветај, дични пољски цвете, и украси пролетије, Да се с тобом срећни ките. ако за ме и није.
Не завидим уживање У наручју љубимца, Ја сам, тужна, остављена Ко што без друга птица. Цветај, дични пољски цвете, И украси пролеће, Да се сретни с тобом ките, Ако за ме и није.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ако тако спашава Вратимље. Ако чини добро свом господару. Ако угађа госпи. Ако је користан. Нека витез, дични коњаник, мегданџија и мачоносац пипа себарске стрвине и нека говори: „Овај на ову а онај на ону страну“.