Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Славит љубве виновника. Сице всјуду все что живјет Љуби, љубовију дишет, И что љубит, то његујет, Что његујет, то цјелујет, Њежним оком намигујет, Љубовију блаженствујет.