Лалић, Иван В. - ПИСМО
(12. ВИИ 1989) СТРАМБОТТІ 1 Кад ноћу дишеш, ја у полутами Осећам како тишина светлуца, Док слушам како поред узглавља ми На слепом оку твоје било куца; И тек у
10 Кад ноћу дишеш поред узглавља ми Ја слушам спори покрет зодијака Над равним кровом, гласове у тами Што боји простор између два
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
кад се упишкиш, да су прислањали уво на твоје малецке груди, ове исте што у њих зија и војска и цивили, и слушали дишеш ли? —Богами, она не дише! —Дише! —Ма, ништа не чујем! —Па, уштини је, видећеш да дише!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
СВАШТАРА Око сваке наше биљежнице стегнут пропис, не можеш да дишеш, за сваку је строго одређено шта ћеш у њој до краја да пишеш: овдје бројке, по лејама уским, тамо српски, овамо
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ти, међутим, дишеш, у ноћној тишини, до звезда, што казују пут Сунцу у твој сан. Ти слушаш свог срца лупу, у дубини, што удара, ко
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Непомичан си, зато те не могу стићи; Тако близу мене други ваздух дишеш Док силазак у дубину обећава све више Звезда на коју треба се тек навићи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У тебе нема теретних правила, Натеге нема трудно положене, Немарно течеш, лежиш, дишеш, У игри ствараш висока чуда, Јошт наука које није докучила Ни кључа нашло знојно художество.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Ја, плава риба, ал' треба је упецати. Треба вешто натаћи мамац, спустити удицу у воду, па, мирно... ћутиш, не дишеш... а тек пловак заигра, а ти — хоп!... Искочи удица, а кад погледаш: на удици — класа! Класа, дабоме!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
у кући, мораш да си са покојницима, с гробљем, свећама, тамјанима, парастосима — ноћу не смеш од страха слободно да дишеш, а камо ли да заспиш и одмориш се — а оно још мораш да пазиш, и да тамо, по чаршији, по вароши, по кућама, што ко не